ВРБОПУЦ: Није псовка, већ део српске традиције

Појам “врбопуц” везан је за дрво, врбу, за тренутак када врба озелени. Чим врба озелени, народ верује да код жена порасте полна жеља.

Врбопуц пада у период између 21. марта до Благовести, 7. априла. Води се као време буђења сексуалне жеље, доба нарочите плодности жена.

Врбовим гранчицама се ударају, шибају, деца и одрасли данас, на Младенце, али и на Лазареву суботу (23. април) и Цвети (24. април) и при том говоре уз смех “Расти као врба”.

Врба у српским веровањима и религији има значајно место.

Жене су у том периоду веома плодне, па све које желе да постану мајке не треба да пропусте овај идеалан моменат за зачеће.

Врбопуц је заправо феномен. Према веровању наших старих врбопуц је крив за оно када заборавите кључеве или плаћање рачуна, када идете по кући и само се смешкате, па вам бака онако збуњенима добаци преко рамена „да се ниси ти мало заљубио, а?“.

У Србији се данас појмом “врбопуц” означава и бујање хормона код младих у пубертету и пролећно заљубљивање.

Српски сајт

Младенчићи: Колачићи као симбол среће

Младенчићи су колачићи које месе младе домаћице. Оне месе 40 округлих колача које премазују медом. На тај начин се изражава жеља да бракови, склопљени те године, буду слатки. Младенчићи се наравно спремају посни, будући да овај празник пада у време Великог Васкршњег поста.

Православна црква 22. марта празнује Дан Светих 40 Мученика, у спомен младим војницима који су дали своје животе за веру Исусову. У народу тај дан је познат као Младенци, а обележавају га супружници у првој години брака.

Потребно је:

– 1 кг брашна
– 1 коцкица свежег квасца
– 5 дл воде
– 5 кашика уља
– 5 кашика шећера
– 3 кашике меда за премазивање
– мало соли

Припрема:

Помешајте квасац у мало воде и додајте шећер.

Када квасац надође, додајте уље, мало соли, остатак воде и половину брашна. Све добро замесите и оставите да надође.
Развуците га и модлом или чашом вадите 40 младенчића. Поређајте их на папир за печење и пеците у рерни загрејаној на 200 степени око 15 минута, док не порумене.

Испечене младенчић премажите медом.

Изложба „Српска уметност у десет слика“

Изложба „Српска уметност у десет слика“ из колекције Галерије Матице српске“, ауторке Снежане Мишић, биће отворена 03.03. у Француском институту у Београду.

Изложба се приређује поводом обележавања Месеца франкофоније и јубилеја 170 година постојања Галерије Матице српске.

На отварању ће, како је најављено, говорити управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски, директор Француског института у Србији Жан-Батист Кизен, амбасадорка Француске Кристин Моро и ауторка.

Галерија Матице српске дуги низ година успешно сарађује са Француским институтом у Србији обележавајући Месец франкофоније.

Заједничка сарадња заснована на бројним култутрно-историјским везама Француске и Србије, данас промовише савремено стваралаштво и музејску делатност ове две земље.

Галерија ове године обележава 170 година од свог оснивања и тим поводом организује разне програме као што су изложбе, предавања, радионице у партнерским установама са жељом да се и ван простора Галерије широј јавности представи њен рад и уметничка колекција и на тај начин најави отварање Галерије након завршетка радова на реконструкцији фасаде и нове сталне поставке.

Изложбом дигиталних принтова на платну „Српска уметност у десет слика. Из колекције Галерије Матице српске“ кроз причу о десет „најрепрезентативнијих“ уметничких дела насталих у периоду од 18. до 20. века биће представљена српска национална уметност, њен развој, процеси модернизације и укључивање у савремене европске уметничке токове.

Заступљена су дела најзначајњих представника српске уметности новијег доба: од Христофора Жефаровића, Димитрија Бачевића и Стефана Тенецког, преко Катарине Ивановић, Павла Симића, Паје Јовановића и Стевана Алексића, до Саве Шумановића и Ивана Табаковића, као и различите теме, уметнички стилови и жанрови: религиозна композиција, портрет и аутопортрет, историјско сликарство…

Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије и Француски институт у Србији.

Током трајања изложбе кустоси Галерије Матице српске у сарадњи са професорима Француског института организоваће радионице за децу од 6 до 11 година под називом „Слику створи, француски проговори“.

Српски сајт/б92.нет

Природни драгуљи Србије

Фасцинантни кањони, прелепе клисуре, импозантни водопади, бистра језера, планински видици… Природне лепоте Србије из године у годину привлаче све више страних туриста.

1. Ђердапска клисура

На више од 63.000 хектара биљног и животињског богатства непроцењиве вредности и лепоте, простире се Национални парк Ђердап, познат и као Гвоздена капија Дунава. На десној обали ове реке, од Голубачке тврђаве до античког утврђења Диана, крију се клисуре, кањони, речне котлине и више од 1.000 пећина несвакидашње лепоте која задивљује и плени.

2. Стара планина

Стара планина, венац који се протеже у две државе, карактеристична је по својим непрегледним пространствима, чистом ваздуху и топлим минералним изворима.

3. Увац

Прелепом кањону реке посебну драж дају укљештени меандри Увца. То су природне вијуге које река прави годинама пробијајући кречњачке стене.

4. Тара

Планина чувена по великој разноврсности биљног и животињског света, а њени адути су и нетакнута природа, скијалишта и археолошка налазишта. Тара се налази у западној Србији, ослањајући се на Златибор и Мокру Гору, и представља подручје нетакнутих природних богатстава, чиме постаје идеална дестинација за одмор и рекреацију.
5. Водопад Тупавица

Фасцинантан водопад Тупавица смештен је у близини села Дојкинци на 1.050 метара надморске висине, и представља бајковиту слику природе и скривени драгуљ у срцу Старе планине.

6. Ђавоља варош

Налази се на југу Србије, на планини Радан недалеко од Куршумлије, а чини је скуп више од 200 земљаних формација, високих од два до 15 метара и широких до три метра, на чијим се врховима налазе камене купе. Ђавоља варош и њене високе земљане купе, које су по предању окамењени сватови, биле су кандидат за једно од седам нових светских чуда природе.
7. Голубачка тврђава

Тврђава Голубац или “чувар Дунава” како је још називају, налази се на десној обали Дунава, на самом улазу у Ђердапску клисуру. Својом лепотом, снажним бедемима и бурном историјом, ова дунавска лепотица не оставља никог равнодушним.
8. Дрина

Вековима линија судара Истока и Запада, необично зелена, бистра, кривудава и снажна река Дрина данас на својим таласима носи највеселије караване регата кроз узбудљиву природу, због чега је постала омиљена дестинација боема и авантуриста.
9. Овчарско-кабларска клисура

На месту где су природна и културна богатства створила хармонију, Западна Морава је одлучила да покаже колико је природа чудесна. Не плашећи се стрмих масива Овчара и Каблара, храбро се пробила кроз импресивне литице и за собом оставила три јединствена меандра.

Извор: Наш биро

Позната имена чланова жирија 45. Феста

Најбољи филм у главном такмичарском програму 45. Феста одабраће петочлани жири.

Жири чине српски филмски редитељ Срдан Голубовић (председник), глумци Сергеј Трифуновић и Бранка Катић, продуцент Чедомир Колар из Француске и филмски редитељ и продуцент из Хрватске Далибор Матанић, саопштио је данас Цебеф.

У Главном такмичарском програму, који је међународног карактера, ове године биће приказано 15 остварења из 12 земаља.

Филмови у овом програму такмичиће се за престижну награду „Београдски победник“. Фест се одржава од 24. фебруара до 5. марта.

Извор:
Српски сајт/Б92 | Фото: Пиксабеј

ЧУВАРКУЋА: Да ли знате све благодети овог старог народног лека?

Чуваркућа се на нашим просторима гаји више од хиљаду година, а потиче из Мексика. Расте по стенама, крововима, зидовима, а може бити узгајана и у саксијама. Не тражи много труда, а најважније је да јој се обезбеди довољно сунчеве светлости. Веома је отпорна на сушу и високе температуре. Име је добила, између осталог, због веровања да “чува кућу” од удара грома и ватре. У народној медицини користи се због антиупалних и диуретичких својстава. Примењује се у облику сока, облога, масти тинктуре и чаја.

Чуваркућа је стари народни лек за болести ува, оштећења бубне опне и губитак слуха. Њен сок раствара вишак церумена (маст у уву) и смањује бол. Да би се постигао жељени ефекат, довољно је из листа у уво укапати два до три милилитра сока, одлежати неколико минута, а затим пустити да сок исцури напоље. Њено меснато, сочно лишће бере се током лета, за време цветања. Као и код алоје, за лечење се користи свеже цеђен сок из листова који помаже код:

• нервног растројства
• падавице
• немирних снова и дечјих страхова.

Свеже здробљени листови или свеже исцеђен сок благотворно делују на брадавице, чиреве, ране и опекотине, курје очи, сунчеве пеге, те на болна места настала услед гихта. Облог од свеже цеђеног сока листова чуваркуће помаже у ублажавању болова и смањује оток од убода инсекта, било да је реч о пчели, оси или комарцу.

У дубљу посуду ставите шаку смрвљених листића чуваркуће, девет кашика воде и 200 грама ситно исецканог свињског сала, па кувајте на тихој ватри док не почне да се одваја маст. Кад се смеса уједначи, процедите је кроз сито и сипајте у порцеланске посуде. Сачекајте да се маст охлади и стегне, па посуде ставите у фрижидер или на неко друго хладно и мрачно место. Ова маст се користи за лечење рана, а добра је и за ублажавање пега од сунчања.

Поклоници алтернативне медицине тврде и да цели листови ове биљке у меду лече миоме и цисте на материци. Смеса се прави од 300 грама чуваркуће и 300 грама правог природног меда, по могућству кестеновог. Убрани листови се прво добро оперу, а затим самељу у блендеру или у неком другом апарату. Добијена каша се помеша са медом у стакленој тегли и остави да одстоји седам дана у фрижидеру, уз поновно повремено мешање. Након седам дана лек се узима три пута дневно, по једна супена кашика. Прва кашика узима се ујутру одмах након буђења, друга у току дана између оброка, а трећа пред спавање.

Лечење траје од неколико недеља до неколико месеци, а цисте углавном нестају, тврде народни лекари. Они инсистирају да се терапија све време спроводи у континуитету без прекидања.

Истичу и да је овако спремљена смеса делотворна за чишћење и јачање целокупног организма. Стимулише метаболиазм, поправља варење и побољшава уредност столице. Руски народни лекари тврде да помаже и као лек за јачање срца.

Необичан сусрет две глумачке легенде (ВИДЕО)

Два велика глумца. Два велика човека. И сусрет њих двојице који ће се памтити. Зоран Радмиловић је у то време већ дуго играо Радована Трећег. На телевизији су тада били популарни „Отписани“ у којима је играо Драган Николић.

„Зоран је Прлета, Тихог и Мркија назвао – Три прасета. Е онда је на сцени причао и како је срео Прлета на улици. Као – Здраво друже Прле а овај му као рекао – „Марш у …“ И онда није знао да ли да пише писма телевизији“, испричао је давне 1993. Драган Николић у емисји „Ниво 23″.

Николић је рекао да су му то препричали из бифеа Атељеа 212 и да је он решио да изненади Зорана на следећој представи.

Сви остали глумци су знали да ћу ја ући на сцену сем њега. У том тренутку кад је он то рекао ја покуцам на врата. Уђем приватно обучен и кажем – Друже Радиоване мене су послали са телевизије да се извиним“, присећао се чувени Гага.

Он је рекао да му је Радмиловић само рекао – „Прле!“ и пао у несвест.

„Знао сам ја да он сад кад је пао у несвест смишља шта ће да ми уради и брже боље сам збрисао са сцене. Тако да он кад је устао рекли му да је био Прле а он упитао – А где сам ја био?“, испричао је Николић.

Ево шта је о том сусрету још рекао Драган Николић у интервјуу пре више од 20 година.

Један необичан сусрет двојице великих српских глумаца који ће нам вечно стати у сећању.

ДА ЛИ ЈЕ ПРЕПОЗНАЈЕТЕ: Овако данас изгледа Наташа из Жикине династије (ФОТО)

Гала Виденовић је била једна од најлепших глумица у 80-тим.Млађи део публике је познаје по улози Наташе која је рускиња у “Жикиној династији”. Глумила је у филмовима попут: “Мој тата на одређено време” који је уједно био и њен први филм.

[cl-ib image=“258″ size=“medium“ title=“Гала Виденовић“]

Касније је глумила у “Жикиној династији, и “Мољац” у којима је исто имала запажене улоге.

Удате је за познатог редатеља Владимира Алексића са којим има два сина Павла и Демијана.

Живи на релацији Америка-Србија.

ПРЕПОДОБНА КСЕНИЈА РИМЉАНКА: Данас је празник свих дама и девојака

Овај понедељак је дан када се црква и верници сећају Преподобне Ксеније Римљанке, светитељке која је основала један од првих женских манастира на свету, пркосила тадашњим нормама понашања и до краја живота се посветила молитви и љубави према Исусу.

Преподобна Ксенија Римљанка рођена је у Риму као јединица знаменитог сенатора. Од малена је била привучена љубављу према Христу и желела је да се замонаши. Међутим, њени родитељи су захтевали да се, као и све остале девојке тог времена, и она када дође време, уда.

Како би то избегла, Ксенија је заједно са своје две робиње побегла од куће. Настанила се на острву Коа где је, заједно са робињама, основала девичанску породицу и потпуно се посветила молитви и љубави према Исусу.

Тако је провела цео живот, а списи говоре да је, иако племићког порекла, увек била одевена бедније од било које друге монахиње и да ја на хлеб који једе често посипала пепео из кадионице.

Предање каже да је умрла око 450. године када се над манастиром појавио “венац од звезда са крстом у средини, сјајнијим од сунца”.

Верници и данас обилазе гроб Преподобне Ксеније Римљанке јер се верује да њене мошти доносе исцељење сваке болести, као и срећу онима који их дотакну. Српска православна црква слави је 24. јануара по црквеном, а 6. фебруара по грегоријанском календару.

Како је реч о великој светитељки која се целог живота борила за право жена да саме одлучују шта ће радити са својим животом, Ксенија се и данас сматра заштитницом лепшег пола. Зато би даме данас требало да се суздрже од било каквог рада, нарочито оног везаног за кућу. Уместо тога, у част ове светитељке требало би да дан проведу у природи и одмору, као и да обавезно сврате до цркве и запеле свећу и изговоре ову молитву:

“У теби се, мати, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следила Господа Христа. Делима си учила презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Света Ксенијо, радује се дух твој.”

Верује се да ће жеље коју замисле у тренутку док се моле Светој Кеснији бити сигурно испуњена.

Извор:
Српски сајт | Фото: Википедиа

ЗНАТЕ ЛИ КО ЈЕ: Први пут на филму са 3 године, а данас је глумачка легенда(ФОТО)

Први пут је заиграо у филму са три године и већ се тада знало да је наследио гене свога славног оца.

Срђан Жика Тодоровић, српски глумац и рок музичар, син покојног глумца Боре Тодоровића и сестрић покојне Мире Ступице, кренуо је очевим стопама, а и његова сестра Дана такође је глумица.

Први пут пред камерама је стао када је имао три године и то у филму „Има љубави, нема љубави“, који је снимљен 1968.

Завршио је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, а једно време се паралелно бавио глумом и музиком.Као бубњар, свирао је у београдским групама Екс Радничка Контрола, Центар, Безобразно зелено, Дисциплина кичме, Екатарина велика и Казна за уши. Касније се посвећује искључиво глуми. Ожењен је и има сина Дејана.

Извор:
Српски сајт/Курир | Фото: Принтскрин