НА ДАНАШЊИ ДАН: Основано прво позориште у Србији

НА ДАНАШЊИ ДАН: Основано прво позориште у Србији НА ДАНАШЊИ ДАН: Основано прво позориште у Србији

Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.

На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић…

Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833. године), Књажеско-србски театар (1835. године), Књажеско-србска банда коју оснива Јожеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског (1838. године), музеј, библиотека, галерија слика, Суд крагујевачки (1820. године), болница, прва апотека (1822. године).

У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу још 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. Он је дошао на позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године и постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.

Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије.

Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања.

На Сретење Господње, петнаестог фебруара 1835. године (2. фебруара, по старом календару), у адаптираним просторијама крагујевачке Тиографије, приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.

На репертоару Књажевско-српског театра налазе се представе по текстивима домаћих и страних класика: Николај Кољада Бајка о мртвој царевој кћери у режији Бошка Димитријевића, Јован Стерија Поповић Лажа и паралажа у режији Драгана Јаковљевића, Николај Васиљевич Гогољ Дневник једног лудака у ршији Душана Станикића, Милош Црњански Сеобе у режији Пјер Валтер Полица, Милош Јаноушек Гусари редитељ Јан Чањи, Бранислав Нушић Госпођа министарка у режији Јована Грујића, Едвард Олби Yahoo у режији Милоша Крстовића, Небојша БрадићНоћ у кафани Титаник у режији Небојше Брадића, Мартин Макдона Лепотица Линејна у режији Милића Јовановића, Ричард Бин Један човек, двојица газда у режији Небојше Брадића, Реџиналд Роуз Дванаесторица гневних људи у редитељ Нил Флекман, Пјер Валтер Полиц До голе коже редитељ Пјер Валтер Полиц, Д. Ц. Џексон Моје бивше моји бивши у режији Слађане Килибарде, Ружица Васић Хладњача за сладолед у режији Приможа Беблера, Луиђи Пирандело Човек, звер и врлина у режији Марка Мисираче, Харпер Ли Убити птицу ругалицу у режији Небојше Брадића, Горан Марковић Зелени зраци у режији Милице Краљ, Кен Лудвиг Преваранти у сукњи у режији Милића Јовановића, Бранко Ћопић Башта сљезове боје, драматизација и режија Марко Мисирача, , Вилијем Шекспир Сан летње ноћи, режија Пјер Валтер Полиц.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *