Катаринине чаролије: Стари рецепти са Балкана у новој емисији

Катаринине чаролије: Стари рецепти са Балкана у новој емисији

Катарина Петровић иако млада познато је ТВ лице већ годинама уназад. Упознали смо је као Катарину Лазаревић, а недавно је променила презиме, али и телевизијски формат у ком се појављује. Сада је можемо гледати на каналу KichenTV у емисији Катаринине чаролије. За Српски сајт прича о новој емисији, али и о српској традицији и љубави према домовини.

Годинама си ТВ лице, али смо те гледали у другим форматима. Шта те је навело да почнеш да се бавиш кулинарством пред камерама?

– Све се десило спонтано. Промениле су се неке ствари у мом приватном животу, а и моја интересовања су се променила. Онда сам срела једног бившег колегу који је већ снимао емисију сличног типа, који ми је рекао да има одличну сарадњу са продукцијом и решила сам да одем на конкурс. Серијал смо брзо договорили и почели са снимањем. Поклопило се да у то време и ја напустим мој стални телевизијски ангажман и да почнем да спремам храну чешће за себе и своју породицу.

Колико се разликује овакав посао од посла у информативном програму?

– Сада ми је лакше јер је све унапред припремљено, нема журбе и трчања са терена на терен, снимања сада за одмах. Ипак, оно што ми је сада необичније је потреба да се навикнем на сам формат. Ранија смо били камерман и ја и укључења или снимања прилога, а сада је око мене много већи тим. Ипак, сви су дивни и професионални па је онда све лакше.

Катарина је прве кулинарске кораке направила још давних дана, као девојчица уз баку Словакињу у једном селу близу Земуна.

Шта највише волиш да спремаш?

– Дефинитивно теста. Целог живота сам радила са тестом, још од малих ногу, била фасцинирана како мала количина теста стајањем нарасте…

Колико се словачка кухиња разликује од српске?

– Не пуно. И у словачкој кухињи постоје кнедле са шљивама, бећарац, теста… само се можда мало другачије зову, али то је то. Јела свих народа на простору Балкана су испреплетана па нема неке превелике разлике.

Иако рођена Београђанка решила је да због љубави напусти престоницу и пресели се у Нови Пазар, али је судбина опет умешала своје прсте па ће Катарина опет живети на београдској адреси.

– Ђорђе и ја смо се упознали и већ после пар недеља знали да је то то. Како смо били удаљени киломентрима, а нисмо желели да се раздвајамо, одлучили смо се да се венчамо.

Место венчања као и одевне комбинације су били веома неуобичајени, Катарина открива како је све изгледало иако су све јако кратко припремали.

– После одлуке да се венчамо замолили смо вишегодишњег духовника моје породице да управо он обави тај чин венчања. Како је он сада са службом у околини Сврљига, венчање смо уприличили тамо. Венчали смо се у призренској народној ношњи. И овај детаљ нас повезује јер и мој садашњи супруг и ја певамо у црквеном хору. Наша одећа за венчање била је ношња коју смо носили на наступу хора у Ђурђевим Ступовима. Све је испало јако лепо и духовно иако смо имали веома мало времена за припрему.

Многима је тешко да је као дугогодишњу новинарку телевизије Б92 повежу са традицијом, али она не мари за то.

– Потичем и сама из мешовите породице. Сада сам опет у мешовитој средини. Нови Пазар је место у коме се лепо осећам.

Које су предности, а које мане живота у малом, а које у великом месту?

– У Новом Пазару не морам стално да гледам на сат, могу на миру да се видим са пријатељима, мање су гужве… Са друге стране, у Београду сам одрасла, доста ствари је централизовано тамо… Ипак, Београд у коме сам одрастала је био другачији, имао дух… Београд данас је метропола и другачија је од Београда мог детињства. Живела сам и у малом и у великом месту. Оба имају своје чари.

Шта можемо да очекујемо у следећем серијалу ,,Катарининих чаролија“?

– Настављамо са словачким јелима. Мама помаже са идејама, па ћемо одлучити. Желим да традиционална јела прилагодим данашњем времену.

Када неко каже српски, шта ти прво падне на памет?

– Српски језик. Одатле све почиње. Учимо га реч по реч, али оно што је најважније то је да је језик главни идентитет нације. На жалост, много младих занемарује правопис и нашу књижевност.

Ћирилица или латиница и зашто?

– Пишем и ћирилицу и латиницу. Када су се компјутери појавили није било ћириличних фонтова, али сада су и они доступни и радо их користим.

Које вам је омиљено српско јело?

– Попара мада волим и гибанцу, качамак…

Омиљена туристичка дестинација у Србији?

– Тара, Копаоник и Стара Планина.

Најлепши српски град и зашто?

– Град Крагујевац и Нови Сад, али и Нови Пазар који има неку посебну ноту, посебан архитектонски шмек.

Уметничко дело или књига са наших простора које највише волите?

– Омиљена књига ми је Пекићев „Нови Јерусалим“.

Шта је за вас највећи српски бренд?

– Ракија.

 

Душица Антић-Рашић