МНОГИ ЖЕЛЕ ДА ОДУ ИЗ СРБИЈЕ, А ОНА СЕ ВРАТИЛА: Желела сам да моје дете одраста уз баку и деку

test

МНОГИ ЖЕЛЕ ДА ОДУ ИЗ СРБИЈЕ, А ОНА СЕ ВРАТИЛА: Желела сам да моје дете одраста уз баку и деку

МНОГИ ЖЕЛЕ ДА ОДУ ИЗ СРБИЈЕ, А ОНА СЕ ВРАТИЛА: Желела сам да моје дете одраста уз баку и деку МНОГИ ЖЕЛЕ ДА ОДУ ИЗ СРБИЈЕ, А ОНА СЕ ВРАТИЛА: Желела сам да моје дете одраста уз баку и деку

Тамара Лукућ је рођена у бившој Југославији, али је велики део живота провела у Канади, Енглеској и Холандији. И док многи млади данас сањају да оду из домовине, она је решила да се врати и да дете одгаја баш у Србији.

Рођена је у Добоју где је живела јако кратко. Већи део детињсва је провела у Београду одакле су се 90-их година одселили у Канаду.

– Постали смо њихови држављани. Увек смо знали да ћемо се вратити, барем се тако причало у кући. Вратили смо се у Београд где сам уписала гимназију. Ипак, опет се нисмо дуго задржали јер је кренуло бомбардовање и одлучили смо да одемо у БиХ.

После завршене гимназије отишла је у Лондон на студије, а затим у Холандију на даље усавршавање. 

Често слушамо како млади одлазе из Србије. А ви сте решили да се у Србију вратите. Који је био пресудни моменат?

– Да, одлучила сам да се вратим после звршеног мастера. У том периоду ми је билo доста путовања и живота у коферу. Хтела сам да се смирим на једном месту. Данас ми тај начин зивота понекад недостаје и ако и данас често путујем.

Првенствено сам се вратила јер сам желела да оснујем породицу и желела сам да моје дете расте у средини у којој припада, у Србији. Хтела сам да детињство проведе са бакама и дедама, да има мајку и оца која ће јој се посветити у потпуности. У нашој земљи родитељи још увек имају времена за децу, нису толико оптерећени послом, и ако је све мање тога код нас. У нашој породици се трудимо да што више времена проводимо са нашом ћерком. Супруг и ја смо приватници тако да имамо ту могућност да располажемо својим временом. Често се деси да радимо ноћу како би време преко дана посветили детету.

Када сте отишли из Србије и шта је оно што вам је недостајало одавде?

– Отишли смо због рата и због лошег стања у нашој земљи. Тада ми је то било јако страшно, нисам разумела зашто моји родитељи желе да одемо. Имала сам пријатеље, ишла у сколу, цео живот се променио. Бачени сте у окружење које вам је страно. Језик нисам разумела, култура је била другачија, било је тешко. Недостајали су ми пријатељи, родбина, бака и деда. Недостајало ми је доста тога. Сећам се да сам молила родитеље да ме врате назад, али то није било могуће наравно. Неке ствари вас учине јачим, гледате на живот другачије, покушате да се уклопите и постанете део тог света. То деци иде много боље, боље прихватају ново окружење и промене. Заволела сам Канаду, била је мој нови дом. Са ове тачке гледишта сам им јако захвална што су ми пружили детињсво без трзавица и стреса. Ја бих исто урадила да сам била на њиховом месту. Пружили су ми безбрижно детињство. Хвала им на томе.

Одрасла је у Канади, дипломирала у Лондону, а мастер студије завршила у Холандији.

– У Лондон и за Холандију сам отишла зато што сам то ја хтела. Хтела сам да проширим своје видике, да видим како тај део Европе дише. Родитељи су ме подржали у томе. У том период су ми недостајали пријатељи, родитељи, али нисам туговла, ушла сам у све то зато што је то била моја одлука и хтела сам из тог новог искуства што више да добијем. Уживала сам у сваком тренутку. Стекла сам доста нових пријатеља, постала сам богaтија за ново искуство.

Шта бисте саветовали људима одавде који размишљају да оду преко, а шта нашима преко који размишљају да се врате у домовину?

– Мислим да свако ко има жељу и могућност да оде и искуси нешто ново треба то да уради. Ако желите да одете и видите да ли је боље преко онда то треба да се и уради. Увек можете да се вратите. Некима ће бити боље, некима не. Сви мисле да је живот у иностранству бољи, да пружа нове могућности, за неког да, а за неког можда не. Мислим да ако нешто не пробате не можете да кажете да ли је добро или не. Ако особа жели да види, да проба тај начин живота, зашто да не.

Одакле идеја да започнете посао са опремом за бебе и децу?

– Идеја је дошла тако што је мени недостајало доста практичних ствари за бебе када сам одгајала своју ћерку. На западу има много више, назовимо их, помагала за бебе.
Без ових ствари се може, али чине живот лакшим, практичнијим. Почела сам са производњом свари које су мени недостајале, после су се идеје и производи развијали.
Одувек сам желела да радим за себе, да будем господар свог времена. Како је ћерка расла и приближавало се моје време да се вратим на посао, у фирму у којој сам радила, нисам могла да замислим да је нећу видети цео дан. Хтела сам да будем са њом што више, да расте уз мајку, да је васпитавам, да је ја учим. Неко се можда не би сложио али сам хтела да будем ту када она то жели. Тако је настала мала производња Lolly & Olie Handmade.

Колико је тешко бити предузетник у Србији?

– Да је лако није, али ако волите оно што радите и препреке које вам се нађу на путу ка остварењу циља не делују толико страшне. Истина је да све морате сами, од улагања па на даље, не можете се пуно ослонити на неку већу помоћ са стране.

Рекли сте да се некада покајете што сте се вратили, а некада вам је драго. Да ли вам сада нешто недостаје из земаља у којима сте живели?

– Да, некада се покајем што сам се вратила, некада ми јесте драго. Доста тога ми недостаје из земаља где сам некада живела. Првенствено ми недостаје ред у држави, где се зна ко је ко и ко шта ради. Недостаје ми тај осећај да сте део света. Недостају ми осмеси на улици од потпуних незнанаца, тога код нас нема. Пуно тога ми недостаје, али мислим и када бих отишла опет да живим преко да би ми одадвде доста тога недостајало. Са друге стране у Србији сам окружена својим људима, родбином. Чешће се виђам са драгим пријатељима, браћом и сестрама.

Каже да ван граница наше земље има много мање времена за дружење.

– Лепо је отићи, видети. Упознати друге народе, њихову културу. Усвојити оно најбоље од њих, али дом је дом. Овде ми је све. Овде је моја породица. Зато сам се и вратила.

Душица Антић-Рашић

Фото: Фејсбук