MNOGI ŽELE DA ODU IZ SRBIJE, A ONA SE VRATILA: Želela sam da moje dete odrasta uz baku i deku
okt
16
MNOGI ŽELE DA ODU IZ SRBIJE, A ONA SE VRATILA: Želela sam da moje dete odrasta uz baku i deku by Dušica Antić Rašić / with 0 comments

Tamara Lukuć je rođena u bivšoj Jugoslaviji, ali je veliki deo života provela u Kanadi, Engleskoj i Holandiji. I dok mnogi mladi danas sanjaju da odu iz domovine, ona je rešila da se vrati i da dete odgaja baš u Srbiji.

Rođena je u Doboju gde je živela jako kratko. Veći deo detinjsva je provela u Beogradu odakle su se 90-ih godina odselili u Kanadu.

- Postali smo njihovi državljani. Uvek smo znali da ćemo se vratiti, barem se tako pričalo u kući. Vratili smo se u Beograd gde sam upisala gimnaziju. Ipak, opet se nismo dugo zadržali jer je krenulo bombardovanje i odlučili smo da odemo u BiH.

Posle završene gimnazije otišla je u London na studije, a zatim u Holandiju na dalje usavršavanje. 

Često slušamo kako mladi odlaze iz Srbije. A vi ste rešili da se u Srbiju vratite. Koji je bio presudni momenat?

- Da, odlučila sam da se vratim posle zvršenog mastera. U tom periodu mi je bilo dosta putovanja i života u koferu. Htela sam da se smirim na jednom mestu. Danas mi taj način zivota ponekad nedostaje i ako i danas često putujem.

Prvenstveno sam se vratila jer sam želela da osnujem porodicu i želela sam da moje dete raste u sredini u kojoj pripada, u Srbiji. Htela sam da detinjstvo provede sa bakama i dedama, da ima majku i oca koja će joj se posvetiti u potpunosti. U našoj zemlji roditelji još uvek imaju vremena za decu, nisu toliko opterećeni poslom, i ako je sve manje toga kod nas. U našoj porodici se trudimo da što više vremena provodimo sa našom ćerkom. Suprug i ja smo privatnici tako da imamo tu mogućnost da raspolažemo svojim vremenom. Često se desi da radimo noću kako bi vreme preko dana posvetili detetu.

Kada ste otišli iz Srbije i šta je ono što vam je nedostajalo odavde?

- Otišli smo zbog rata i zbog lošeg stanja u našoj zemlji. Tada mi je to bilo jako strašno, nisam razumela zašto moji roditelji žele da odemo. Imala sam prijatelje, išla u skolu, ceo život se promenio. Bačeni ste u okruženje koje vam je strano. Jezik nisam razumela, kultura je bila drugačija, bilo je teško. Nedostajali su mi prijatelji, rodbina, baka i deda. Nedostajalo mi je dosta toga. Sećam se da sam molila roditelje da me vrate nazad, ali to nije bilo moguće naravno. Neke stvari vas učine jačim, gledate na život drugačije, pokušate da se uklopite i postanete deo tog sveta. To deci ide mnogo bolje, bolje prihvataju novo okruženje i promene. Zavolela sam Kanadu, bila je moj novi dom. Sa ove tačke gledišta sam im jako zahvalna što su mi pružili detinjsvo bez trzavica i stresa. Ja bih isto uradila da sam bila na njihovom mestu. Pružili su mi bezbrižno detinjstvo. Hvala im na tome.

Odrasla je u Kanadi, diplomirala u Londonu, a master studije završila u Holandiji.

- U London i za Holandiju sam otišla zato što sam to ja htela. Htela sam da proširim svoje vidike, da vidim kako taj deo Evrope diše. Roditelji su me podržali u tome. U tom period su mi nedostajali prijatelji, roditelji, ali nisam tugovla, ušla sam u sve to zato što je to bila moja odluka i htela sam iz tog novog iskustva što više da dobijem. Uživala sam u svakom trenutku. Stekla sam dosta novih prijatelja, postala sam bogatija za novo iskustvo.

Šta biste savetovali ljudima odavde koji razmišljaju da odu preko, a šta našima preko koji razmišljaju da se vrate u domovinu?

- Mislim da svako ko ima želju i mogućnost da ode i iskusi nešto novo treba to da uradi. Ako želite da odete i vidite da li je bolje preko onda to treba da se i uradi. Uvek možete da se vratite. Nekima će biti bolje, nekima ne. Svi misle da je život u inostranstvu bolji, da pruža nove mogućnosti, za nekog da, a za nekog možda ne. Mislim da ako nešto ne probate ne možete da kažete da li je dobro ili ne. Ako osoba želi da vidi, da proba taj način života, zašto da ne.

Odakle ideja da započnete posao sa opremom za bebe i decu?

- Ideja je došla tako što je meni nedostajalo dosta praktičnih stvari za bebe kada sam odgajala svoju ćerku. Na zapadu ima mnogo više, nazovimo ih, pomagala za bebe.
Bez ovih stvari se može, ali čine život lakšim, praktičnijim. Počela sam sa proizvodnjom svari koje su meni nedostajale, posle su se ideje i proizvodi razvijali.
Oduvek sam želela da radim za sebe, da budem gospodar svog vremena. Kako je ćerka rasla i približavalo se moje vreme da se vratim na posao, u firmu u kojoj sam radila, nisam mogla da zamislim da je neću videti ceo dan. Htela sam da budem sa njom što više, da raste uz majku, da je vaspitavam, da je ja učim. Neko se možda ne bi složio ali sam htela da budem tu kada ona to želi. Tako je nastala mala proizvodnja Lolly & Olie Handmade.

Koliko je teško biti preduzetnik u Srbiji?

- Da je lako nije, ali ako volite ono što radite i prepreke koje vam se nađu na putu ka ostvarenju cilja ne deluju toliko strašne. Istina je da sve morate sami, od ulaganja pa na dalje, ne možete se puno osloniti na neku veću pomoć sa strane.

Rekli ste da se nekada pokajete što ste se vratili, a nekada vam je drago. Da li vam sada nešto nedostaje iz zemalja u kojima ste živeli?

- Da, nekada se pokajem što sam se vratila, nekada mi jeste drago. Dosta toga mi nedostaje iz zemalja gde sam nekada živela. Prvenstveno mi nedostaje red u državi, gde se zna ko je ko i ko šta radi. Nedostaje mi taj osećaj da ste deo sveta. Nedostaju mi osmesi na ulici od potpunih neznanaca, toga kod nas nema. Puno toga mi nedostaje, ali mislim i kada bih otišla opet da živim preko da bi mi odadvde dosta toga nedostajalo. Sa druge strane u Srbiji sam okružena svojim ljudima, rodbinom. Češće se viđam sa dragim prijateljima, braćom i sestrama.

Kaže da van granica naše zemlje ima mnogo manje vremena za druženje.

- Lepo je otići, videti. Upoznati druge narode, njihovu kulturu. Usvojiti ono najbolje od njih, ali dom je dom. Ovde mi je sve. Ovde je moja porodica. Zato sam se i vratila.

Dušica Antić-Rašić

Foto: Fejsbuk

0 Comments

Leave a Comment

Anti-spam test:
+=