Дигитализација као важан фактор очувања традиције и језика

test

Дигитализација као важан фактор очувања традиције и језика

Дигитализација као важан фактор очувања традиције и језика Дигитализација као важан фактор очувања традиције и језика

Дигитализација је постала саставни део свакодневице, а последњих десетак година интензивно је присутна и у очувању традиције и језика у Србји. О значају дигитализације за културу и традицију наше земље, разговарали смо са др Адамом Софронијевићем, замеником управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду.

Колико дуго се ради на дигитализацији у култури у Србији?

– Дигитализација у науци и култури почела је давно, а код нас, у Универзитетској библотеци, од 2008. године. Значи неких десетак година. У почетку је то било скромно, са једним запосленим и једним скенером. Данас је то далеко боље. Јако смо поносни што имамо цео систем претраживе дигиталне библиотеке која ради исто као и Гугл претрага. Систем који смо развили претражује кључне речи. На тај начин се немерљиво скраћује претрага и приближава истраживачима.

Који су били садржаји са којима се кренуло када је дигитализација почела?

– Универзитетска библиотека има врло занимљив фонд. Из 1204. године имамо отмомански рукопис који је најстарији рукопис у фонду наше библиотеке и који је део збирке која је сакупљена на бившим отоманским територијама пре Другог светског рата. Имамо и велики број ћирилских рукописа.

Прво смо дигитализовали ћирилске рукописе, затим смо кроз пројекте дигитализовали отоманске рукописе, а након тога колекцију о Александру Македонском која је стигла у библиотеку као део ратних репарација Немачке Србији после Првог светеског рата и која је и данас у нашем фонду. Дигитализација нам је омогућила да на специфичан начин проширимо историјске везе са Немачком, враћајући дигиталу копију ове збирке немачким библиотекама са којима имамо партнерске односе и које су нам помогле да унапредимо наше технолошке могућности у области дигитализације културне баштине спрског народа.

Даље се ишло по приоритету одабира грађе, али и пројектно.

– Имали смо срећу да будемо део великог пројекта када је 400.000 страница српских историјских новина дигитализовано.

Библиотека користи софтвере који су купљени и лиценцирани, али је поносна и на своје које сама развија.

Британска библиотека има огромну количину података, али то је огромна библиотека са којим не можемо да се поредимо. Где смо ми у односу на земље у окружењу?

– У односу на регион стојимо доста добро. Неке земље региона стоје доста лоше, има примера где се ради и боље и организованје од нас али генерално смо изнад просека.

Фонду може да се приступи и из саме библиотеке, али и из свог дома.

– Желимо да што више људи може да користи наше материјале. Имали смо пре више од 10 година виртуелну изложбу Милутина Миланковића на енглеском.

Ко су ваши посетиоци и који се тип садржаја издваја?

– Имамо 30-40.000 посета месечно. Библиотека је помоћна служба на Универзитету и служи за оне који желе да прошире своја знања. Не само да седите и читате већ да проширите своје знање.

Претраживост је одмах дала реакције.

– Добили смо коментаре, примедбе и потрудили се да средимо све што смо могли. Било нам је јако драго да су људи искористили могућности претраге.

Оно на шта су посебно поносни је израда народног дигиталног граматичког речника.

– Тренутно имамо преко 270 сарадника, студента, пензионера и запослених који су до сада унели преко 600.000 падежних облика именица. Драго нам је да су се и инситтуције и појединци укључили да се прошири глас о овом пројекту и да сарађују на изради овог речника.

Што се саме искоришћености фонда тиче, правило је да се у просеку 80% фонда не користи, а 20% фонда се користи.

– У Британији нпр. Британска национална библиотека већину фонда држе у деопима стотинама километара удаљеним од Лондона јер се не користи, а по потреби се враћа у Лондон на коришћење. Ми се трудимо да се водимо тиме да најпре дигитализујемо 20% најтраженијих књига, а остало када стигнемо, наравно у складу са могућностима које пружа закон о ауторским правима.

Универзитетска Библиотека је укључена у H2020 READ Европксе Комисије пројекат где се ради на аутоматском препознавању писаног текста.

– Поносни смо што смо партнери у овом пројекту. Некада смо имали проблеме са фонтовима, а ово је један од савремених видова рада на текстовима који су ручно писани. Надамо се да ћемо до краја године имати и универзални модел за препознавање руком писаног текста на ћириличном писму. Ово нису процеси који се брзо завршавају, али свакако су важни и иду како се време мења.

 

Текст: Српски сајт