МАРИНИЦА: Најмања црква на свету на обронцима Голије (ВИДЕО)

У селу Дојиновићи, удаљеном од Новог Пазара више од 30 километара, сакривена у беспућу на обронцима Голије, дуже од три века самује Мариница, црква посвећена Светој великомученици Марини, коју многи сматрају најмањом црквом у Србији, на Балкану и свету.

Црквица Мариница направљена само за једну ноћ

Црква се налази на неприступачном узвишењу (1.200 метара надморске висине) и до ње се лети долази теренским возилом или пешице, а зими је најчешће одсечена од осталог света.

Мада поузданих података о цркви нема, верује се да је саграђена негде између 1650. и 1660. године и да је остала мала због дозволе Османлијског царства да се у тадашњој Србији граде минијатурне црквице у којима се ни три верника не могу сместити, окренути, ни поштено прекрстити.У цркву би једва стао неки кршни свештеник или верник са Голије

Саградили је Смудићи

Према народном предању, цркву Мариницу су за само једну ноћ, користећи камен који су пронашли у близини, подигли чланови породице Смудић, који су се потом одселили у село Љуљац на другом делу Голије. Један од потомака ове угледне породице Миодраг Смудић, који живи и ради у Швајцарској, често долази у Дојиновиће и присуствује сеоској слави и другим свечаностима.

,,Предање каже да је тадашњи турски ага, надлежан за овај крај, дозволио градњу цркве под условом да буде што мања, да може да се подигне за само једну ноћ и да је на неприступачном месту. Све је испоштовано и тако је за једну ноћ никла црква посвећена Светој великомученици Марини коју народ од милоште зове Мариница. Још пет сличних храмова, чијих остатака више нема, никли су у то време у близини, нешто ниже у долини речице Људске“, прича свештеник Дарко Лазић, који два пута годишње отвара Мариницу – на Ускрс и на Огњену Марију.

Спољашње димензије цркве су четири са 2,62 метра, црква је до стрехе висока само 1,80, а у унутрашњости простор од улаза до олтара има дужину од само метар и по. Места има само за свештеника и највише два верника. У цркви постоје и фреске из 17. века које су рестауриране пре 30 година и поново пре пет година.

Црква је под заштитом државе и о њој брине Републички завод за заштиту споменика културе. Свештеник Дарко Лазић каже да би, због верника који овамо долазе два пута годишње, неки и чешће, ваљало саградити бар неки трем (надстрешницу) или зграду где би се могли организовати верски и други скупови.

Извор:
Српски сајт/Вести онлајн