Срби у Aустралији: Хиљадама километара од отабине

Срби у Aустралији су многобројни с обзиром на чињеницу да се овај континтент хиљадама километара удаљен од Србије.

Аустралија, или званично Комонвелт је држава на јужној хемисфери која обухвата копно истоименог најмањег континента на свету, острво Тасманију, као и бројна друга острва у Јужном, Индијском и Тихом океану. Површина Аустралије износи 7.741.220 km² и по површини је 6. у свету.

Срби у Аустралији

Најраније досељавање Срба у Аустралију почиње крајем 19. века. То су махом били Срби из Црне Горе, Боке Которске, Далмације, Херцеговине и Лике. Срби на Петом континенту бораве већ 110 година. Данас имају своју Епархију, која је постала Митрополија, 47 црквено-школских општина и парохија са педесетак свештеника, десет великих организација и на десетине културно-уметничких друштава. Ранији пописи су показивали да у Аустралији има око 130.000 Срба, од чега највише у Сиднеју – 35.000 и Мелбурну – 30.000. Последњи 2006. године је регистровао само нешто више од 96.000 наших људи.

По попису становништва из 2006. Аустралија је имала 19.855.288 становника. Главни град је Канбера, смештен у Аустралијској престоничкој територији. Највећи градови су Сиднеј, Мелбурн, Бризбејн, Перт и Аделејд у којима живи већина становника Аустралије.

Главни град: Канбера

Службени језик: енглески

Облик државе: Уставна монaрхија

 

Сиднеј

Сиднеј је главни град аустралијске државе Нови Јужни Велс. Сиднеј је највећи град по површини у јужној хемисфери и најнасељенији град у Аустралији. Према попису из 2012. у граду је живело 4.667.283 становника, од чега 170.000 станује у централној зони.

Мелбурн

Мелбурн је град у Викторији, Аустралија. Главни је град Викторије. Према процени из 2012. у граду је живело 4.246.345 становника. Други је град по величини Аустралије. Мелбурн је велики индустријски и трговачки центар. Многе аустралијске и мултинационалне компаније послују тамо – једна трећина највећих компанија у Аустралији је смештено у Мелбурну.

Бризбејн

Бризбејн је главни град и уједно најнасељенији град аустралијске државе Квинсленд. Он је трећи град у Аустралији по броју житеља. Према процени из 2012. у граду је живело 2.189.878 становника. Бризбејн је један од најзначајнијих градова Аустралије.

Перт

Перт је административни центар и најнасељенији град Западне Аустралије, једне од аустралијских држава. Према процени из 2012. у граду је живело 1.897.548 становника. Са својих 1.6 милиона становника у широј околини Перт је четврти град по величини у Аустралији после Сиднеја, Мелбурна и Бризбејна. Са трендом раста од 2% годишње, Перт је град који се најбрже развија у Аустралији. Град се налази на обали Индијског океана и реке Свон.

Аделајд

Аделејд је административни центар и најнасељенији град Јужне Аустралије, једне од аустралијских држава. Према процени из 2012. у граду је живело 1.277.174 становника. Са својих 1,1 милиона становника у ширем подручју пети је град по величини у Аустралији после Сиднеја, Мелбурна, Бризбејна и Перта али је ипак већи од главног града Канбере.

Преминуо Раша Попов

Глумац, дечији писац и новинар Раша Попов преминуо је у 19. априла у Београду у 84. години.

Од српске легенде на Фејсбуку се опростио и бивши председник Скупштине Србије Предраг Марковић.

„Добродушан. Добронамеран. Духовит. Дечак. Див. Досетио се. И отишао међу змајеве“, написао је Марковић.

Раша Попов је рођен 26. јуна 1933. године. Био је књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски новинар, новинар-сарадник „Мокринских новина“, али и звезда дечје телевизијске емисије „Фазони и форе“. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле.

Срби на Новом Зеланду

Срби на Новом Зеланду нису малобројни иако је ово острво веома удаљено од Европе.

На Новом Зеланду живи око 5.000 наших грађана. Највише их је у Окланду и Велингтону, а мање у Крајстчерчу и Хамилтону. Срби су се, углавном појединачно, почели да досељавају на нови Зеланд већ крајем XIX века.

Срби су, углавном појединачно, почели да се досељавају на Нови Зеланд током друге половине 19. века. Већина досељеника из југословенских држава била је пореклом из централне Далмације. Према попису становништва из 1911. године, регистровано је 2.131 лице.

Нови Зеланд је острвска држава у југозападном делу Тихог океана у Океанији. Састоји се од два велика острва ‒ Северног и Јужног и већег броја мањих острва. Званично име државе на маорском је Аотеароа, што се често преводи као „Земља дугог белог облака“. Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свету.

Главни град: Велингтон

Службени језик: енглески, маорски, новозеландски знаковни језик

Облик државе: Уставна монaрхија

Окланд

Окланд се налази на Северном острву Новог Зеланда и представља највећу урбану средину у држави. Град представља конурбацију мањих општина: Централни град, Вајкатере, Манукау и Северни град који заједно чине Окланд. Окланд лежи између залива Хаураки и Пацифика на истоку. По процени из 2008. у Окланду живи 1.486.000 становника што је око трећине становника Новог Зеланда.

Велингтон

Велингтон је главни град Новог Зеланда и други град по величини после Окланда. Велингтон је најјужнији главни град на свету. Налази се у регији Велингтон близу географског центра државе.

Хамилтон

Хамилтон је четврти град по величини на Новом Зеланду. Смештен је у региону Вајкато на Северном острву, 129 км јужно од Окланда. Хамилтон се налази у средишњем делу Северног острва, који има 1,5 милиона становника (40% од укупног становништва). Град је добро железнички и саобраћајно повезан. Аеродром је обновљен и служи и за међународне летове, иако углавном на одредишта у Полинезији и региону.

Крајстерч

Крајстчерч је највећи град Јужног острва Новог Зеланда и трећи по величини у држави. Лежи на источној обали острва, северно од полуострва Бенкс. Подигнут је 1848. године, у региону Кентербери. Према статистичким проценама из 2010. године, сам град је имао 376.700 становника.

ПОТРЕБНА ПОМОЋ: Вук Грујичић, мали дечак велики борац!

Вук Грујичић је мали дечак, али велики борац. Беба која се родила у 24. недељи са свега 470 грама. Свој живот започео је са прогнозама да неће преживети ни 24 сата. Међутим огромна жеља за животом је победила. Дечак који се родио мањи од шаке, данас има 5 година и огромну жељу да живи као и његови вршњаци.

После шест компликованих операција главе и мозга, операције желуца и једњака, чак четири ласерске операције очију само су почетак његовог пута.

Храбри дечак и његов осмех дају надљуску снагу његовим родитељима да издрже све и да одлучно заједно корачају ка бољем животу.

 

 

Вука чека још скупих контрола, лечења у иностраним дечјим клиникама за решавање ове компликоване дијагнозе. Отропедска помагала, лекови и вежбе у страним центрима за дечју парализу.

Он има воље, има храбрости и има жељу да живи. Да овај одлучни дечак не изгуби битку због скупог лечења потребна му је наша помоћ.

Уколико желите да помогнете Вуку да превазиђе све даље препреке на путу ка свом оздрављењу, то можете урадити на следећи начин:

Подршка:

PayPal налог: 100lebgd@gmail.com

Динарски рачун:
за Вука Грујичић 265-4877320-12

Девизни рачун: РС35265090000000004722

Срба је све мење: За две деценије милион

Срба је све мење и то је стара прича. У Србији се све мање рађају деца и да је негативан прираштај такав да годишње остајемо без једног града величине Пријепоља (око 35.000). Када се на ово одумирање народа додају људски губици у ратовима деведесетих и константно исељавање становништва у богатије државе добија се поражавајућа слика не само за Србију већ и за друге бивше југословенске републике.

Упоређивањем пописа становништва из 1991. и 2011. у свим екс-Ју републикама, може се констатовати да је Срба укупно у овом периоду готово за милион мање, у процентима је то чак 11 одсто укупног броја припадника нације!

У истраживању, које је објавила „Политика“, следе Бошњаци којих такође има значајно мање – за 9,5 одсто у односу на период заједничке државе. Хрвата и Словенаца је мање за три, а Македонаца за четири одсто. Изузетак су Албанци, којих је било 65.000 више 2011. у односу на последњу годину заједничке државе.

Ова суморна статистика није последица само негативног природног прираштаја, када више људи умре него што се рађа и људских губитака у рату, већ и сталног исељавања становништва. По мишљењу великог броја њихових грађана, бивше југословенске републике нису пожељне земље за живот, оснивање породице и прављење каријере која омогућава пристојну егзистенцију и професионалну оствареност.

Негативна стопа раста становништва је код свих народа, изузев код Албанаца, али је и код њих тај прираштај мањи него у време СФРЈ. Професор Владимир Гречић указује на различите факторе који су довели до умањења броја становника.

– Један од фактора је тај што су људи одлазили због ратова, било да су избегли или отишли на школовање, а касније због немогућности запослења у својим матичним државама. Пад животног стандарда је утицао на индивидуално планирање породице, јер да би рађали децу људи прво хоће да имају запослење, редовне приходе како би породицу могли да издржавају – указује саговорник „Вести“.

Застрашујућа статистика на први мах асоцира читаоца на стварно или измишљено Тарабићево пророчанство да ће доћи зла времена кад ће Срба бити за испод једне шљиве. Да не мора бити баш тако катастрофално као што народ цитира најпознатијег Креманца, указује професор Гречић.

– Ако се осмисли и примени стратегија која пројектује за сто година унапред, може да се одржи број становника на овом нивоу – указује познати стручњак за миграције.

Док се стратегија не осмисли и, још важније, не почне примењивати, Срби више не могу да баратају са бројкама – има нас седам, девет или 11 милиона, када се урачуна никад пописана дијаспора. Статистика је неумољива: према последњем попису, Срба у Србији нема чак ни шест милиона (5,98). Томе треба додати стотинак хиљада сународника на Косову и Метохији и – то је то. За сада довољно за већи шљивик.

Вести

Дијаспора гладна културе: Домаћи филмови и представе све траженији у иностранству

Домаћи филмови и представе су све траженији међу нађим људима у дијаспори. Укус публике у дијаспори се променио. Уместо наступа фолк певачица, последњих неколико година публика је све више заинтересована за културу. Овог пионирског посла пре неку годину латио се Саша Јовановић из Франкфурта и доказао да представе имају своју публику и у дијаспори.

И не само то. У биоскопима широм Европе, али и Канаде и Америке, последњих неколико месеци приказују се нови српски филмови који бележе рекордну гледаност у Србији и региону. Након успешне турнеје по Аустрији, филм „Бисер Бојане“ редитеља Милана Караџића и са Мимом Караџићем у главној улози приказује се у Немачкој.

– Где год смо били дочекале су нас овације након филма, сликање са фановима, делимо аутограме… Одлично смо прошли у Аустрији, а средином априла очекује нас дружење са публиком у Америци и Канади – рекао је Мима Караџић, који наглашава да је филм за месец и по дана видело више од 130.000 људи. Са великим успехом у дијаспори се приказује и „Зона Замфирова 2“ редитеља Југа Радивојевића.

Он је од почетка имао идеју да филм прикаже у иностранству, јер је веровао да ће наше земљаке у дијаспори занимати наставак приче о лепој чорбаџијској ћерки и кујунџији Манету. И није погрешио, јер је забележено да је овај филм у Србији, али и иностранству, до сада видело више од 200.000 људи.

Љубавна прича једног од највећих српских песника Лазе Костића и Ленке Дунђерски, приказана у филму „Санта Мариа делла Салуте“, освојила је срце публике у Србији, региону, али и дијаспори. Нови филм ветерана Здравка Шотре одлично је прошао у Бечу, Инзбруку, Салцбургу, Линцу, Диселдорфу, Хамбургу…

Након европске турнеје, филм је заживео и у биоскопима у Чикагу, Даласу, Кичинеру и Торонту.

Филм „Дневник машиновође“ у режији Милоша Радовића покупио је бројне награде на фестивалима у иностранству, али се приказује и у биоскопима од Мексика до Чешке. Како је рекао Ристовски, српски хумор је близак Мексиканцима, па не чуди што је „Машиновођа“ одлично прошао на недавном фестивалу у Гвадалахари, док за гледаност филма у мексичким биоскопима још чекају податке.

Вести онлајн

СРПСКА ТРОБОЈКА ВИЈОРИЋЕ СЕ НАД БЕОГРАДОМ: Заставу на јарболу од 100 метара видеће цела престоница

У Београду ће ускоро бити постављен јарбол висине преко 100 метара, на коме ће се вијорити српска тробојка.

Стуб ће бити постављен на ушћу Саве у Дунав и требало би да, због своје висине, буде видљив из готово свих делова престонице. Како се наводи, циљ овог подухвата је јачање култа заставе, а очекује се да се јарболи након престонице, појаве и у другим градовима Србије.

Иницијатива о постављању заставе потиче од премијера и новоизабраног председника Србије Александра Вучића, пишу Новости, а он је од градских власти затражио списак локација где би застава могла да буде постављена. Одлука је донета да се јарбол постави између тржног центра „Ушће“ и Малог ратног острва, где се налази база Речне флотиле Војске Србије.

Градске власти поручују ће се српска застава ускоро вијорити над престоницом и те да ће то постати један од препознатљивих симбола Србије и Београда. Циљ је да се у друштву стекне обичај постављања и поштовања државне заставе.

(Тањуг)

Србија добила председника у првом кругу

На биралишта широм Србије изашло је укупно 54,63 одсто бирача. Према незваничним прелиминарним резултатима РИК-а највећи број гласова освојио је Александар Вућић освојивши 55,09% гласова изашлих бирача.

Саши Јанковићу припало је 16,26 одсто гласова, Луки Максимовићу 9,04 одсто, а Вуку Јеремићу 5,33 одсто, док је Војислав Шешељ освојио 4,47 одсто гласова.

Србија гласа: Избори за председника 2017.

Избори за председника Републике Србије 2017.  одржавају се  2. априла 2017. године.

Избори су расписани 2. марта, за 2. април, у законском року, 90 дана пре истека мандата актуелном председнику Томиславу Николићу 31. маја 2017.

У случају да ниједан кандидат не освоји више од половине гласова, биће одржан и ИИ круг гласања у року од 15 дана од дана првог гласања, где учествују два кандидата која су добили највише гласова у И кругу гласања.

Кандидате за председника Републике могли су да предложе регистроване политичке странке, коалиције и групе грађана, уколико га овереним потписима подржи најмање 10.000 бирача, а предлог кандидата подносио се Републичкој изборној комисији најкасније 12. марта у поноћ (20 дана пре дана избора).

Редослед кандидата на изборном листићу одређен је жребом 17. марта у 19.15 часова, а жреб је био јаван и преносио се на јавном сервису.
Кандидати:

1. Саша Јанковић

2. Вук Јеремић

3. Мирослав Паровић

4. Саша Радуловић

5. Лука Максимовић (зван Љубиша Прелетачевић Бели)

6. Александар Вучић

7. Бошко Обрадовић

8. Војислав Шешељ

9. Александар Поповић

10. Милан Стаматовић

11. Ненад Чанак

Флаширана вода из Србије иде на Блиски исток

Флаширана вода из Србије иде у Кувајт захваљујући уговору о извозу првог контигента од три милиона литара воде из Србије у ову земљу који је потписан у Београду.

Уговор су потписале домаћа компанија „Вода Вода“ из Мионице и компанија „Каро Џенерал Трејдинг“ из Кувајта, пише Наш биро.

Флаширана вода у пустињи

Бизнисмен Абдулахазиз Абдин (30), представник „Каро Џенерал Трејдинга“ за српски бренд сазнао је преко интернета. Како пишу Новости, видео је дизајн флашице за воду и одлучио да одмах контактира руководство фабрике и уговори посету Србији. Са делегацијом кувајтских привредника дошао је најпре у Бању Врујци, а потом потписао уговор са Војином Ђорђевићем, власником бренда „Вода вода“.

Уговор ће омогућити и другим компанијама из Србије да пласирају њихову воду у арапске земље.

Извоз воде из Србије вредан је 21 милион долара; а од тога 80 одсто иде у земље региона, док половина те количине одлази у Црну Гору. Србија има око 300 минералних извора, а годишње произведе пет до шест милиона хектолитара воде .

БИРО