Додељене књижевне награде „Растко Петровић“ за 2018. годину

test

Додељене књижевне награде „Растко Петровић“ за 2018. годину

Додељене књижевне награде „Растко Петровић“ за 2018. годину Додељене књижевне награде „Растко Петровић“ за 2018. годину

Матица исељеника и Срба у региону доделила је књижевне награде „Растко Петровић“ за 2018. годину.

Овогодишњи добитници награде су Милица Бакрач из Никшића (Црна Гора) за збирку поезије „Јав из Црне Горе“, Гордана Петковић Лаковић из Торонта (Канада) за зборник текстова „Зашто смо отишли“ и Светлана Матић из Беча (Аустрија) за књигу „Певам дању, певам ноћу – писма Мини Караџић“.

Годишњу повељу Матице исељеника и Срба у региону за достигнуће у области музике добио је тамбурашки оркестар „Дунавске зоре“ из Борова у Хрватској.

Награда ће лауреатима бити уручена на свечаности у Матици исељеника и Срба у региону 26. децембра.

Милица Бакрач – биографија

Девојачко презиме Ненезић, рођена је 1977. године у Никшићу. Дипломирала је на Филозофском факултету у Никшићу, на Одсеку за српски језик и књижевност. Објавила је књиге поезије: ,,Нек ме птице криком буде“ (1996) „Жиг“ (1998), „Сонети и писма“ (1999), „Од злата јабука“ (2004), „Азбучник“, посвећен одбрани имена српског језика у Црној Гори, (2007), друго издање ,,Азбучника“ (2010), ,,Арсеније Чарнојевић по други пут међу Србима“ (2010), ,,Жена“ (2012), ,,Одбрана Азбучника“, (2012 са препјевом на руски језик и прилозима књижевне критике о Азбучнику), ,,ЈАВ“ ручно издање академске сликарке Љиљане Стефановић, ,,Књига староставна“ два издања – двокњижје са избором из поезије Десанке Максимовић (2015), ,,Вуковање“ поезија за дјецу (2017) и „Јав из Црне Горе“ (2018). Приредила је избор из поезије Петра Другог Петровића Његоша „Благо томе ко довијек живи“ и поезије Матије Бећковића „Имао се рашта и родити“. Заступљена је у Антологији „Сневне Евине кћери“ (Савремено пјесништво жена у Црној Гори) – аутора Милице Краљ – издање „Комова“ из Андријевице (2002), у Антологији савремених сонетних вијенаца на српском језику „Црно једро ветра“ Љубисава Милићевића, у издању „Одзива“ – Бијело Поље, 2001. године, у Антологији ,,Језерски врх“ која је објављена поводом 200 година од рођења Петра Другог Петровића Његоша, аутора Андрије Радуловића. Добитница је Прве награде „Ратковићевих вечери поезије“ 1999. године за младе пјеснике, као и Повеље СВЕТИ САВА – за књижевна дела посвећена српском народу – Источно Сарајево, (2012), I награде на конкурсу за љубавну поезију за ,,Дан љубљених“ у Мркоњић Граду, (2012). Године 2013. добила је награду ,,Марко Миљанов“ за књигу поезије ,,Жена“, као и ,,Златну значку и плакету“ Културно – просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе. Такође, 2013. у Бањској добила је ,,Песничку повељу“ поводом 700 година Манастира Бањска. 2016. године добила је Витезову награду за животно дело, Београд и награду ,,Душко Трифуновић“ на Палама. Уредник је трибине ,,Свободијада“ и часописа ,,Стварање“ Удружења књижевника Црне Горе, члан је Удружења књижевника Србије и Књижевног друштва српских писаца Косова и Метохије. Живи у Никшићу.

Гордана Петковић Лаковић – биографија

Рођена је 1960. у Београду. Са породицом се 1994. одселила у Торонто (Канада), где и данас живи и ради. Каријеру је започела у Информативној технологији као контролор квалитета компјутерских програма, коју је наставила радећи у више организација као руководилац пројеката. Сувласник је породичне компаније за израду индустријских система за филтрацију Ess Corporation, где ради као директор набавке и маркетинга. Пре изласка зборника “Зашто смо отишли“, објавила је збирку прича “Колона“ на српском и енглеском (Dance of Life) и комедију “То нисам Ја“. Преводом своје књиге „Колона“ на енглески језик и пратећом апаратуром публикације представља српски народ и његов језик и писмо канадској и америчкој публици у објективном светлу. Гордана Петковић Лаковић, мецена уметности, покровитељка културе и чуварка српске баштине, доприноси бољој слици Срба и Србије у Канади и САД-у, сарадњи матице и дијаспоре и промовише српске великане, српски језик и ћирилично писмо. Име Николе Тесле свакодневно се чује широм Канаде захваљујући њеном несебичном ангажману. Гордана је важна спона и у Nikola Tesla Educational Corporation (НТЕК), организацији која је поставила Теслу на мапу Северне Америке, доделила “Никола Тесла“ стипендију (у износу од $10.000 годишње) на универзитету McMaster, а сада се ради на прикупљању средстава за изградњу спомен обележија „Hamilton the Electric City, Nikola Tesla and the 5 Johns“ којим би се забележио историјски значај Теслине технологије на индустријски и економски развој Канаде. Гордана Лаковић је члан управе Српске националне академије, члан управе канадско-српског удружења писаца “Десанке Максимовић“, члан Удружења књижевника Србије, члан Матице спрске, члан удружења Канадских аутора, члан аматерског позоришта “10 с Лукачем“. Покровитељ је многих културних и хуманитраних активности, сарађује са неколико електронских гласила из Републике Србије, редовно је писала за Новине Торонто, активно помагала, директном сарадњом, писањем и спонзорисањем рад Српске телевизије Торонто (СТВТ). Добитник је Повеље Матице исељеника и Срба у региону за 2018. годину. Пословично завађени Срби постају поново сложни и спремни на заједничку акцију уколико их на сарадњу позове управо Гордана Петковић Лаковић.

Светлана Матић – биографија

Рођена је 1966. године у Београду. Завршила је Педагошку академију за образовање наставника разредне наставе 1987. године у Београду и Филозофски факултет, одсек педагогија, 1993. године. У свом педагошком раду примењивала је иновације и комплексни поступак у учењу почетног читања и писања и одржала је неколико огледних часова за учитеље у Београду, у оквиру њиховог стручног усавршавања. Учесник је многобројних педагошких научно-стручних скупова и подносилац реферата и саопштења. Сарадник је педагошких часописа и листова као што су „Учитељ“, „Просветни преглед“ „Споји“ итд. По доласку у Беч, била једесет година директор маркетинг службе на радио телефону 1510 који је био једно од најпознатијих, дугогодишњих и информативних гласила на нашем језику уАустрији. Професор је матерњег језика у бечким основним школама. Ангажована је у Школском савету града Беча, у саветовалишту „Фабе“, као саветник за децу мигрантског порекла са простора бивше Југославије која имају проблеме у учењу и понашању. У јуну 2011. уручено јој је специјално признање за успешан саветодавно-педагошки рад. Носилац је значајних признања, међу којима је„Вукова повеља“, „Златна значка КПЗ“, „Специјална плакета „Симо Цуцић“ и друге. Награђена је и од стране Бечког школског савета за изузетно залагање и ангажовање у школској педагошкој пракси. Реализовала је мноштво значајних пројеката који подстичу двојезичност и очување матерњег језика и културног идентитета ученика, као што су „Бајке, приче и песме на матерњем језику“ и друге. Објавила је уџбеник почетног читања и писања за децу која похађају наставу матерњег језика у дијаспори под називом „Наш језик“ и „Наставне листове за наставу на матерњем језику“, који се већ користе у школама на српском језику у Шведској и у Торонту у Канади Објавила је и књиге „Дечји бисери“, „Игра“, „О љубави с љубављу“ – заједно са Александром Чотрићем, „Крштење у настави православне веронауке“, „Певам дању, певам ноћу – писма Мини Караџић“… На веб страни аустријског Министарства образовања, објавила је дидактичке материјале неопходне за рад са ученицима у непосредној педагошкој пракси. Члан је Удружења књижевника Србије, Матице српске из Новог Сада и Задужбине породице Вука Караџића. Говори српски, немачки и енглески језик. Докторант је на Бечком универзитету. Живи и ради у Бечу.

Матица исељеника и Срба у региону награду „Растко Петровић“ додељује од 1996. године, за најбоље прозно и поетско дело у претходној години, за српске ствараоце који живе и раде у иностранству.

Српски сајт/РТС