ВАСКРШЊИ ПОСТ: Наступа Глува недеља поста, а ево због чега се тако назива

Пета недеља васкршњег поста која се у календару зове Глувна или Глува недеља, назив је добила по томе што се увелико одмакло у посту и долази време ћутања, покајања, тзв. глуво време.

Друга недеља пред Васкрс, посвећена је Светој Марији Египћанки, мученици која је својим подвигом доказала да има наде за све који желе искрено да се покају и крену путем истине и божије правде.
„Завапи Христу Богу који је распет за тебе, каже Црква, и који је добровољно примио ране: побрини се за мене, Господе, и спаси ме”.

Данашња, пета недеља у Васкршњем посту, посвећена је преподобној Марији Египћанки, великој грешници, али и великој покајници. Од младости живећи развратно, кренула је у Јерусалим, где је доживела преокрет, када јој је непозната сила затворила улаз у храм. Помоливши се пред иконом Мајке Божје, одлучила је да промени живот. Прешла је Јордан и цео век провела у пустињи, горко се кајући за грехе своје младости. Ту ју је нашао старац Зосима, који ју је и причестио и саслушао све њене подвиге.

Следеће године она се упокојила. Њени подвизи помињу се у прва четири великопосна дана у Великом канону Андреја Критског, као и на првом бденију у минулу среду, кад се читало по храмовима и целокупно њено житије, које пружа дивну поуку.

У Глувну недељу црква забрањује сва весеља, свирке, песму и забаве. Не одлази се на пут, не раде се велики послови, не тера стока на пашу…

Да људи не би били лењи у својим духовним подвизима, црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и недељу, пружа верницима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа.

На вечерњем богослужењу у среду пете седмице певају се 24 покајне стихире Великог канона. Све стихире имају завршетак: “Господе, пре него што погинем, спаси ме!” У четвртак на јутрењу се чита цео Велики канон и Житије преподобне Марије Египћанке.

Субота пете седмице поста је Субота Акатиста, а сама служба носи назив Похвале Пресветој Богородици. Тог дана на јутрењу чита се Акатист Пресветој Богородици.

 

Српски сајт/Опанак
Фото: Пиксабеј

Данас славимо Часне вериге: Ово су обичаји и веровања на данашњи дан

Српска православна црква данас обележава Часне вериге, дан када је Свети Петар окован и мучен. Наиме, одмах после смрти Исуса Христа и вазнесења почиње прогањање хришћана које је трајало више од 300 година. Царев намесник Ирод, управник Галилеје, погубио је Јакова, брата Јовановог и, на подстицање Јевреја, заповедио је да ухвате Петра и баце га у тамницу.

Петар је у тамници спавао окован између два војника. Ноћ пред извођење на суд засветлела се цела тамница, а Петра је пробудио анђео рекавши му:

„Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном“.

Петар устаде, а окови му спадоше с ногу, па пође с анђелом. Војници су спавали као мртви, па анђео проведе Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отвори и тако се Петар ослободи затвора, и вероватне смрти.

Вериге које су спале са Петра хришћани су сачували колико због успомена на светог Петра, толико због њихове исцелитељске моћи. Прича се, да су се многи болесници излечили само додирнувши вериге (као и убрус апостола Павла којим су га брисали док је био мучен).

Касније је Патријарх Јерусалимски, свети Јувенал, дао те вериге на дар царици Евдокији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Царица их је преполовила, па једну половину послала Цркви Светих апостола у Цариград, а другу половину дала својој кћери Евдоксији, жени Валентиновој у Рим. Евдоксија је сазидала цркву Св. Петра и положила у њу ове вериге, заједно са оним у које је свети Петар, пред своју смрт, био окован од опаког цара Нерона.

Народна веровања

По народном веровању од Верижница („Часних Верига“) настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрејава земљу. У многим местима, Вериге се сматрају за велики празник. Косовско становништво празнује Верижњаке због куге, а сточари их празнују због стоке.
Ко носи одело које је шивено на Часне Вериге, верује се да ће погинути од грома.

Те вериге чували су хришћани због успомене на великог апостола, као и због њихове лековите моћи, јер постоје сведочења да су се многи болесници излечили додиром о њих (као и о убрус апостола Павла, Дап 19, 12).

У српском народу постоји обичај да се на данашњи дан веригама, односно ланцима, веже кућни праг и тако дом заштити од нечастивих људи и сила.

У стара времена веровало се и да би, у случају да данас одете на пут, дом могао да удари гром, да се запали летина, стоку да закољу вукови…

Пошто празник Часне вериге није обележен црвеним словом, данас не постоје посебне забране у погледу кућних послова (пеглање, усисавање…). Чак је и пожељно да се кућа среди да блиста, пошто се Свети Петар иначе сматра заштитником дома и породице.

 

Српски сајт
Фото: Википедиа

Данас је Митровдан

Православни верници данас прослављају дан Светог великомученика Димитрија, у народу познатији као Митровдан.

Свети Димитрије је рођен у Солуну. Био је син јединац, а његов отац је био војвода Солунски, кога је он наследио.

Ипак, Димитрије је желео да проповеда хришћанство и јавно признао пред Максимилијаном да је хришћанин. Цар је био љут, па је сместио Димитрија у тамницу. У тамници му се јавио анђео божји и рече му: „Мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!

Након само неколико дана, цар је послао војнике у тамницу да убију Димитрија. Његово тело су тајно сахранили Хришћани, па се и данас мошти Светог Димитрија налазе у Солуну.

Митровдан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача. Ако падне на мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне на посни дан (среда, петак), спремају се посне ђаконије.

Према народном веровању данас свако треба да остане у својој кући и да ту преспава, јер ће у супротном током целе године спавати изван ње.

Такође, сматра се да сви послови на пољу треба да се заврше до уочи Митровдана, јер је време после Митровдана варљиво па зима може сваког часа да изненади.

Верује се да време на Митровдан показује каква ће бити зима која нам предстоји. Ако је дан сунчан, зима ће бити блага, а ако на Митровдан падне снег, верује се да ће зима бити дуга и хладна.

Као и на сваки празник, данас не ваља да се свађате и ширите негативну енергију у дому, јер како се данас будете опходили према својим најмилијима таква ће вас година пратити. Прославите овај празник у окружењу своје породице, пријатеља у топлој атмосфери дома.

Свети Тома: Заштитник многих занатлија

Српска православна црква и верници данас обележавају Светог апостола Тому, дан који је у народу познатији као Томиндан.

Тома је био један од дванаесторице Христових апостола. Свети Тома је ширио хришћанство најпре у Палестини, потом у Персији и Индији, где је и усмрћен копљима. Мошти су му у 4. веку пренете у град Едесу, а потом у Цариград.

Томиндан многе породице у Србији обележавају као своју крсну славу.

Као еснафску славу, Светог Тому обележавају дрводеље, бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.

Он је заштитник столара јер је и сам био дрводеља, а предање каже да је једном пред њега изашао ђаво у облику лепе девојке, која га је искушавала. Свети Тома се загледао у њу, ударио сечивом у камен и отупио своју секиру. Због тога се толико наљутио да је из облака изазвао незапамћену кишу и њоме утопио ђавола. Столари, дрводеље и зидари на данашњи дан не раде ништа јер је за њих данас велики празник.

Народна веровања и обичаји

У неким крајевима Србије верује се да овај светитељ штити домаћинство од вукова. Срби верују и да је Свети Тома од облака одузео печат захваљујући којем народу доноси кишу као благодет, а не олује које уништавају све пред собом. Срби верују и да би Свети Тома, кад би се наљутио, земаљском свету могао да донесе и други потоп, али у томе га кочи Пресвета Марија, која га надгледа.

На Томиндан који није црвено слово се обично никуд не иде и постоји изрека „Свети Тома, седи дома“.

Док се у недељу по Ускрсу слави догађај везан за „неверовање“ Томино, данашњи дан је посвећен самом апостолу. Његовом сумњом у васкрсење Христа (неверни Тома), добијена је потврда најчудеснијег догађаја у хришћанству.

Српски сајт/Курир

Данас је свети Јован Богослов

Данас се обележава дан посвећен Светом јеванђелисти и апостолу Јовану Богослову, светом Христовом ученику који се родио у рибарској породици.

За њега се каже да је био омиљен Христов ученик. Једини је он, са Светом Богомајком остао под Крстом распетог Господа, не напуштајући Га, обећавши да ће он чувати Пресвету Богородицу и служити је све до Њеног успенија.

Наиме, кад је свети Јован имао већ више од сто година, изашао је са својих 7 ученика из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста. Потом је старац легао у гроб и његови ученици су га сахранили. Верници су касније отворили Јованов гроб, али тело није било у њему. Једино се, сваке године 21. маја, од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан и лековит. Тим прахом народ је лечио многе болести.

 

Српски сајт
Фото: Википедиа

ВЕЛИКИ ПРАВОСЛАВНИ ПРАЗНИК: Данас је Крстовдан

Крстовдан је велики православни празник који обележава Српска православна црква и њени верници, дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим. Овај празник се још зове и Воздвижење Часног крста. Обележава се два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра. На данашњи дан се цар Константин поставио у Риму крст у знак победе над Максенцијем.

Као и на јануарски Крстовдан, и за овај јесењи важи правило строгог поста, само на хлебу и води, док је једење животињских продукта строго забрањено. Занимљиво је да је на Крстовдан дозвољено једење грожђа, док је друго воће такође забрањено.

Строги пост на хлебу и води на Крстовдан је одређен због саосаћења са војницима који су у име Константина погинули у борби за слободу, а грожђе је подсећање на тешку али слатку победу. Зато, треба појести мало грожђа данас, ако желите успех и просперитет, и да побеђујете наредних 12 месеци.

На Крстовдан је добро да послодавци исплате своје раднике. Овај обичај настао је у стара времена јер су се на данашњи дан исплаћивали радници који су чували поља од Ђурђевдана (6. маја) до Крстовдана (27. септембра).

На данашњи дан се по традицији бере босиљак.

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба спремати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро уредити кућу и тако је, условно речено, припремити за зиму.

Једно од најважнијих веровања за данашњи празник везано је за предсказање и времена. У зависности од тога какво време буде ујутру, сазнаћемо каква ће нам бити цела наредна година, до следећег јесењег Крстовдна.

Српски сајт/Телеграф
Фото: Википедиа

ИДЕАЛНО ДА ДЕЦА УЧЕ О ПРАВИМ ВРЕДНОСТИМА: Српски православни цртани о принцу Растку Немањићу (ВИДЕО)

 

Још један српски православни цртани филм намењен нашој омладини! У данашњем свету, када деца кроз цртане филмове и едукацију добијају највише утицаја са Запада, ово је идеалан начин да наша деца и омладина уче о правим стварима и вредностима.

Окупите вашу децу и њихове другаре и заједно погледајте, сигурни смо да ће те уживати. Учитељи и учитељице, ево идеје да наша деца науче нешто ново и занимљиво о српској историји и православљу. Уживајте у филму о нашем Растку Немањићу Светом Сави!

 

Аутор анимиране приче о принцу је Дејан Јовановић, вероучитељ ОШ Бубањски хероји.

 

 

Српски сајт
Фото: Принтскрин

Данас је велики православни празник

На данашњи дан одиграо се велики чин, веома значајан за све вернике! Данас се обележава дан светог пророка Захарија и праведне Јелисавета, родитеља светог Јована Претече.

Пророк Захарија је био син Варахијин, од рода Авије, из племена Аронова. Беше началник свештеника из рода Авијева, које држаше осму чреду служења у храму Јерусалимском. Жена му беше Јелисавета кћи Совије, сестре св. Ане, матере св. Богородице.

У време цара Ирода, детоубице, служаше Захарија једнога дана, према својој чреди, у храму Јерусалимском. И јави му се у олтару ангел Божји, од кога се Захарија устраши. А ангел му рече: не бој се, Захарија објави ангел Захарији, да ће му жена Јелисавета родити сина, према молитвама њиховим. А беху обоје стари, и Захарија и Јелисавета.

Када Захарија посумња у речи небесног весника, рече му ангел: Ја сам Гаврил што стојим пред Богом. И онеми Захарија од тога часа, и не проговори све док му се син не роди, и докле он не написа на дашчици: Јован му је име. Тада му се отворише уста и он величаше Бога.

Доцније када се роди Господ Исус и када Ирод поче убијати децу Витлејемску, посла Ирод људе да нађу и сина Захаријина и убију јер чу Ирод о свему што се догоди са Захаријом и како се роди Јован. Видећи војнике Јелисавета узе Јована у руке – беше му тада година и по – и побеже с њим од куће, и бегаше по каменитим и пустим местима. А када виде војнике, где је гоне, она повика гори: „горо Божја, прими матер с дететом!“ И отвори се стена и сакри у себи мајку и дете.

Ирод разјарен што Јован не би посечен нареди те посекоше Захарију пред олтаром. Крв Захаријина просу се по мермеру и стврдну се као камен, и оста тако као сведочанство злочина Иродова. А тамо где се сакри Јелисавета са Јованом отвори се пећина, и вода протече и палма родна израсте Божјом силом.

40 дана по смрти Захаријиној упокоји се и блажена Јелисавета. И оста младенац Јован у пустињи, храњен ангелом и чуван Божјим Промислом до онога дана када требаше да се јави на Јордану.

 

Српски сајт
Фото: Википедиа

УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА: Овако се обележава данашњи празник

Данас славимо усековање главе Светог Јована: Једну ствар никако не смете узети у руке и препоручује се строг пост

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Усековање главе Светог Јована Крститеља, а у Љубићу се традиционално сваке године 11. септембра, на овај празник одржава вашар.

Његова главна улога у животу била је на дан Богојављења, када је у реци Јордан крстио Господа Исуса Христа и зато је црква дан по Богојављењу посветила његовом спомену.

Свети Јован се празнује више пута у години: 7. јула – Ивањдан – рођење Светог Јована, 11. септембра – усековање главе и 6. октобра када се обележава светитељево зачеће.

Данас се подсећа на страдање Светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипа, глава одсечена и на сребрном тањиру донета пред његову пасторку, играчицу Салому.

Приликом прославе Иродовог рођендана, током пијанчења и оргијања, Салома је одиграла свој плес „Седам велова“, после којег јој је Ирод понудио да тражи шта год хоће.

На наговор мајке, она је затражила главу Светог Јована. Свети Јован је пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. То је и био узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу и блуду цара Ирода, који је живео у греху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Дан Усековања верници проводе у молитви, уздржавању и строгом посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.

Тога дана верници не славе и не веселе се, а по могућству, у руке не узимају нож, у знак сећања на страдање Јованово.

Усековање се у хришћанском свету обележава и као дан када је освећена црква коју су на гробу светог Јована Крститеља подигли цар Константин и царица Јелена.

 

Српски сајт
Фото: Википедиа

 

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА: Данас је празник Успења Пресвете Богородице

 

Српска православна црква слави празник Успења Пресвете Богородице или Велику Госпојину, како се тај празник назива у народу. То је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици.

Данас се у православним црквама обележава празник спомена на упокојења Богородице Марије. Званични назив празника је Успење Пресвете Богородице.

Свето писмо не даје сазнања о крају земаљског живота Богородице. По предању и списима, који немају свети карактер, сматра се да је мајка божија до краја живота, после смрти и васкрсења Христовог, живела у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.

Према другим непотврђеним изворима, Богородица је путовала по пределима данашњег Блиског истока, па је тако стигла и до Свете Горе.

Не мали број породица слави данашњи празник као своју крсну славу, а међу њима је и ужарски еснаф у лесковачком крају.

Како празнику претходи двонедељни пост, данас се верници, посебно жене, причешћују, уопштено говорећи, овај дан се сматра празником жена и мајки.

У неким крајевима сматрају да је у периоду између две Госпојине, данашње, и Мале Госпојине, која је 21. септембра, најбоље брати лековито биље.

Велики број цркава и манастира Српске православне цркве слави овај празник као своју славу.

 

Српски сајт/РТС
Фото: Википедиа