Марко Новаковић: Дијаспора радо гледа нове серијале на РТС-у, али и оне који су део историјског културног наслеђа

Марко Новаковић: Дијаспора радо гледа нове серијале на РТС-у, али и оне који су део историјског културног наслеђа Марко Новаковић: Дијаспора радо гледа нове серијале на РТС-у, али и оне који су део историјског културног наслеђа

Фото: Јелена Јованов

Марко Новаквић је филмски и телевизијски редитељ и одговорни уредник Редакције драмског и домаћег серијског програма Радио-телевизије Србије. У разговору за Српски сајт разговарали смо о реакцијама дијаспоре на програм који уређује, али и о новим садржајима које ћемо имати прилике да видимо на јавном сервису.

Одговорни сте уредник Редакције драмског и домаћег серијског програма РТС-а. У последње време имамо прилике да на малим екранима гледамо разноврстан нови серијски програм. Како сте задовољни реакцијама публике?

– Реакцијама публике сам у највећој мери задовољан. Добијамо велики број похвала за разноврсни репертоар играних серија који премијерно емитујемо. Наравно, повремено нам упуте и понеки негативан коментар. Ми се трудимо да комуницирамо са нашим гледаоцима, уважавамо њихово мишљење и сугестије и радимо на томе да што већем броју аудиторијума изађемо у сусрет. У исто време, пратимо трендове светских продукција и покушавамо да им се приближимо колико год је то у нашој моћи. У 2017. години имали смо равно стопедесет премијерних термина домаћег серијског програма, као и петнаест премијерно емитованих позоришних представа. То је огромна количина најтежег за реализацију телевизијског садржаја и мало се која телевизија у региону, па и шире, може похвалити толиком продукцијом.

Гледаност прве сезоне серије „Убице мог оца“ је, како сте рекли једном приликом, надмашила сва очекивања. Након тога смо имали прилике да гледамо „Сенке над Балканом“. Како гледате на бројке гледаности које прате ову другу серију?

– Веома сам задовољан чињеницом да је домаћа публика одлично прихватила „Сенке над Балканом“. Та серија је, по извору коју сам добио од руководиоца службе за статистику наше куће, имала највећи просечни рејтинг у премијерним терминима у 2017. години и пратило ју је сваке недеље у просеку преко милион и двеста хиљада гледалаца. Али више од тих бројки радује чињеница да је та серија померила продукционе границе у производњи играних програма у Србији и приближила их западним стандардима.

Који су наважнији елементи којима се као уредник руководите када бирате пројекте које ћете презентовати на јавном сервису?

– Увек треба добро и правилно размислити о жанровима нових садржаја које ћемо приказати нашој публици, направити баланс између савремене тематике и оне која се догађа у некој епохи, направити однос између урбане и руралне средине у којима се приче одвијају. Наша кућа је одувек имала традицију квалитетних драмских и хумористичких серија, али смо у последњој деценији постојања посегли и за неким другим жанровима које нисмо у толикој мери гајили у стваралаштву наших аутора. Окренули смо се све популарнијим криминалистичким серијама, задрли смо у поље историјске фикције, проширили видике са серијама снимљеним према бисерима српске књижевности, отишли у далеку средњевековну прошлост истражујући корене настанка наше државе. За сваки од ових жанрова непоходна је пре свега занимљива и уверљива прича, снажни карактерни ликови смештени у узбудљиве сукобе и околности које их прате. А наша је дужност и обавеза да такве приче пронађемо и препознамо. И мислим да у томе успевамо.

Српски сајт је првенствено окренут нашој дијаспори. Да ли имате повратну реакцију наших људи у дјаспори када су серије о којима причамо у питању?

– Дијаспора нам, донекле, замера што не могу да све садржаје који се премијерно емитују у Србији да у истом тренутку гледа и у земљама у којима живе наши људи. Понеке серије не могу ићи директно преко сателита у време кад и код нас јер уговори са извршним продукцијама то не дозвољавају. Ова ставка првенствено служи за покушај смањења и сузбијања пиратерије, коју је веома тешко контролисати. Ми се трудимо да сви наши садржаји у што бржем временском року дођу до наших грађана који живе ван граница наше земље преко специјализованих интернет портала који томе служе. Дијаспора радо гледа наше нове серијале, али и оне који су део историјског културног наслеђа наше телевизије, који у играном серијском програму гајимо већ деценијама уназад.

Завршено је и снимање серије „Корени“ по истоименом роману Добрице Ћосића. Шта је оно што смемо да откријемо када је ова серија у питању?

– „Корени“ су ремек дело српске литературе и други велики роман који је добио НИН-ову награду а да га ми екранизујемо у последњих неколико година. Након веома успеле серије „Чизмаши“, по истоименом роману Драгослава Михаиловића, „Корени“ настављају тедненцију наше куће за екранизацијом домаће књижевности. Радња романа и серије одиграва се у имагинарном селу Прерово, у последњим деценијама 19. века, за време краља Милана, а прати живот богате сеоске породице Катић и њихових слуга. У мноштву мотива и тема посебно се издвајају мотив породице и породичног сукоба између очева и синова, породично порекло и проблем идентитета, одржавање култова српске националне митологије, политички сукоби који доводе до народног и породичног раскола и искоришћавање српског сељаштва за ниске политичке побуне, обликовање српских интелектуалаца школованих у иностранству, патријархална деспотија као култ, улога и положај жене у породици. Сценарио је написао Ђорђе Милосављевић а серију је режирао Иван Живковић. У главним улогама појављују се Жарко Лаушевић, Игор Ђорђевоћ, Слобода Мићаловић, Радован Вујовић, Горан Шушљик, Ненад Јездић…

Пред нама је 2018. година. Шта нас све ново очекује на РТС-у?

– У 2018. Радио-телевизија Србије слави значајан јубилеј – шездесет година постојања. И у овој календарској години очекује нас велики број премијерних серија, као и нови циклуси неких већ добро познатих и прихваћених наслова. Поред петнаест епизода историјске серије „Немањићи – рађање краљевине“, настале по сценарију Гордана Михића и у режији Марка Маринковића, имаћемо и дванаест епизода савременог крими-трилера под насловом „Пет“, чији су сценаристи Страхиња Радетић и Балша Ђого (који је и режирао серију). Очекује нас и петнаест нових епизода четвртог циклуса серије „Војна Академија“, по сценарију Зорице Цијетић и у режији Дејана Зечевића, као и десет епизода историјско-драмске серије „Чарапе краља Петра“, сценаристе Милована Витезовића којуће режирати Петар Ристовски. Ту су и два ситкома – трећи циклус попиларне серије Милана Караџића „Комшије“ и један нови наслов савремене тематике „Јутро ће променити све“, који потписује група сценариста на челу са Мајом Пелевић а који ће режирати Владимир Тагић и Горан Станковић. Биће још лепих изненађења за наше гледаоце у 2018. години, али – да не откривамо одмах све адуте.

 

Душица Антић-Рашић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *