Лесковац: Поред ајвара и роштиљског меса још једно заштићено јело СПРЖА

test

Лесковац: Поред ајвара и роштиљског меса још једно заштићено јело СПРЖА

Лесковац: Поред ајвара и роштиљског меса још једно заштићено јело СПРЖА Лесковац: Поред ајвара и роштиљског меса још једно заштићено јело СПРЖА

Лесковац: Поред ајвара и роштиљског меса још једно заштићено јело СПРЖА

После ајвара и роштиљ-меса, Лесковац је добио још један производ са заштићеним географским пореклом. Лесковачка спржа је специјалитет који се прави од свињског меса по посебној рецептури.
Поносни су на ћевапе, пљескавице, ражњиће, али када их питате шта највише воле, Лесковчани ће рећи: спржа. Прави специјалитет гурманска посластица без које се не може замислити мени у било ком лесковачком ресторану. А шта је, у ствари, спржа?

“То је нешто између чварака и дуван-чварака, и добија се топљењем сланине, односно масти од леђне шарене сланине”, објашњава Жарко Бојовић са Високе пословне школе струковних студија.
Припрема се, истиче, по посебној рецептури доста дуго, десетак сати. “Врло је захтеван производ, а у суштини веома здрав, јер без обзира на то што је пун масти, не додају се никакави адитиви”, указао је Бојовић.

Спржа може се служи на различите начине: као хладно или топло предјело, али и као главно јело. Лесковчани је највише једу у зимским месецима, са алевом паприком, уз туршију.

Прочитајте и Прича Моме Капора од које застаје кнедла у грлу: Увек постоји генерација која стиче, и она друга, која расипа. Изгубљене су све вере, сем религије стицања.
Углавном се једе у хладним данима зато што је енергетски врло јака, врло издашна, каже Бојовић.

Заштита географског порекла и брендирање спрже дошло је, како кажу кланичари, у правом тренутку. Пре утврђивања стандарда у производњи спрже, основано је удружење од девет чланова произвођача и сточара, углавном из Лесковца, а процес сертификације праћен је у кланици у Лебану.

Према речима Ненада Дејановића, цертификација је трајала доста дуго. “Скоро две године, уз праћење професора са Технолошког факултета који су све време били у контакту са нама, све док нисмо достигли потребан ниво и потребне стандарде”, навео је Дејановић.
Спржа се производи углавном у зимским месецима. Међутим, после брендирања кланичари планирају да знатно прошире капацитете јер је потражња велика и лети, када на одмор долазе наши људи који раде у иностранству и који се не враћају назад без свог омиљеног специјалитета.

Српски сајт/РТС
Фото: Јутјуб принтскрин