Бурек из Панчева због чијег укуса људи прелазе на стотине километара
дец
24
Бурек из Панчева због чијег укуса људи прелазе на стотине километара by Dušica Antić Rašić / with 0 comments

Светлана Радаковић и њен супруг отворили су пекару у Панчеву пре четири године. Ниједно од њих двоје није имало искуства у пекарском послу, али су имали срећу да су њени из ове бранше па су их усмерили када је начин израде доброг бурека у питању.

- Мој отац и деда држали су пекару до 1970. године на Булевару у Београду. Када је деда отишао у пензију и вратио се у Македонију, мој отац није хтео да наставља овај посао и нико од нас се више није бавио пекарским занатом. Радња је затворена, а ми смо се преселили у Панчево. Ипак, 2013. године супруг и ја смо остали без посла, а како имамо двоје мале деце нисмо могли да седимо скрштених руку. Тада смо решили да отворимо пекару. Имали смо помоћ мог оца који нам је, из сопственог искуства, скренуо пажњу да не знамо у шта се упуштамо. Ипак, уз његову несебичну помоћ успели смо да савладамо све технике прављења доброг бурека, којe сваким даном усавршавамо - започиње причу Светлана за Српски сајт.

На почетку свог пословања су правили и друге врсте теста, а сада је њихов посао уско специјализован и код њих можете појести одличан бурек и савршене слатке пите. Будући да су се окренули само једној грани пекарског заната, а да им жеље за променама на боље не мањка, почели су да експериментишу са укусима.

- У почетку нашег пословања сви су хтели само сир и месо. Проверене ствари, како су говорили. Бојажљиво смо људима нудили бурек са коленицом који је сада наш заштитни знак. Иако су муштерије на почетку одбијале да пробају другачије укусе – чак и бесплатно, сада се све више одлучују за неубичајене укусе наших пита и бурека. Оно што нам је веома драго је чињеница да највећи број наших муштерија долази на препоруку.

Да се прочује за њихов посао требало је око две године. Ипак, држали су се својих принципа, а тако је и дан данас. Када је квалитет у питању, ово двоје супружника не пристају на компромис.

- Све намирнице су домаћег порекла и од локалних произвођача. Све се спрема на свињској масти, месо је искључиво од бута, без соје, без презли и других додатака... Не користимо ни биљне сиреве. Понуда наше пекаре се помало разликује и од годишњег доба, те на пример питу са вишњама можете пробати искључиво када је сезона вишања у току – наглашава Светлана.

Циљ им је да онај ко дође код њих и за годину или две има исти утисак и да буде подједнако одушевљен као и првог пута.

- Ово није лак посао. Сваког дана се пуно ради. Нема машинске обраде намирница, све се ради ручно и са много љубави. Коленицу на пример сецка мој супруг сваког дана и тако већ годинама. Иако је то више него напоран посао, он сматра да је то једини начин да бурек има добар укус и да се у сваком залогају подједнако ужива.

Отварају у 6 сати ујутру и у радњи су до 12-13 часова са муштеријама, а онда следе набавка и припрема намирница. И тако сваког дана. Да би пробали њихов бурек, људи прелазе на десетине километара. Муштерије им долазе из Суботице, Новог Сада, Апатина, Београда, Чачка, Зрењанина, Вршца, Ниша, Нишке Бање, Крагујевца...

- Ми још увек не можемо да дозволимо себи да одемо на одмор и оставимо фирму. Ако заборавиш да поручиш јогурт за сутра или да купиш траку за фискалну касу, ти си у мат позицији. Стално морамо да будемо фокусирани на сваку ситницу.

И Светлана и њен муж су бескрајно љубазни, али заиста неусиљено љубазни. То ћете осетити већ на самом улазу у радњу. Занимало нас је како успевају.

- Уживамо у овом послу. Јесте напорно, стојимо по цео дан, али уживамо да причамо са својим муштеријама, знамо ко шта воли, ко шта једе… Једино што не волим су политички коментари, али добро је да код нас углвном нема таквих људи и ми немамо проблеме нити негативна искуства – истичу.

Светлана каже да се ни на телефон не јавља када ради. Чак ни својој рођеној деци јер сматра да је посао посао и труди се да буде сурови професионалац. Планирају да почетком 2018. отворе још један локал, овога пута у Београду.

Занимало нас је и шта саветују некоме ко планира да покрене приватни бизнис.

- Уколико неко жели да уплови у приватне воде, саветујем да спреми доста новца док се посао не „заврти“, да се наоружа стрпљењем и да се спреми на рад, рад и рад. Неће се посао сам од себе покренути.

Tekst: Српски сајт
Фото: Зоран Компар

0 Comments

Leave a Comment

Anti-spam test:
+=