Љиљана Караклајић

Једина жена у Европи власница брзе поште: Државну службу заменила приватним сектором

Посао у државној служби сан је многих људи у Србији. Ипак, постоје и они којима то није довољно инспиративно и који желе нешо другачије. Љиљана Караклајић једна је од оних који су желели динамичнији посао.

Како сте се одлучили да напустите „сигуран посао“ у Пошти Србије и отиснете се у воде приватног пословања?

– Као много пута до сада и тада, пред напуштање радног места у Пошти, десио се читав сплет околности који ме је усмерио у приватне воде. Можда из угла човека који запослење у државној фирми посматра као утабан пут који се завршава пензијом моја одлука у том моменту не би изгледала рационално, али за мене се испоставила као и више него исправна. Заиста сам захвална на периоду који сам провела у Пошти Србије и драгоценом искуству које сам током рада у том предузећу стекла. Показало се да су ми ствари које сам научила на руководећој позицији у Пошти донеле читав низ предности у вођењу бизниса и организовању посла приватних курирских служби.

Поклопило се да сте почели са самосталним послом у време када је кренула Светска економска криза. Да ли са ове дистанце то видите као минус или плус у самом старту?

– Са ове дистанце, оснивање фирме у том моменту видим као плус, јер су криза и сплет околности у којима сам се нашла извукли максимум мојих менаџерских и организационих способности. Успех који сам постигла је утолико слађи, јер је почетак био у изузетно отежаним околностима. Да сам могла да знам каква ће криза настати, вероватно бих причекала још пар година са оснивањем фирме. Сада се чини, да је управо овако како се десило било најбоље.

Ако се не варам, послујете и ван граница Србије, у региону. Да ли је лакше пословати на домаћем или страном терену?

– Покривање регионалног тржишта нашим услугама је пројекат који је у току и који ће ускоро заживети пуном паром. С обзиром да ћемо услугу на тим тржиштима обављати у сарадњи са поузданим партнерима, а да је све још увек у зачетку, нисам у позицији да правим поређења између пословања на домаћем и страном терену. Оно што знам јесте да свако тржиште са собом носи своје специфичности, самим тим и потешкоће, али и олакшице које су само за њега карактеристичне, тако да је само питање начина на који организујете своје пословање и прилагођавате се датим условима.

Љиљана Караклајић
Љиљана Караклајић

Који је највећи проблем са којим сте се срели током свог пословања?

– Проблеме са којима сам се сусретала волим да помињем само у контексту анегдота, јер су неки од њих толико нестварни да заиста могу да звуче као занимљива прича. Ако ме питате за највећи проблем са којим сам се сусрела, могу вам рећи да је био везан за непостојање инфраструктуре потребне за примену донетих закона. Предуго би трајало када бих вам објашњавала шта се све ту десило и какве нелогичности и недоследности је држава успела да произведе, али у складу са чињеничним стањем све се решило у нашу корист.

Шта је неопходно за једну фирму да би напредовала?

– Потребне су добре стратеске одлуке, рационално планирање и прерасподела ресурса, добар менадзмент. Мозда и најважније је добро сагледавање трендова у привреди генерално, не само у бранши, ослушкивање потреба тржишта, предвиђање будућих потреба и проактивно деловање. Моје лично искуство да добра интуиција, осецај за бизнис и храброст да се на основу јаке интуиције и искуства донесу одлуке, које другима понекад и нису најјасније, могу донети више користи него одлуке које се „кувају“ месецима.
Само 30% предузетника у Србији су жене. Који је, према вашем мишљењу, главни разлог за такву ситуацију?

– Мислим да се ситуација у погледу жена у предузетништву мења на боље и да ће ови проценти у наредним годинама изгледати знатно другачије. Чињеница је да већина жена у предузетништво улази из нужде, пре него због добре идеје и жеље да граде бизнис. Не зато што женама мањка идеја и способности, него што им је најчешће тешко доћи до почетног капитала, финансијски су зависне од других, подршка и охрабрење породице изостају. Свима је јасно да се човек, оног момента када удје у предузетниство, одрекао било каквог фиксног радног времена, слободних дана, а у почетку и годишњих одмора. Уз све то, нико не гарантује успех. У нашем друштвеном уређењу и менталитету, таква одсуства због посла, преданост каријери се сматрају предношћу код мушкараца, док се у случају жена исто то сматра маном. Мало промена у размишљању, другачија организација породице и бриге о домаћинству, доста охрабрења би сигурно довело до већег процента жена предузетника.

Чланица сте Удружења пословних жена Србије. Колико вам је чланство у овој организацији помогло у пословању?

– Концепт Удружења пословних жена Србије је веома добар и показало се да је чланство у овој организацији свим њеним чланицама донео многе бенефите, па и мени. Остварују се нови контакти, нове сарадње, заједно смо гласније у покушајима да утичемо на промене у привреди и друштву. Отварају се могућности дошколовавања, менторства, једноставно чланство у једној таквој мрежи може дати изузетан ветар у леђа. Баш сада је у току конкурс за награду Цвет успеха за жену змаја, коју додељује УПЖ, а чија сам и ја добитница. Са том наградом, коју сам добила 2012. године је и отпочело моје чланство у Удружењу, успешне сарадње и дивна пријатељства која су се развила током ових година. Невероватно је колико ова награда доприноси видљивости компаније у медијима, заиста леп начин да се скрене пажња на успешно предузеће.

Када се говори о женама, намеће се и питање – колико је тешко ускладити посао и приватне обавезе?

– Сигурно да је тешко, већ сам се у неком од претходних питања осврнула на ову тему. Подршка породице је кључна, разумевање партнера и спремност на мало другачију организацију домаћинства и динамику породице. Ја сам у предузетничке воде кренула када су ми деца била већ довољно одрасла и то је била олакшавајућа околност. Потребно је пуно балансирања и усклађивања, али све се на крају стигне. Опште је познато да су жене способне да обављају више ствари истовремено са подједнаком успешношћу, тако да би требало искористити ту способност максимално.

Шта саветујете људима који размишљају да започну неки свој приватни посао?

– Саветовала бих им да буду упорни, да не одустају, вредно раде и стално уче. Успех се не постиже преко ноћи, и за све треба да прође време. Треба иновирати, тражити нешто по чему би се разликовали од других на тржишту, креирати нову вредност, улагати у развој.

Изузетно много полажете на осавремењавање рада и целокупне логистике ваше фирме што је изузетно похвално. Који су даљи планови?

– Имамо много планова за наредни период, јако смо узбуђени што ћемо неке нове услуге по први пут увести на домаце тржиште, наравно клијенти ће о свему бити благовремено обавештени. Међународна достава пошиљака би требала ускоро да заживи пуном паром, па вредно радимо да и у том сегменту поставимо систем на стабилне ноге. Радимо на више поља, а све са циљем да домаћим корисницима пружимо услугу светског нивоа.