Евровизија 2017: Овако звучи српска пресма за ову годину (ВИДЕО)

Србију ће ове године на такмичењу Евровизија 2017. представљати Тијана Богићевић са песмом „In too deep“. Она ће наступати у Кијеву, а у протеклих неколико дана снимљен је и спот за ову нумеру.

Дружење амбасадорке Израела и директора Филхармоније са корисницима КЕЦ-а

Креативно едукативни центар КЕЦ за особе са интелектуалним и менталним тешкоћама ((kecmnro.org.rs) 8. марта су посетили уважни гости Њ. Е. Алона Фишер Кам, амбасадорка Израела у Србији, бивши амбасадор Израела, господин Артур Кол са супругом Жанет и директор Београдске филхармоније Иван Тасовац.

КЕЦ је 2012. године добио на коришћење простор у Краљевића Марка 4, од Скупштине града Београда, а реновирала га је амбасада САД, уз подршку амбасаде Израела.

Након топлих речи добродошлице домаћина, гости су се упознали са радом центра и оствареним резултатима. Корисници КЕЦ-а су својом спонтаном песмом и игром одушевили госте, који су се дуго задржали у пријатном разговору са родитељима и стручњацима.

Сарадња КЕЦ-а и Филхармоније

„Поносим се што је амбасада Израела имала значајну улогу у добијању простора и реализацији програма КЕЦ-а за особе са интелектуалним тешкоћама у Београду“, рекла је Њ. Е. Алона Фишер Кам. Такође је изразила жељу да, у складу са активним деловањем својих претходника, настави да подржава активности КЕЦ-а и друге хуманитарне акције у Србији.

Господин Тасовац је изјавио да му је увек драго да види кориснике КЕЦ-а како деле програме пре концерата у Београдској филхармонији у оквиру програма радног ангажовања који Креативно едукативни центар КЕЦ успешно реализује од 2004. године.

ИЗБОРИ 2017: Порука Амбасаде Србије у Паризу

Избори 2017 за Председника Републике Србије расписани су за 2. април. Бирачи који имају боравиште у иностранству, могу Амбасади Републике Србије у Паризу поднети захтев да се у Јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству. Захтев је потребно поднети најкасније до 11. марта 2017.

Услов је да је грађанин уписан у Јединствени бирачки списак и да се благовремено пријави Амбасади за гласање у иностранству.

Преко апликације на сајту Министарства државне управе и локалне самоуправе birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal може се проверити да ли је лице уписано у бирачки списак.

У случају да лице није уписано у Јединствени бирачки списак, потребно је, истовремено са захтевом за упис у бирачки списак податка да ће гласати у иностранству, Амбасади поднети и захтев за упис у Јединствени бирачки списак у Републици Србији.

Захтев за упис у Јединствени бирачки списак податка да ће грађанин гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме, име једног родитеља бирача, јединствени матични број бирача, општину, град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима.

Уз захтев потребно је приложити копију важећег личног документа Р.Србије (пасоша или личне карте или возачке дозволе са уписаним ЈМБГ).

Захтев се може поднети лично, поштом на адресу Амбасаде: 5 Rue Léonard de Vinci, 75016 Paris, путем е-маила: konzularno.pariz@mfa.rs или путем факса: 01 40 72 24 11, 01 40 72 24 23.

ДИДС 2017 : Контент је и даље краљ

Осма годишња конференција о развоју Интернета у свету и на .РС и .СРБ доменским просторима Србије – ДИДС 2017 одржана је 7. марта у Београду, а тема је описана слоганом „Тајне интернет претрага: Тражи, Нађи, Посети“.

Посетиоци су у три блока имали прилику да чују предавања:
– „Из угла Гугла“
– „Нађи ме лако“
– „Прави примери интернет присуства“

Први део је привукао пажњу највећег броја присутних. Конференцију је отворио Гарy Иллyес испред једног од многобројних тимова из Гугла. Његова позиција је Wебмастер Трендс Аналyст у Гуглу и говорио је о начинима на које се сајтови органски позиционирају на овом претраживачу. У истом делу програма наступао је и Лазар Џамић, донедавно запослен у Гугловом креативном тиму тако да су присутни на једном месту имали прилику да чују које су то најважније ствари потребне људима који раде на интернету.

У оквиру другог блока „Нађи ме лако“ било је речи о значају контента, али и плаћених видова оглашавања, док су у трећем делу представљени власници домаћих послова који имају запажен наступ на домаћим доменима .рс и .срб.

Организатор концференције је Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС).

На данашњи дан: Рођена Јелица Сретеновић

На данашњи дан, 3. марта 1954. године, рођена је Јелица Сретеновић.

Као девојчица била је члан дечјег драмског студија Бате Миладиновића и глумила у неколико ТВ драма. У аналима Факултета драмских уметности остаће забележено да је Јелица једна од најмлађих студената те институције, будући да је факултет уписала са свега 16 година. Била је примљена у класи професора Предрага Бајчетића, заједно са Горицом Поповић, Тањом Бошковић, Миланом Штрљићем и другима.

Прву улогу у позоришту одиграла је у представи „Лоренцаћо“, коју је режирао Бранко Плеша.

Упркос многобројним улогама које је одиграла, публика је највише памти по лику Ковиљке Коке Станковић из култне серије „Бољи живот“.

Током каријере снимила је неколико реклама и дует „Руска чоколада“ са групом „Последња игра лептира“.

Била је удата за правника Милоша Мишу Сретеновића, који је преминуо и има две ћерке Ану и Ољу.

СРБИЗМИ У ТУРСКОМ: Ако ово кажете у Турској, сви ће вас разумети јер су ове речи „украли“ од нас!

Да је српски језик препун турцизама није ништа ново, али и у турском постоје србизми.

Савремени српски језик има око 3.000 турцизама, од којих се половина толико одомаћила да их уопште не доживљавамо као позајмљенице, објашњава др Марија Ђинђић, научни сарадник Института за српски језик САНУ, која је саставила велики турско-српски речник са више од 51.000 речи.

Али, наглашава она, нисмо само ми ти који су „крали“ речи и изразе. Дуготрајна турска владавина на територији Балкана оставила је последице у свим језицима, па и у турском. Иако Драган Милосављевић, председник Друштва српско-турског пријатељства „Инат“ тврди да у турском језику има око 1.000 србизама, истина је да је та бројка знатно мања, али не и занемарљива.

– Савремени турски језик има око 100 речи словенског порекла. Међутим, у читавој Турској се користи знатно већи број ових речи, посебно у крајевима у којима је било пуно људи са овог поднебља, као што је Анадолија. Највише је остало израза који се односе на човеком живот, административне називе, јело, пиће и обичаје – објашњава др Ђинђић.

Како је историчар Олга Зиројевић једном приликом нагласила, турски закони садрже неке српске правне изразе, а највише наших речи и правних израза има у рударској терминологији.

Велики број тих речи је, међутим, пао у заборав, будући да се ради о појмовима који више нису актуелни. Ипак, има и оних речи које су и те како честе у турском говору.

– Реч чета је преузета из словенских језика, и често се користи и данас у Турској. Чета се чак спомиње у званичним административним документима, а занимљиво је да су Турци ту реч присвојили са ових простора, па од ње направили реч четаџија. Онда смо ми од њих поново присвојили четеџију – истиче наша саговорница.

Ипак, изузетно је тешко одредити из ког тачно језика потичу турски словенизми. Постоји само једна реч за коју се готово са сигурношћу може рећи да долази из српског језика.

– Божић! Турци су преузели ову реч од нас, и изговарају је Боџук. Они имају своју реч за Божић – Ноел – која се знатно чешће користи, али им значење није исто. Наиме, Ноел је Божић 25 децембра, док се наша реч Божић користи баш за рођење Христа 7. јануара – објашњава др Ђинђић.

Неки од словенизама у турском језику:

– Краљ, краљица

– Чета

– Вишња

– Коса (алатка)

– Шапка

– Плуг

– Таљиге

– Мазут

Српски сајт/Ноизз.рс

Изложба „Српска уметност у десет слика“

Изложба „Српска уметност у десет слика“ из колекције Галерије Матице српске“, ауторке Снежане Мишић, биће отворена 03.03. у Француском институту у Београду.

Изложба се приређује поводом обележавања Месеца франкофоније и јубилеја 170 година постојања Галерије Матице српске.

На отварању ће, како је најављено, говорити управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски, директор Француског института у Србији Жан-Батист Кизен, амбасадорка Француске Кристин Моро и ауторка.

Галерија Матице српске дуги низ година успешно сарађује са Француским институтом у Србији обележавајући Месец франкофоније.

Заједничка сарадња заснована на бројним култутрно-историјским везама Француске и Србије, данас промовише савремено стваралаштво и музејску делатност ове две земље.

Галерија ове године обележава 170 година од свог оснивања и тим поводом организује разне програме као што су изложбе, предавања, радионице у партнерским установама са жељом да се и ван простора Галерије широј јавности представи њен рад и уметничка колекција и на тај начин најави отварање Галерије након завршетка радова на реконструкцији фасаде и нове сталне поставке.

Изложбом дигиталних принтова на платну „Српска уметност у десет слика. Из колекције Галерије Матице српске“ кроз причу о десет „најрепрезентативнијих“ уметничких дела насталих у периоду од 18. до 20. века биће представљена српска национална уметност, њен развој, процеси модернизације и укључивање у савремене европске уметничке токове.

Заступљена су дела најзначајњих представника српске уметности новијег доба: од Христофора Жефаровића, Димитрија Бачевића и Стефана Тенецког, преко Катарине Ивановић, Павла Симића, Паје Јовановића и Стевана Алексића, до Саве Шумановића и Ивана Табаковића, као и различите теме, уметнички стилови и жанрови: религиозна композиција, портрет и аутопортрет, историјско сликарство…

Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије и Француски институт у Србији.

Током трајања изложбе кустоси Галерије Матице српске у сарадњи са професорима Француског института организоваће радионице за децу од 6 до 11 година под називом „Слику створи, француски проговори“.

Српски сајт/б92.нет

НАТАЛИТЕТ У СРБИЈИ Треће дете спасава Србију!

Наталитет у Србији је већ деценијама проблем. Држава и демографи припремају мере којима ће се супротставити изумирању становништва наше земље. Подстицаји за рађање биће годину дана тестирани у четири општине. Различите мере по регионима

Да би Србија одложила демографску катастрофу која је очекује већ за век или два, потребно је обезбедити да наредне генерације буду бројне као и постојећа. Пропорција ове борбе је јасна – 100 просечних мајки требало би да роде укупно 210 деце. Највећи проблем, већ је јасно, биће мотивација жена да роде прво, као и треће дете.

Да би поправила суморну демографску „крвну слику“ Србије, држава је осмислила низ потеза чији ће циљ бити подстицање рађања. Нове мере биће испробане током једногодишње примене у четири пилот општине широм Србије.

Како за „Новости“ каже министарка задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић пилот општине биће изабране тако да најбоље уважавају карактеристике одређених делова Србије. Циљ њеног тима јесте промена прописа, како би се новим законима постигао циљ – рађање већег броја деце.

– Примећено је да на ободу Београда мајке много времена губе на превоз деце до вртића и школа, и зато ћемо ту пробати са организованим превозом деце – објашњава министарка Ђукић Дејановић. – Извесно је да ће по једна пилот општина за нове мере бити на југоистоку земље где постоји потреба за више едукације и информисање становништва о репродуктивном здрављу. Нове мере биће тестиране и у једној шумадијској, као и једној вишенационалној општини, каквих је више у Војводини.

Суштина нових мера биће конкретна помоћ у решавању проблема. „Београдски кључ“ подразумеваће рад асистената који ће бринути о превозу деце. На југу ће држава покушати да подстакне производњу и економско јачање породице, како би се мајке одлучиле на рађање. Сличан пакет спреман је и за централни и северни део Републике.

Податак који је у фокусу демографа јесте да је чак трећина жена при крају репродуктивног периода, старости 30 и 34 године, без деце. Овај проценат у Београду драстично је већи и износи 43 одсто. Просечна Српкиња стара више од 30 година која није засновала породицу, има високо или више образовање, сама је и најчешће живи у граду.

Насупрот овом профилу, највише наследника рађају жене без основне школе, а њихов просечни скор је готово 2,5 деце по једној мајци. Ситуација је најтежа код високообразованих жена, које у просеку имају по 1,37 деце. Највећи наталитет у Србији бележе Ромкиње, Муслиманке, Албанке, Влахиње, Словакиње, па тек онда Српкиње.
НЕСИГУРНЕ И НЕЗАДОВОЉНЕ

ДА жене све касније ступају у брак и све мање деце доносе на свет утиче низ фактора.

– У овом кругу разлога је продужено школовање, жеља за материјалним добрима и напредовањем у каријери, тежња ка уживању у животу и повећано улагање у свој идентитет – оцењује директорка Центра за демографска истраживања Мирјана Рашевић. – Паду броја рођене деце код мајки рођених у раздобљу од 1930. до 1975. године доприносили су бројни друштвени фактори, од којих и данас имамо осећај несигурности, незадовољства у партнерској заједници… На основу тога прогноза је да ће број деце по мајци пасти испод ионако недовољне стопе од 1,8.
Српски сајт/Новости

ВАЖАН СПОРТСКИ ДОГАЂАЈ У БЕОГРАДУ: Европско дворанско првенство у атлетици 2017.

У Београду ће се од 3. до 5. марта 2017. године одржати Европско дворанско првенство у атлетици 2017.

Током ова три дана 800 атлетичара надметаће се у 24 дисциплине, а боје наше земље браниће 12 атлетичара.

Београдски хотели пуни су спортиста и туриста из целе Европе. Првог дана стартује већ њих осморо. ЕП је највеће појединачно такмичење икада одржано у земљи.

Овај спортски спектакл одржаће се у Комбанк Арени и трајаће три дана.

Природни драгуљи Србије

Фасцинантни кањони, прелепе клисуре, импозантни водопади, бистра језера, планински видици… Природне лепоте Србије из године у годину привлаче све више страних туриста.

1. Ђердапска клисура

На више од 63.000 хектара биљног и животињског богатства непроцењиве вредности и лепоте, простире се Национални парк Ђердап, познат и као Гвоздена капија Дунава. На десној обали ове реке, од Голубачке тврђаве до античког утврђења Диана, крију се клисуре, кањони, речне котлине и више од 1.000 пећина несвакидашње лепоте која задивљује и плени.

2. Стара планина

Стара планина, венац који се протеже у две државе, карактеристична је по својим непрегледним пространствима, чистом ваздуху и топлим минералним изворима.

3. Увац

Прелепом кањону реке посебну драж дају укљештени меандри Увца. То су природне вијуге које река прави годинама пробијајући кречњачке стене.

4. Тара

Планина чувена по великој разноврсности биљног и животињског света, а њени адути су и нетакнута природа, скијалишта и археолошка налазишта. Тара се налази у западној Србији, ослањајући се на Златибор и Мокру Гору, и представља подручје нетакнутих природних богатстава, чиме постаје идеална дестинација за одмор и рекреацију.
5. Водопад Тупавица

Фасцинантан водопад Тупавица смештен је у близини села Дојкинци на 1.050 метара надморске висине, и представља бајковиту слику природе и скривени драгуљ у срцу Старе планине.

6. Ђавоља варош

Налази се на југу Србије, на планини Радан недалеко од Куршумлије, а чини је скуп више од 200 земљаних формација, високих од два до 15 метара и широких до три метра, на чијим се врховима налазе камене купе. Ђавоља варош и њене високе земљане купе, које су по предању окамењени сватови, биле су кандидат за једно од седам нових светских чуда природе.
7. Голубачка тврђава

Тврђава Голубац или “чувар Дунава” како је још називају, налази се на десној обали Дунава, на самом улазу у Ђердапску клисуру. Својом лепотом, снажним бедемима и бурном историјом, ова дунавска лепотица не оставља никог равнодушним.
8. Дрина

Вековима линија судара Истока и Запада, необично зелена, бистра, кривудава и снажна река Дрина данас на својим таласима носи највеселије караване регата кроз узбудљиву природу, због чега је постала омиљена дестинација боема и авантуриста.
9. Овчарско-кабларска клисура

На месту где су природна и културна богатства створила хармонију, Западна Морава је одлучила да покаже колико је природа чудесна. Не плашећи се стрмих масива Овчара и Каблара, храбро се пробила кроз импресивне литице и за собом оставила три јединствена меандра.

Извор: Наш биро