Kako izgleda posao upravnika zgrada

Kako izgleda posao upravnika zgrada Kako izgleda posao upravnika zgrada

Komšinica s prizemlja stalno hrani mačke i pse, a većini stanara solitera u kome živi, zbog smeća i buke to smeta. Svi znaju da komšija sa terase sedmog sprata povremeno baca kese s đubrem, ali nikako da se taj problem reši. Buka je uobičajena iz stana koji je izdat podstanarima na trećem… Svaka zgrada u Srbiji, ogledalo je naših naravi, ali i loših navika. Na upravnicima zgrada je to da reše. Ponekad, kada je reč o stanarima, upravnici treba da pomire „nepomirljivo“.

Miloš Matejić (32) po zanimanju je diplomirani inženjer građevinarstva sa licencom Inženjerske komore Srbije. Radi u Sekretarijatu za investicije gradske Uprave grada Pančeva, a angažovan je kao profesionalni upravnik u devet stambenih zajednica u Beogradu i jednoj u Pančevu. Pravi čovek za priču o našim naravima, navikama, karakterima… Ali i umeću upravnika da uvidi problem, ukaže na njega i reši ga.

Na sastanku se i posvađaju

Kako nam priča, dešavalo se da da na sastancima dođe do svađe oko toga ko je koga prijavljivao nadležnim organima zbog buke, kako zbog proslava tako i zbog građevinskih radova.

– Sada tih problema nemaju jer sve oko buke prijavljuju meni nakon čega prvo pokušam da rešim problem sa vlasnikom spornog stana iz koga dolazi buka, pa tek onda prosleđujem poziv nadležnom organu – kaže Miloš.

Kako se sastanci uglavnom održavaju u večernjim terminima, priča nam, ljudi su već umorni, pa se događa da iznose i privatne probleme zbog kojih se drugi ljute. Takve vrste razgovora odmah prekidam i vraćam na dnevni red – ukazuje Miloš.

Tresu stoljnjake kroz prozor, hrane golubove, mačke…

Puno stanara se žali i na komšije koje tresu stolnjake kroz prozor i hrane golubove. Neko hrani i mačke i pse, mnogi se bune što komšija pljuje po zgradi.

– Iako je to kažnjivo ne verujum da će se sa tom praksom prestati i zato svakoj zgradi predlažem totalnu dezinsekciju, minimum jednom godišnje – kaže.

Da bi profesionalni upravnik dobro upravljao stambenom zajednicom, dodaje, neophodno je da ima odgovor na svako pitanje u svakom trenutku.

– Ipak smo mi predstavnici i zastupnici tih ljudi i zgrada. Svaki upravnik koji to ne shvati ozbiljno neće moći da zaštiti stanare od svih problema – smatra Miloš.

Kad niko ni sa kim od komšija ne razgovara

Slična iskustva Mrđana Žugića (49), vlasnika kompanije RUS uslužni centar Beograd, koja se bavi održavanjem poslovnih i stambenih zgrada.

Profesionalni upravnik je u nekoliko zgrada na Novom Beogradu, a u pregovorima je sa još sedam. Bogato iskustvo je iza njega. Pre nego što se otisnuo u preduzetničke vode zbog zdravstvenih razloga, radio je kao najmlađi inspektor u MUP-u, potom direktor prodaje u velikom trgovinskom lancu, šef kabineta generalnog direktora „Pošta Srbije“…

– Svaki problem je 99 odsto rešiv, bitno je pokazati kompromis i poštovanje, strpljenje i volje da se reši – priča Mrđan.

Sa brojnim ljudskim naravima, ali i lošim navikama u poslu profesionalnog upravnika se i te kako susreće.

Jednom smeta komšijski otirač, drugom cveće…

– Dešava se da mlađi ljudi nemaju odnos prema zgradi u kojoj žive kao da je njihova, nogom otvaraju vrata, brave se kvare… Uvek lepom rečju prilazim problemu. Vremenom i to rešimo, jer shvate besmisao postupka. Ali ima i situacija kad sve veštine da upotrebite ne možete da ih rešite, a tiču se komšijskih odnosa. Tako u jednoj zgradi na celom spratu njih četvoro komšija je posvađano. Jednom smeta komšijski stari otirač, drugom što treći zahteva da 24 sata gori svetlo u hodniku, a četvrtom cveće od prvog. Naše naravi su nekad stvarno neobjašnjive – kaže Mrđan.

Kad kiseli kupus iz podruma „zamiriše“

Ima i starijih sugrađana koji su hronično nezadovoljni i nervozni. Ni lepim rečima i pristojnošću ne uspeva da uđe u komunikaciju sa njima. Posebna priča su stare zgrade, kad prođe sezona zimnice, pa iz podruma stari kiseli kupus počne da se oseća.

– I to se reši. Pozovem službu i očisti podrum i problem rešen na zadovoljstvo svih stanara. Nekad postupcima sugrađana i sam budem zatečen, ma iskočio bih iz kože, ali izbrojim do deset, pa mirnim i staloženim tonom predložim rešenje… – priča Mrđan Žugić.

Većina stanara su stariji sugrađani

A da bi se rešili brojni problemi, samo detaljno poznavanje Zakona i podzakonskih akata omogućava dobru komunikaciju između upravnika i stanara, što je preduslov za rešavanje mnogobrojnih problema u svakoj zgradi. A svaka stambena zajednica je specifična, priča za sebe.

– Ono što je zajedničko u svih deset zgrada u kojima sam profesionalni upravnik je da su većina stanara stariji sugrađani koji imaju jako velike probleme u komunikaciji sa nadležnim organima, pa se osećaju kranje bespomoćno, ne mogu jedni drugima da pomognu, često ne mogu ni sebi da pomognu. Ne znaju kome da se obrate kada imaju problem – naglašava Miloš Matejić.

Ipak, svi žele bezbedne i čiste zgrade za život

Iako su pojedinačni slučajevi sugrađani koji imaju neprimerena ponašanja, ukazuje naš sagovornik, ohrabruje želja većine da im zgrade budu dostojne stanovanja – bezbedne i čiste.

A koliko je važno da profesionalni upravnik ima umeće da komunicira sa stanarima dokaz je predmet komunikacije koji imaju prilikom obuke koja se organizuje u Privrednoj komori Srbije, gde dobijaju i licence.

Sve je do veštine komunikacije

– Od neprocenjivog značaja su i lična iskustva predavača koja su nam predočena kroz konkretne primere. Posebno bih se osvrnuo na predavanja iz oblasti komunikacije jer sam tamo naučio da komunikacija nije samo ono što govorimo a drugi slušaju, već i naše vizuelno predstavljanje, način govora, ponašanje tela, kontakt očima… – kaže Miloš Matejić, profesionalni upravnik.

Srpski sajt/Blic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *