ДЕЦА НА ИНТЕРНЕТУ: Шта морамо знати пре него малишани седну за рачунар
дец
13
ДЕЦА НА ИНТЕРНЕТУ: Шта морамо знати пре него малишани седну за рачунар by Dušica Antić Rašić / with 0 comments

У доба друштених мрежа, разних сајтова и садржаја на некима од њих, сајбер тероризам је тема која је све актуелнија. Како се заштитити, а како заштитити децу нека су од можда најважнијих питања која родитељи данас себи постављају. Едукацијом деце и родитеља о опасностима на Интернету и друштвеним мрежама од 2016. године бави се Катарина Јонев.

Од чега је потребно кренути када је безбедност деце на интернету у питању?

- Од родитеља и њихових профила, за почетак! Можда некоме то звучи чудно, али то јесте истина. Родитељи су, или треба да буду узори детету у животу, реалном свету. Подједнако ту улогу треба да имају и у сајбер свету! Ако дете види да мама качи непримерене фотографије, на пример, фотографије на којима је поприлично оскудно обучена па још са стандардном патка фацом односно напућених усана, или оца који псује и реагује агресивно на коментаре по друштвеним мрежама – дете ће мислити да и оно тако треба да се понаша. Или ако родитељи не испуштају телефон из руку, дете ће помислити да је то нормално понашање. Са друге стране, детету треба објаснити да приватне информације о себи попут личних података, у коју школу иде, где тренира, број телефона и слично не поставља јавно и да не одговара непознатим људима на ова и слична питања.

На шта је посебно потребно да родитељи обрате пажњу?

- На све! На сваку активност свог детета у сајбер простору! Нисам поборник шпијунирања, то је јако ружна реч. Пре сам за сарадњу детета и родитеља и изградњу искреног односа. Родитељ мора да буде упућен у активности своје деце у соби, у парку, у школском часу и дворишту, и да се увери да је добро, зар не? Зашто то не применити и за друштвене мреже!? За почетак, сваки родитељ треба да свом детету објасни да Интернет није баук, већ да ако се добро и правилно користи може да донесе велики број бенефита детету – развијање комуникационих вештина, учење и усавршавање страних језика, читање е-књига, развој ИТ писмености… Али сваки родитељ мора да зна да има велики број опасности које вребају на Интернету а које таргетирају управо најмлађе. Најосновније правило на које упућујем родитеље – проверите како изгледа профил ваше деце. Избришите приватне информације као што су број телефона, приватна мејл адреса, школа у коју дете иде, спортски објекат у ком тренира, какве фотографије качи и наравно – ко су му виртуелни пријатељи! Дете од рецимо 10 година не би уопште требало да има Фејсбук, а камоли неколико стотина виртуелних пријатеља! Ако смо као мали научили да не треба да причамо са непознатим људима на улици – то исто правило морамо да научимо децу да важи и у сајбер простору – нема комуникације са непознатима!

Шта се све може подвести под сајбер насиље и како се заштитити од њега?

- Заштита деце и младих на Интернету постаје горуће питање, како на глобалном нивоу, тако и у Србији. Број криминалних активности које директно угрожавају децу и младе људе расте. Све раширенији облици сајбер криминалних активност попут крађе идентитета и информација, затим све раширенија дечија педофилија, сајбер малтретирање, вршњачко насиље и вређање, су само неке од негативних активности.  Као што са узрастом расте учесталост активног коришћења Интернета, дигиталних уређаја и учесталост ризичног понашања, тако расте и учесталост дигиталног насиља и број ученика који су у њега укључени. Најчешће опасности за децу и младе у сајбер простору су: лако доступни узнемирујући садржаји попут слика, информација, видео спотова, затим могућност искоришћавања и манипулација у сексуалне сврхе и све раширенија педофилија на Интернету и сексуална еклопоатација; дељење личних информација са непознатим људима могућност придруживања различитим сектама, организацијама и групама. Свакодневно и у Србији се сусрећемо са све учесталијим видом опасности која може имати директне последице и у физичком свету, а то је сајбер малтретирање – cyberbulling. Сајбер малтретирање може да доведе до великих промена у социјалним интеракцијама особе, начинима учења, врстама забаве. Жртве имају ниже самопоуздање, повећану идеју самоубиства и различите емоционалне одговоре: освете, осећај страха, фрустрације, љутитости и потиштеност.

Катарина је тренутно на докторским студијама Факултета безбедности, а од 2015.године бави се питањима сајбер безбедности, учествује на домаћим и међународним научним конференцијама и скуповима, објављује научне радове из области сајбер тероризма, сајбер ратовања и сајбер криминала.

Интернет пружа много предности, али је и пун опасности. Како да просечан човек, који није превише упућен у све ове детаље, да се опходи према целом проблему?

- Пећински човек се плашио ватре док је није “укротио” и искористио у своју корист. Слично је и са Интернетом. Човек свакодневно треба да научи нешто ново. Као што сам нагласила – Интернет нам може донети бенефите ако га правилно користимо. Дужност свих нас је да деци предочимо и негативне аспекте и да покушамо да их заштитимо.

Где је граница и када почиње узнемиравање?

- То је већ индивидуално – можда некоме не смета да има 3000 пријатеља и међу њима неколико “обожаваоца” или “обожаватељки” које сваких сат времена шаљу слике и поруке различитих садржаја. Мој праг толеранције рецимо није велики – учестало користим опције попут block и delete када видим да ми неко опседа профил и напада пријемно сандуче. Додуше, признајем да нисам велики љубитељ друштвених мрежа иако се њима бавим и не доживљавам свој профил као да је одраз мене, већ само дела моје личности.

Многи мисле да су девојчице много угроженије на интернету. Да ли је заиста тако?

- У нашој земљи јесу, али на глобалном нивоу мала је разлика у процентима. У нашој Србији су у протеклом периоду мало поремећене друштвене и моралне вредности. Наше девојчице немају адекватне узоре и идоле. Због медијског (пре)промовисања одређених ТВ формата, просто речено ријалитија, и поприлично чудног избора учесника сумњивог понашања и морала, окружени смо и бомбардовани са свих страна да је нормално на телевизији гледати туче, агресивно понашање, псовање, вређање а последица и казне нема! Уједно гледамо преоскудно обучене девојке. Када је такав програм на већини телевизија, на већини сајтова, у медијима, девојчице неке некад помисле да је у реду да се тако понашају, размишљају, облаче се. И ту долазимо до момента да се фоткају разноразне фотке у разноразним позама, одећа је минимална, шминка максимална. Те девојчице имају око 11,12,13,14 година. На погрешан начин траже пажњу и мисле да су “ин” ако имају 5000 пријатеља на Фејсбуку или Инстаграму и велики број лајкова. Е па међу тих 5000 “пријатеља у виртуелном свету” сигурно ће се десити неки психопата који ће покушати да успостави комуникацију са том девојчицом, да јој тражи још фотографија, позове на сусрет, да је вређа или понижава. Због тога што деца и млади често своје профиле наместе да буду јавни неко може да скине фотографије и дистрибуира их сумњивим сајтовима. Ово је нажалост типична ситуација како девојчице и младе девојке могу да угрозе своју безбедност. Ниједног тренутка не оправдавам било какав вид узнемиравања, малтретирања и напада на девојчице и на децу уопште. Чак подржавам да особа која на било који начин покуша да угрози дете треба да буде најстроже кажњена, а камоли да га заиста и повреди!

Коме пријавити узнемиравање на интернету?

- Национални контакт центар за безбедност деце на Интернету је одличан пројекат и свако може да пријави дигитално насиље над децом на телефону. Постоје и ефикасни онлајн механизми за подношење пријава о нелегалним или штетним садржајима на Интернету. У најекстремнијим случајевима наручито када је у питању дечија педофилија треба се обратити Управи за високотехнолошки криминал Министартства унутрашњих послова Републике Србије.

Како деца реагују на предавања која држите? Које су њихов најчешће дилеме?

- Деца позитивно реагују на моја предавања, да куцнем у дрво, то је најважније! Већина њих узраста до 10 година није свесна да друштвене мреже могу бити и потенцијална опасност, њима је то игра. Колико год се сматра да је то сувише рано за младе да имају профиле, чињеница је да их имају. Реалност је да су деца активни учесници у сајбер простору. Децу од малих ногу треба усмерити да воде рачуна како у физичком тако и у онлајн свету. Постоји нешто што ја волим на својим предавањима да зовем “култура понашања на Интернету”. То код деце треба паралелно развијати уз ИТ писменост на којој се толико инсистира.

Одржали сте неколико предавања у општини Богатић. Има ли планова за предавања у осталим крајевима наше земље?

- 2017. године сам покренула пројекат “Cyber Atis” са циљем промовисање сигурне употребе Интернета и друштвених мрежа међу децом и младима, као и паралелно помоћ њиховим родитељима и наставницима да лакше разумеју и укажу на потенцијалне опасне утицаја социјалних мрежа. Општина Богатић је показала жељу да малишане на својој општини као и родитеље и наставнике упозна са превенцијом заштите и одржала сам 15 предавања за 7 дана. Надам се да ће се у блиској будућности наставити сарадња са локалним заједницама, општинама и градовима и свима који су заинтересовани да подигнемо свест о проблемима који вребају на друштвеним мрежама.

 

Душица Антић-Рашић

0 Comments

Leave a Comment

Anti-spam test:
+=