70. рођендан Новог Београда

70. рођендан Новог Београда 70. рођендан Новог Београда

На данашњи дан, пре тачно 70 година, на великом мочварном подручју са друге стране Саве започела је изградња Новог Београда.

Некада је био највеће градилиште у историји СФР Југославије, највећа градска спаваоница (људи су ту становали, а на посао ишли у стари део града), најмногољуднија општина у старој држави, а данас не само што је град у граду, финансијски и трговински центар престонице, већ је са својих 215.000 становника већи од свих других српских градова сем Новог Сада и Ниша.

Иако се још тридесетих година прошлог века разговарало о изградњи Новог Београда, све је пало у воду када је избио Други светски рат. Објекти који су пре рата изграђени на територији данашњег Старог Сајмишта, током рата су претворени у логоре у којима је настрадао велики број Јевреја. Када је рат завршен, тадашња власт је одлучила да се идеја о модерном граду спроведе у дело, те су 11. априла 1948. године почели први радови.

Највећу препреку за изградњу стварало је мочварно земљиште које је било тада веома тешко исушити, па је посипано песком из Саве и Дунава како би се издигло изнад плавних речних и подземних вода. Само током прве три године, више од 100.000 радника и инжењера из целе Југославије је радило на његовој изградњи. Већину радне снаге су чинили становници из сеоских подручја, али кроз градилиште је прошло на хиљаде средњошколаца и студената. На тој великој савезној радној акцији учествовало је на стотине и стотине омладинских бригада из целе тадашње Југославије. Пошто није било машина као данас, радило се све ручно. Даноноћно се посипао песак и мешао малтер, а коњска запрега преносила је тежи материјал.

Три године после Другог светског рата, направљени су темељи Новог Београда који данас познајемо. Први изграђени објекат била је зграда Радничког универзитета, данашња Политехничка академија која је свечано отворена 29. новембра 1949. Први Новобеограђани смештени су 1950. у делимично изграђеним Павиљонима, те је са свега 8.000 становника 1952. основана општина Нови Београд. Недуго затим су завршени Павиљони, Палата федерације, КБЦ Бежанијска коса и Студентски град.

Нови Београд данас има неколико стотина солитера и велики број стамбених објеката. Приземне куће могу да се нађу једино на Бежанијској коси и Лединама.

МИСТЕРИЈА СА БРОЈЕВИМА БЛОКОВА

Распоред блокова по бројевима и данас представља мистерију. Једноцифрени су дефинитивно они који су први направљени, то је део око Павиљона, односно на Тошином бунару. Они који желе да крену двоцифреним почеће да их траже од Старог Меркатора ка Ушћу, мада није јасно зашто се блокови 44 и 45 налазе између блокова 70 и 71.

ТРЖНИ ЦЕНТРИ, БАНКЕ, АРЕНА…

Мочварно тло које се налазило на територији данашњег Новог Београда данас је замењено дугим улицама и булеварима, са високим стамбеним зградама распоређеним у блокове. Ту се налазе Палата Србија, Београдска арена, Сава центар, највећи тржни центри, седишта већине банака, домаћих и страних фирми…

Српски сајт/Блиц

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *