Kardiohirurg u akciji čišćenja: Da srce reka što duže živi
dec
06
Kardiohirurg u akciji čišćenja: Da srce reka što duže živi by Dušica Antić Rašić / with 0 comments

Aleksandar Milutinović je lekar, tačnije specijalizant na kardio-hirurgiji koji iako trenutno živi u Beogradu, nije zaboravio rodni kraj i reke na kojima je odrastao. Rešio je da u rodnom Brusu sprovodi akcije čišćenja korita i na taj način pomogne očuvanju prirode.

- Otkako znam za sebe voleo sam boravak u prirodi, valjda to nije teško kad se odraste u okruženju u kom sam ja stasavao. Bio sam godinama i aktivni ribolovac, uz oca sam naučio ovaj hobi. Vremenom sam postao i najmlađi pisac tekstova u magazinu Ribolovački trofej, ali i u drugim ribolovačkim magazinima. Često sam šetao po bruskom kraju i sve češće mi je smetao otpad na koji sam nailazio u prirodi. Prestao sam da pišem kada sam proredio izlaske na vodu i da nije ljudske nebrige i nekažnjavanja štetočina verovatno se ne bih ni reaktivirao…

Odrastao je na 200 metara od reke Rasine. Kupao se u njoj kao i ceo grad jer to je bilo njihovo more generacijama… Arsinac, Bojni vir, Zeleni vir, Pesak… I tako sve do negde 2005. godine.

- Reka posle toga nije mogla da se koristi za kupanje, posebno nizvodno od grada. Ljudi su bacali sve veće količine smeća u vodu, a i septičke jame su počeli da prazne direktno u reku. Kazni naravno ni onda ni sada nije bilo kao ni u celoj zemlji. Podvodni svet ne talasa i zato je prepušten sudbini. U tom trenutku sam studirao i nisam mogao aktivno da se angažujem i nešto promenim – naglašava Aleksandar.

PROČITAJTE I: Legacy Leather: Tradicija može imati moderni oblik

Otišao je iz Brusa na školovanje u Beograd, završio studije medicine, ali želja da nešto konkretno preduzme, nije ga napustila.

- Od ove godine, krajem marta, onako iz besa, revolta i želje da prodrmam javnost da spasemo naše reke, počeli smo sve češće da čistimo korita reka. Isprva nas dvojica, a onda, 5 pa sve do 17 ljudi. To nam je rekord… Akcije organizujemo na po 20 do 30 dana. Do sada smo izbacili preko 400 džakova smeća (plus lavaboi, gume, kreveti, žice itd) sa toka dužine od oko 4 km. Nisam sam u ovoj priči. Uključuju se i drugi meštani, pomažu... Naravno, nisu svi oduševljeni idejom i ne uključuju se svi, ali ima i onih koji žele da nam okolina bude čistija. Imam veliku podršku (i logističku i finansijsku) najuže porodice koja je takođe sa mnom u ovoj priči. Otac radi u školi, a imamo i veliku sreću da njegovi đaci žele da se priključe pa tako pored odraslih koji su uključeni u ovaj poduhvat često radimo i sa mladim naraštajima. Oni zaista daju svemu jednu pravu notu i energiju. Posebno sam oduševljen nekolicinom, da kažem, grupom ljudi iz tzv. običnog sveta, ali samo naizgled. To nisu obični, to su posebni ljudi... Goran, Dejan, Žarko, Neša, Miljan i mnogi drugi čija imena ne mogu da izređam sada.

Javno komunalno preduzeće nam je pružilo podršku odnošenjem smeća najčešće ali i hrnom, a jednom su nam pomogli i u štampanju majci koje se trudim da obezbedim za sve učesnike koji dođu dva puta.

U akcijama čišćenja obično učestvuje 10-ak ljudi. Radi se po 4-5 sati u toku dana, s pauzom za obrok, a važan deo cele priče je i jačanje svesti o lepotama kraja. Dolazile su i njegove kolege i prijatelji iz Beograda i okoline jer su im se njegova priča i ideja dopale.

- Bilo je i ljudi koji nisu direktno čistili, ali koji su nam pomogli da štampamo majice za akcijaše, drugi obezbedili hranu... I to nam je velika pomoć. Želja mi je da se priča omasovi, da što više ljudi čuje za našu akciju. Naravno, ne očekujem da svi dođu da čiste moj kraj. Neka ovo bude model koji se može i prepisati i poboljšati. Jer da nas je bilo prosečno po 40 mi bismo očistili skoro 10km, a samo registrovanih ribolovaca i lovaca imamo bar 200-300 ukupno. Ukoliko bi svako počistio svoj deo zemlje, sve bi bilo lepše i čistije, ali problem je što ljudi ovo ne vide ni kao 25. prioritet i misle da će doći neka sila sa štapićem koji sve rešava, ali to nije istina.

PROČITAJTE I: Odrastao u Kanadi, a vratio se u Srbiju: Želim da radim i živim u zemlji u kojoj sam rođen

Aleksandar planira da osnuje i udruženje u okviru koga bismo se bavili očuvanjem prirode i negovanjem tradicije i nasleđa.

- Bitno je rešiti, početi, ne odustajati… Ja verujem da možemo da promenimo sadašnje tužno stanje naših divnih reka. Kako reče poglavica Sijetl - sve što zadesi prirodu, desiće se i belom čoveku… - zaključuje Aleksandar.

 

Dušica Antić-Rašić

Foto: Privatna arhiva

0 Comments

Leave a Comment

Anti-spam test:
+=