ПРАВИЛНИК ЗА КАФАНУ: Ово су жене пре 100 година морале да испуне да би певале у кафани

Свака жена која хоће јавно пред публиком за награду да пева, мора имати писмено одобрење начелства. Одобрење ово може добити само она женска, која докаже да од певања живи и да јој је то занимање наведено је у тачки два Правила за певачице с почетка 20. века.

– Свака жена која хоће јавно пред публиком за награду да пева, мора имати писмено одобрење начелства. Одобрење ово може добити само она женска, која докаже да од певања живи и да јој је то занимање наведено је у тачки два Правила за певачице с почетка 20. века.

Наведено је да дозволе начелства морају имати и власници кафана где певачице певају. Ово је део Полицијских наредби за варош Крагујевац и атар општине крагујевачке које је штампала Народна штампарија 1909. године.

– Ако се докаже да је таква женска поред певања и блудничила, биће подвргнута санитет прегледу, кажњена за блудничење и забраниће јој се певање ригорозна је тачка четири Правила за певачице. Блудничење певачица, према овој наредби повлачило је далеке 1909. и казне за власнике кафана. Који је власник знао шта чини певачица, а није пријавио полицији, неће моћи у локалу годину дана да има певачице. Онај ко је знао, па још помагао проституцију у кафани, односно они који су блудничењу и на руку ишли, биће кажњени као подводачи. Крагујевац је 1866. године имао 6.386 становника, а 100 угоститељских радњи, од којих 41 кафана и 69 крчми. До 1909. број становника је порастао дупло, могуће да је и број кафана.

Ове податке и фотографије докумената објавили су Шумадијски анали, часопис за историографију, архивистику и хуманистичке науке, који издаје Историјски архив Шумадије из Крагујевца.

Извор: Српски сајт/Телеграф

Планина Рудник крије изгубљено благо деспота Ђурађа Бранковића

Потрага за гробницом и благом деспота Ђурђа Бранковића траје са несмањеним жаром иако је један од најбогатијих европских владара умро 24. децембра 1456. године, пре тачно 560 година. Жариште „деспотске златне грознице“ је планина Рудник, а још прецизније село Мајдан, у чијем су атару пронађени остаци великог броја старих гробаља, цркава и утврђења.

Aрхеолози су на истом месту копали у кратким кампањама педестих и осамдесетих, али нису нашли гробницу. Потрага за гробницом и благом деспота Ђурђа Бранковића траје са несмањеним жаром иако је један од најбогатијих европских владара умро 24. децембра 1456. године, пре тачно 560 година. Жариште „деспотске златне грознице“ је планина Рудник, а још прецизније село Мајдан, у чијем су атару пронађени остаци великог броја старих гробаља, цркава и утврђења.

По једном предању и по хроници дубровчанина Јакова Лукаревића из 17. века, деспот Ђурађ је преминуо у двору на Руднику, а затим је тајно сахрањен у црквици крај Криве реке, да му пљачкаши не скрнаве гроб. Проблем је што на Руднику постоји село Крива река, али и истоимена речица, као и Криви поток у Мајдану. Баш крај њега је 1930. године горњомилановачки фотограф Благоје Ђорђевић обавио прво званично археолошко ископавање у потрази за деспотовим гробом, преносе Новости.

Под надзором ахреолога Народног музеја он је откопао остатке велике грађевине сматране црквом. Гроба у њој није било, али је пронађен сребрни прстен са грбом Бранковића. Археолози су на истом месту копали у кратким кампањама педестих и осамдесетих, али нису нашли гробницу.

Трагаче за благом национална баштина не интересује већ само зарада на црном тржишту. Срећом, још има научника који излазе на терен и воде трку са њима, покушавајући да бар забележе како су налазишта изгледала пре разарања.

Зато је мајдански атар ових дана обишла екипа стручњака Музеја Рудничко-таковског краја и Филозофског факултета у Београду.

Мајдан је био густо насељен у дугом периоду о чему сведочи гробље у засеоку Јанковићи чији споменици показују континуитет сахрањивања од времена деспотовине до 19.века. Овај локалитет је само површно истраживан, иако о њему имамо прави куриозитет, споменик на којем пише да ту испод лежи покојник који поживеше 130 година. Било би интересантно да археолози испитају његове остатке; испричао је археолог доцент др Дејан Радичевић.

Сличних гробаља има и у другим мајданским засеоцима, посебно је интересантно оно у Красојевцима, где су такође пронађени остаци цркава и у њима ктиторски гробови. По предању, у сасеоку Красојевићи живео је епски јунак Павле Орловић, а деспод Ђурађ је сахрањен заједно са супругом Проклетом Јерином на мајданском локалитету у месту Јелен-камен или Јелин-камен. Његов саркофаг је тражен на локалитету у мајданксим Јазинама, због имена потока који ту протиче, преносе Новости.

Када су утврдили да деспота нема крај Кривог потока, трагачи за благом су се померили навише у засеок Ђуревац. Успели су се на 710 м надморске висине веома стрмом стазом да би прекопавали остатке масивне куле у народу познате као Градина.

„Ископали су јаму дубљу од два метра испод трошних зидова који су могли сваког тренутка да их затрпају. Ако „златари“ овако наставе, ускоро неће имати шта да се претражује“ ишчуђивао се др Радичевић посматрајући огроман ископ крај зидина на рубу стрме зарубљене планинске купе.

Археолози сматрају да је утврда у Ђуревцу била једна у низу високих планинских светионика на којима су се палиле сигналне ватре у случају опасности.

Извор: Српски сајт/Новости

Србија гласа: Избори за председника 2017.

Избори за председника Републике Србије 2017.  одржавају се  2. априла 2017. године.

Избори су расписани 2. марта, за 2. април, у законском року, 90 дана пре истека мандата актуелном председнику Томиславу Николићу 31. маја 2017.

У случају да ниједан кандидат не освоји више од половине гласова, биће одржан и ИИ круг гласања у року од 15 дана од дана првог гласања, где учествују два кандидата која су добили највише гласова у И кругу гласања.

Кандидате за председника Републике могли су да предложе регистроване политичке странке, коалиције и групе грађана, уколико га овереним потписима подржи најмање 10.000 бирача, а предлог кандидата подносио се Републичкој изборној комисији најкасније 12. марта у поноћ (20 дана пре дана избора).

Редослед кандидата на изборном листићу одређен је жребом 17. марта у 19.15 часова, а жреб је био јаван и преносио се на јавном сервису.
Кандидати:

1. Саша Јанковић

2. Вук Јеремић

3. Мирослав Паровић

4. Саша Радуловић

5. Лука Максимовић (зван Љубиша Прелетачевић Бели)

6. Александар Вучић

7. Бошко Обрадовић

8. Војислав Шешељ

9. Александар Поповић

10. Милан Стаматовић

11. Ненад Чанак

Флаширана вода из Србије иде на Блиски исток

Флаширана вода из Србије иде у Кувајт захваљујући уговору о извозу првог контигента од три милиона литара воде из Србије у ову земљу који је потписан у Београду.

Уговор су потписале домаћа компанија „Вода Вода“ из Мионице и компанија „Каро Џенерал Трејдинг“ из Кувајта, пише Наш биро.

Флаширана вода у пустињи

Бизнисмен Абдулахазиз Абдин (30), представник „Каро Џенерал Трејдинга“ за српски бренд сазнао је преко интернета. Како пишу Новости, видео је дизајн флашице за воду и одлучио да одмах контактира руководство фабрике и уговори посету Србији. Са делегацијом кувајтских привредника дошао је најпре у Бању Врујци, а потом потписао уговор са Војином Ђорђевићем, власником бренда „Вода вода“.

Уговор ће омогућити и другим компанијама из Србије да пласирају њихову воду у арапске земље.

Извоз воде из Србије вредан је 21 милион долара; а од тога 80 одсто иде у земље региона, док половина те количине одлази у Црну Гору. Србија има око 300 минералних извора, а годишње произведе пет до шест милиона хектолитара воде .

БИРО

СЕСТРИНСКА ЉУБАВ НАДМАШИЛА СВЕ: Материцу дала близнакињи да би могла да роди

Сестринска љубав једна је од највећих на свету, а то је недавно доказано и у срцу Београда. Сестра која је рођена са материцом има троје деце, док је друга одувек гајила жељу за потомством упркос судбини која јој је одузела ту могућност с доласком на свет. Због огромне љубави коју гаје једна према другој, једна сестра поклонила је другој своју материцу, те ће и она моћи да ужива у чарима материнства. Након овог геста свет је застао и уперио рефлекторе у њих, не само због невероватног подвига већ и зато што је први пут у свету трансплантирана материца код једнојајчаних близнакиња.

О огромној срећи, узбуђењу, ерупцији емоција и самој трансплантацији ове тридесетчетворогодишњакиње рођене у околини Београда, ипак нису желеле да говоре док се поступак не заврши. Наиме, сестри којој је трансплантирана материца урађена је вантелесна оплодња и за шест месеци требало би да ужива у трудничким данима.

Проф. др Зоран Радојичић, директор Тиршове, рекао је да је овај случај у Београду специфичан у односу на неколико захвата у свету јер имамо једнојајчане близнакиње, једна је рођена без материце, друга има материцу и троје деце.

– Због тога пацијенткињи која је добила материцу нису потребни лекови против одбацивања органа непознатог даваоца, који се иначе дају приликом трансплантације када ткива нису подударна, јер ово су близнакиње и састав органа и ткива две сестре је потпуно исти. А када се не пију ти лекови, веће су шансе и да пацијенткиња изнесе трудноћу у будућности – објаснио је проф. др Радојичић.

Операција је добро прошла, проток крви у пресађеној материци је веома добар, ембриони су спремни и очекује се да ће за шест месеци бити урађен ембриотрансфер.

Операцију која је трајала 16 сати обавио је међународни тим од 25 врхунских хирурга из Шведске, САД, Израела и Србије. Операцију су предводили проф. др Матс Бранструм из Универзитетске болнице у Гетеборгу и др Стефан Тулијус, професор са Харварда, шеф трансплантационе хирургије. Тим су чинили и стручњаци из Гетеборга – др Пернила Дом Келер, др Никлас Кванструм и лекари из САД, Израела и Србије. У тиму из Шведске био је и др Милан Миленковић из Универзитетске болнице, који је за „Блиц“ пре три године говорио када је рођена прва беба захваљујући трансплантацији материце.

– Сестри која је добила материцу урађена је вантелесна оплодња, имамо 13 ембриона и сада чекамо шест месеци да материца профункционише. Трансплантација материце важна је не само за особе које су рођене без ње, већ и за жене којима је она одстрањена због карцинома, а којих нажалост све више има – објаснио је др Миленковић.

Статистика: Трансплантације у свету

Америка: 5

Праг: 3

Саудијска Арабија: 1

Турска: 1

Бразил: 1

Кина: 1

Извор: Блиц

Мобилна сестра: Богатим искуством и осмехом сваки дан боји у ружичасто

Жаклина Недељковић је дама која својим знањем и искуством пружа помоћ људима којима је потребна помоћ медицинске сестре у кућним условима. Како сама воли да каже, ради са бебама, мамама, људима којима је помоћ у кући потребна након операција или старима и непокретнима. Године рада у медицинским установама државног, а затим и приватног типа учиниле су да је Жаклина данас позната широм престонице, а богато искуство инспирисало ју је да се од недавно упусти и у предузетничке воде са својом фирмом – Амбулантом за здравствену негу „Мобилна сестра“.

– Радила сам на различитим одељењима, са млађима и старијима, са људима које су мучили најразличитији проблеми. Ипак, након неког времена схватила сам да је време да и сама кренем у приватни сектор. Било је неопходно да пре свега стекнем самопоуздање, да нађем начин да сама у својој глави сложим све коцкице и да се упустим у те воде. Идеја о отварању сопствене фирме постојала је дуго у мојој глави, а преломни тренутак је била једна повреда ноге коју сам доживела и након које сам два месеца остала везана за кревет – тако је настала „Мобилна сестра“.

Како медицина напредује тако је број постоперативних дана боравка у болници све краћи, па је Жаклини било јасно да се ту отварају врата за неке нове пословне подухвате.

– Драго ми је да сам имала помоћ околине и мојих најближих. Када сам прелазила из државног у приватни сектор, нисам имала подршку јер су сви сматрали да није права одлука напустити државни сектор. Ипак, када сам после 13 година рада за приватника прешла у сопствену фирму, добила сам огромну подршку околине.

Колико је тешко бити жена предузетник у Србији?

– Бизнис као бизнис природно је предвиђен за мушкарце. Прва асоцијација на успех у послу код нас је и даље мушка фигура. Њихова природна предиспозиција је да буду заштитници, да донесу храну, да брину о породици. Сада жене све чешће покушавају да се пробију на терену који је на неки начин њихов, да заузму ту доминантну позицију. Самим тим жена мора много борбеније да наступи, да би се доказала.

Увек је знала шта и како жели и стално се едуковала у различитим смеровима.

– Имала сам срећу да сам се млада остварила као мајка, накупила богато радно искуство, а онда су се стекли и услови : деца су порасла и ја сам могла да наставим да се образујем. Са 35 година сам уписала факултет. Стизала сам и да радим за приватника, и да идем на предавања, да се бринем о породици…

Ипак, то сматра само делом пута успешног предузетника.

– Никада нисам одустала од различитих врста обука и усавршавања. Едуковала сам се у различитим смеровима, ишла на различите радионице, предавања, ширила мрежу својих контаката, стално читала. Упознала сам и оне који су од кутије чарапа створили империје, али и високообразоване који се нису снашли. Стална надоградња знања и велика друштвена мрежа највише значе. Није довољно само формално образовање. Важно је имати тај предузетнички дух.

Ново време доноси и нове области рада и интересовања, а Жаклина је кроз обуке које је похађала схватила да је и офлајн и онлајн присуство у свести људи подједнако важно.

– Едуковала сам се и о Гугл аналитици, и о говору тела, и о маркетингу… Неки кажу да су семинари губљење времена, а ја сматрам да је свако ново знање корак више ка усавршавању и посла, а и себе лично.

Сви који су је упознали не могу да не примете њен упечатљив стил. Занимало нас је одакле идеја да у ординацији и у њеном одевном стилу доминирају розе и љубичаста боја.

– То је нека врста интуитивног брендирања, а све је кренуло случајно. Када сам почела да сређујем стан пре неколико година, имала сам помоћ другарице која је архитекта. Када ми је послала слике са идејама за стан доминирале су розе и љубичаста боја. Она се за те боје мог стана одучила на основу боје ружа и лака које је виђала на мени и рекла да сматра да сам то ја.

Жаклина је прихватила њен предлог. У међувремену је променила и боју косе, а онда је дошао на ред и рад на уређењу амбуланте па је исту нијансу употребила и у свом радном окружењу.

– Ово је сада моје ружичасто царство, каже Жаклина уз осмех.

Жаклина је и добитница титуле „Жена змај“ 2016“ коју додељује Удружење пословних жена Србије.

– За мене је та награда не само подршка и признање колегиница из УПЖ Србије, већ и нека врста „награде за храброст“ и потврда да сам учинила праву ствар. Уверена сам и да мој пример разбија постојеће клишее и инспирише многе жене да се одваже и крену предузетничким стопама, поготово у зрелом добу – истиче Жаклина.

Наш сајт је пре свега окренут дијаспори. Радили сте и за наше људе који су у иностранству, а овде имају чланове породица. Да ли вас контактирају?

– Морам да нагласим да сам очекивала да ће ме чешће звати старији људи који имају некога овде. Ситуација је заправо другачија. Све чешће ме зову све млађи и млађи људи који су отишли, а овде су оставили родитеље којима је потребна помоћ. Њима који су далеко је тешко да овде било шта организују. Моја предност је што знам шта може да се уради у кућним условима, а шта је за хоспитализацију. Имала сам случај да ме је контактирао наш човек из иностранства који је овде имао двоје веома старих родитеља који су имали велики број дијагноза чија је нега превазилазила кућне услове и изискивалa смештање у дом. Захваљујући мом ранијем радном искуству тачно знам шта, како и докле се може. Био ми је изузетно захвалан јер сам му, како је сам рекао, отворила очи.

Који су даљи планови?

– Имам доста планова, али као регистрована медицинска сестра морам да постојим пет година како бих неке од њих спровела у дело. Ипак, идем ка томе, а у међувремену уживам у свом послу. Неки след ствари би био отварање старачког дома, али то су планови за будућност.

Највише воли да ради са бебама, али њени пацијенти су сви подједнако важни и драго јој је да има прилику да помогне свима којима је помоћ потребна.

Посао је дошао до нивоа када јој је потребно проширење броја запослених, али како каже, потребно је да нађе некога ко би живео живот њене амбуланте заједно са њом.

– Ово није посао од 9 до 17 часова. Ја и када сам у парку на клупи мени телефон звони и ја морам да будем доступна корисницима мојих услуга, али сам на крају дана ипак задовољна и срећна.

Аутор: Душица Антић-Рашић

Београд: Нова туристичка сигнализација у престоници

Београд је у центру добио 30 нових туристичких инфо табли, које ће туристима омогућити лакше сналажење по нашем граду.

Нове инфо-табле, на српском, енглеском, кинеском и руском језику, постављене су у Кнез Михаиловој, на Теразијама, Славији, у Краља Милана и другим централним градским улицама.

Инфо-табле су први пут исписане на кинеском и руском језику, због пораста промета туриста са тих простора. Табле су црвене боје, коју су изабрали Београђани гласањем преко апликације за мобилне телефоне.

Пројекат предвиђа постављање 150 таквих табли до краја године, које ће се ширити концентрично по граду. Овај систем информисања у граду је део шире стратегије да се у Београду страни гости више крећу београдским улицама пешке, чиме ће и саобраћај бити растерећенији.

 

Жене предузетнице стално уче и напредују: Успешно реализован Старт-уп тренинг за предузетнице

Удружење пословних жена Србије као што само име каже окупља даме које су се упустиле у предузетничке воде, а жене предузетнице су више пута доказале да су вољне да стално уче и напредују. Са тим у вези у марту 2017. године у Београду је одржана едукација којој су присуствовале почетнице у бизнису, предузетнице које су своје фирме основале у протекле три године или су на самом почетку пословања.

Обуке су биле подељене у два модула, у трајању од по 3 дана.

– Као младој предузетници (9 месеци), али искусној банкарки (15 година) Старт-уп тренинг је проширио знања највише из области дигиталног маркетинга, захвљујући добром тренеру и чланицама којима је ова област професија. Свих 6 дана тренинга имала сам прилику да се представим новом аудиторјуму, да кроз понуђене алате проверим свој бизнис, упознам предности и мане, и на тај начин побољшам сегменте који ће у будућности донети већу присутност на тржишту и бољи профит. Дивим се енергији жена-предузетница, њиховој несебичности да помогну осталим чланицама и храбрости да у условима сурове тржишне економије у којима послују, развијају своје оригиналне идеје – рекла је Ивана Пановић, власница фирме „Слатка Јесен“ за Српски сајт.

Концепт тренинга је базиран на принципу интерактивног учешћа, а циљ пројекта је унапређење иновационих и пословних капацитета.

Утисци које је са нама поделила и Марија Трифуновић, власница фирме „Инструменти МБ д.о.о“ такође су веома позитивни.

– Као и раније, и овог пута тренинг који је организовало Удружење пословних жена Србије био је веома користан. Ово није прво предавање коме сам присуствовала па могу да упоредим. Целокупна организација, предавачи, њихове методе… све је било на веома високом нивоу. Било је корисних информација и из интернет пословања, приче о свот анализама… Заиста носим сјајне утиске – навела је Марија.

Групе од по 5 учесница које су учествовале у обукама, добиће су могућност да наредних месеци имају своју менторку (искусну предузетницу) која ће им бити од помоћи у реализацији пословних циљева.

– Одушевљена сам целокупним курсом. Енергија је била сјајна, и учесница и предавача. Иако сам већ раније доста читала и распитивала се о свему што ми је потребно као некоме ко је на почетку своје предузетничке приче, ова обука ми је отворла видике и за неке нове могућности. Сада, када су се утисци слегли, идемо даље. Чека нас рад са менторима чему се посебно радујем –  рекла је за наш портал Јелена Симовић, власница фирме „Бубица“ која се бави производњом дечје опреме.

Целокупан пројекат је и такмичарског карактера па ће бити омогућено и такмичење тимова који ће представити своје иновационе бизнис идеје.

Маја Гризељ била је један од предавача на овој едукацији. И њени утисци, као и утисци жена које су биле полазнице курса су сјајни.

– Утисци су заиста сјајни. Први пут сам имала овако велику и снажну групу. Све ове жене су већ у послу, а и даље су отворене за нова знања и нове начине размишљања. Свему су приступале са изузетним жаром који је карактеристичан за интелигентне људе. Одлично смо се повезали и сигурна сам да ћемо остати у контакту и на даље сарађивати – истакла је Маја.

Старт-уп тренинг финансирала је Немачка организација за међународну сарадњу-ГИЗ у сарадњи са Удружењем пословних жена Србије, Институтом „Михајло Пупин“ из Београда, Иновационим центром Машинског факултета из Београду и „Кућом Кластера“ из Ниша.

Комплетан тренинг је део пројекта „Подизање иновационих и пословних капацитета МСПП за укључивање у ланце добављача“, финансираног од стране Развојне агенције Србије.