Са својих 10 прстију и лаптопом дошао до милионских прегледа на Интернету
авг
11
Са својих 10 прстију и лаптопом дошао до милионских прегледа на Интернету by Dušica Antić Rašić / with 0 comments

Ненад Благојевић је аутор „Прича са душом“, новинар, путописац и лиценцирани туристички водич који говори неколико језика. Одлучио је да остави велику редакцију и редовну плату и послу приступи на себи јединствен начин. Након неколико стотина прича које је он урадио о другима, ово је прича о њему.

Којих је то пет тачака које не бисмо смели да изоставимо ако желимо да испричамо причу са душом Ненада Благојевића?

- Уколико кренемо редом, пре свега мислим да ме је професионално обележило то што сам почео да радим врло рано, са 14 година. То је заправо било пресудно. Слушајући „Радио Сремчицу“ почетком деведесетих одлучио сам да одем код ‘газда Пере’ и затражим запослење. Тако сам добио посао, а затим и прву емисију „Ђачко доба“.

Када сам ја у питању, вера у себе је оно што сам одувек имаo - у своје идеје и умеће. Тако је било од првог посла до дана данашњег. На коментаре који нису били подршка (који нису били слатки) нисам реаговао, слушао сам себе и ишао ка свом циљу и оном у шта сам веровао.

Село и моја бака су такође нераскидив део мене и моје личности. Провео сам детињство у селу, све распусте... и људи са села су моја инспирација. Волим да одем у село, да попричам са људима у локалној кафани и често су те приче и мојој публици најчитаније.

Једна од неизоставних ставки када је Ненад Благојевић у питању су и путовања.

- Први пут сам сео у авион са четири године и тада сам сам отишао. Путовања су ме дефинитивно променила и оплеменила. Био сам у више од 35 земаља, и на путовањима схватио сам да човек мора да пронађе мир у себи, а не у путовањима.

Оно што би можда објединило све претходне тачке на неки начин јесу „Приче са душом“, оне су заправо моја животна прича. Оне су повезане са свим оним што сам већ рекао. Нисам имао страх шта ће бити ако дам отказ. И пратећи своју интуицију дошао сам до Прича са душом. Решио сам да пресечем, да направим промену. Људи често беже од промена, а оне су неопходне.

Новинарство и туризам су твоје две љубави, а сада и два посла. Које су њихове предности, а које мане?

- Имам утисак да сам то некако несвесно спојио. Од детињства радим у медијима, туризам сам студирао, а тек од 2015. године радим као водич. И предности и мане су што сте слободан човек. Више волим новинарство јер сам ту ја до краја слободан, пишем шта желим, путујем где желим… У туризму сам можда мало везанији, али ове две сфере се преплићу. На путовањима добијам нове приче… Нема то све само лепе стране, али мање лепо заборавимо, а лепо памтимо.

Мени понедељак није најгори дан него као сваки други. Све што радим радим са љубављу па мане и не видим.

Имаш преко 400 прича на сајту. Које су три теби најупечатљивије и зашто?

- Посебно волим приче са мисијом и јачим емоцијама или саветом. Најдраже су ми приче које сам лако нашао или које су биле лаке да се напишу. Драге су ми приче које дођу са другог краја света. Посебно ми је било драго када сам успео да једном Французу пронађем сестру која живи у Ужицу. Човек по имену Филип ме је контактирао, нисмо имали ништа сем једне слике и неколико детаља. Читаоци и ја успели смо да је пронађемо за мање од 24 сата. До ујутру смо имали податке о сестри.

Друга прича која ми је такође веома драга је о породици Стојановић која живи на острву Реунион. Када сам их посетио успео сам да пронађем још једну Нишлијку на острву па смо се на крају сви срели.

Прича из Мостара је трећа коју бих издвојио. Двоје младих становника овог града који су били годинама у иностранству вратили су се у свој родни крај, отворили хостел и сада раде као пословни партнери.

Шта је то што је било кључно да из штампаних медија пређеш у дигитал?

Ширина и мали трошкови су били покретач. Радио сам на радију, после у штампаним медијима, а онда сам схватио да просто морам да пратим промене на тржишту. Оно о чему волим да пишем је исто као оно што сам радио док сам био у штампаним медијима, само је концепт прилагођен читаоцима данашњице. Ушао сам у целу причу бојажљиво, без исксутва и великих очекивања.

Сада има неколико сајтова, али није све ишло лако.

- Учио сам сам како да поставим сајт преко Гугла и Јутјуба, како да радим оптимизацију, сам плаћао домен и хостинг, куповао тему… Све радим сам.

Има доста читалаца пореклом из бивше Југославије који сада живе у Венецуели, на Сејшелима, у Бразилу, широм Европе…

- Интернет ми даје ширину. Новине имају рок трајања, интернет остаје ту и може увек да се чита.

Шта би саветовао људима који размишљају да почну да се баве блогом?

- Размислите о чему вас људи најчешће испитују. Ако излазите, отворите блог који има везе са тим. Направите садржај који ће бити занимљив. Можда не овако широкој публици као што је мој сајт. Највише је сајтова о моди, гастрономији, путовањима и мајчинству. Издвојите се, будите другачији. Није све то слатко и лако. Ово је рударски посао. Али живот је врло једноставан ако хоћете да радите.

Шта је оно што је странцима најзанимљивије када је наша традиција у питању?

- Из мог искуства туристи код нас највише цене оно што смо ми заборавили да ценимо. Траже гостољубивост и душу која се изгубила у већини страних земаља, воле да возе бицикл, да иду пешачким стазама, цене наше старе зграде… Странце занима како се прави ајвар, чварци, желе да пробају нашу ракију, зимницу, да сазнају како изгледа живот овде, улична уметност, ткање, плетење, наше село. Воле да чују зашто се крстимо са три прста, љубимо три пута, да се у црквама стоји, а не седи, о славама… Да науче да играју наше коло. Странац ће пре провести време код неке баке на селу уз кафу са ратлуком него у неком модерном ресторану који је нама овде можда занимљив. Занимљива им је и наша ћирилица. Све оно чега ми као да се стидимо.

Шта чита Ненад Благојевић?

- Најчешће француске ауторе одакле учим фразе које су ми потребне за мој посао, волим да прочитам туристичке блогове (издвојио бих блог Снови у коферима), историјске приче, београдске приче Зорана Николића, све чешће пратим дешавања у Београду јер туристи желе да знају и о актуелним дешавањима у граду.

Који су даљи планови?

- Не волим пуно да планирам, али свакако ћу радити на вези Србије и Француске. Покрећем нови сајт који ће бити и на француском, неке од прича ћу превести на француски. Желим да приближим приче о нашој земљи људима са француског говорног подручја.

 

Аутор: Душица Антић-Рашић

Фотографија: Јован Недељков

0 Comments

Leave a Comment

Anti-spam test:
+=