На данашњи дан рођен је велики Лаза Костић

test

На данашњи дан рођен је велики Лаза Костић

На данашњи дан рођен је велики Лаза Костић На данашњи дан рођен је велики Лаза Костић

Лаза Костић био је српски песник, писац, новинар, критичар, мислилац и естетичар. Рођен је 12. фебруара 1841. године у Ковиљу код Новог Сада, а преминуо је 26. новембра 1910. године у Бечу. Сматра се једним од највећих српских песника.

Написао је најлепшу српску љубавну песму XX века чији је назив „Санта Мариа дела Салуте“ (Santa Maria della Salute). Отац Петар је био граничарски подофицир, а мајка Христина је била пореклом из трговачке породице. Прва два разреда основне школе је завршио у родном месту, а подучавао га је Глигорије Каћански. После мајчине смрти се преселио код рођака у Ђурђево где је наставио школовање. Гимназију је похађао у Новом Саду, Панчеву и Будиму. 1864. године је дипломирао, а 1866. године је докторирао на Универзитету Лоранд Етвош у Пешти.

Одмах је постао професор у Српској гимназији у Новом Саду. Исте године је учествовао у стварању политичког покрета „Уједињена омладина српска“ чије је гесло било „Српство све и свуда“. Покрет је био активан до 1871. године.
*1867. године је посетио изложбе у Паризу и Москви. Изабран је за бележника у Новосадском магистрату где је радио пет година. После тога је почео да се бави књижевношћу, новинарством и политиком.
*1869. године је лажно оптужен да је учествовао у убиству кнеза Михаила због чега је био ухапшен. Други пут је завршио у затвору због антиаустријског говора на прослави на којој је обележено пунолетство кнеза Милана.
*1873. године је изабран за посланика у Угарском сабору и био је један од најближих сарадника Светозара Милетића, председника Дружине за уједињење и ослобођење Србије. 1878. године је био секретар Јована Ристића на берлинском конгресу.
*1880. године је постао секретар српског посланства у Петрограду, али се после четири месеца вратио у Београд.
*1881. године је почео да уређује новине Српска независност.
*1884. године, због притиска владе, се преселио у Црну Гору. Био је сарадник кнеза Николе I Петровића Његоша и уређивао је Глас Црногорца на Цетињу. Након седам година се вратио у Сомбор. Радио је као управник Српске народне читаонице која данас носи његово име. У прилог чињеници да је Лаза Костић био цењен и признат у друштву у коме је живео и стварао, говори то што је 1883. године постао члан Српског ученог друштва, а 1909. године члан Српске краљевске академије.
*1910. године је отишао у Беч на лечење, али 26. новембра се упокојио. 11. децембра је сахрањен на Светоуспенском гробљу у Сомбору.

Награда Лаза Костића се додељује за најбоље књижевно остварење у оквиру манифестације Дани Лазе Костића која се одржава сваког 3. јуна у Сомбору.
Књижевни рад Лаза Костић је један од најзначајнијих представника српског романтизма. Његов опус се састоји од 150 лирских песама: трагедије „Максим Црнојевић“ (1863.); драме „Пера Сегединац“ (1882.); драме „Ускокова љуба“ / „Гордана“ (1890.); естетичке расправе „Основа лепоте у свету с особеним обзиром на српске народне песме“ (1880.); философског трактата „Основно начело, Критички увод у општу философију“ (1884.); велике монографије „О Јовану Јовановићу Змају, његовом певању, мишљењу и писању, и његовом добу“ (1902.); приповедака: „Чедо вилино“, „Махараџа“ и „Мученица“.
Пошто је говорио латински, грчки, енглески, немачки, француски, руски и мађарски, Лаза Костић је превео многа дела. Најзначајније су драме енглеског писца и песника Вилијама Шекспира: „Ромео и Јулија“, „Ричард III“ и „Хамлет“, као и Хомерова „Илијада“. Добро је познавао филозофију и античку књижевност коју је читао у оригиналу.

Лазине највредније лирске песме су: „Међу јавом и мед сном“ (1863.) и „Санта Мариа дела Салуте“ (1909.).
* 1879. године је написао песму „Дужде се жени“ у којој је осудио сечење борова у Далмацији који су били намењени за изградњу цркве Госпа од Спаса. У делу „Санта Мариа дела Салуте“ се покајао због тога и замолио је Богородицу за опроштај.
*1909. године Матица Српска је објавила све његове песме.

Приватни живот

Приватни живот Лаза Костић је био познат по томе што је пркосио одевањем, ставовима, критикама и поезијом због чега су га звали „Луди Лаза“. 1884. године је запросио богату мираџику Јулијану Паланачки, али се нису венчали јер њена мајка то није дозволила. Убрзо је отишао у Црну Гору где се задржао седам година. У лето 1891. године песник је дошао у дворац „Соколац“ на пријем код породице Дунђерски. Тада је упознао 30 година млађу Ленку Дунђерски и одмах се међу њима родила љубав. Пристао је да му њен отац Лазар постане добротвор и наредних годину дана је боравио код њих. Ленка и Лаза су често заједно шетали, а једном приликом она му је рекла да би могла да се уда једино за човека као што је он. Песник је био свестан да њена породица, због његове материјалне ситуације и разлике у годинама, то неће дозволити. Зато је 1892. године отишао у манастир Крушедол. Тада је написао песму „Госпођици Л. Д. у споменици“. Исте године Лаза је срео Николу Теслу у Пешти и постали су пријатељи. У једном писму које му је послао, песник је написао да жели да га ожени Ленком. За њу је рекао: „Девојка коју сам вам наменио може да савлада сваког женомрсца“, али Тесла је одрично одговорио. Пошто је био уверен да ће је заборавити само ако се физички удаље, Лаза се 1895. године оженио Јулијаном Паланачки и преселио се код ње у Сомбор. Лазар Дунђерски му је био кум. Два месеца након његовог венчања, Ленка је умрла у Бечу од тифуса. Сахрањена је на православном гробљу у Србобрану. Лаза је то сазнао док је био на меденом месецу у Венецији. У цркви Госпа од Спаса се помолио за Ленку и почео је да пише своју најлепшу песму. Од Симе Матавуља је тражио да му пошаље Петраркине песме које је посветио Лаури, као и придеве којима ју је описивао. Дело „Санта Мариа дела Салуте“ је стварао више од десет година. Песма је објављена 1909. године, а песник је умро годину дана касније. На основу ове љубавне приче је снимљен филм „Санта Мариа дела Салуте“ који је премијерно приказан у децембру 2016. године.

Српски сајт
Фото: Википедиа