Sa svojih 10 prstiju i laptopom došao do milionskih pregleda na Internetu
avg
11
Sa svojih 10 prstiju i laptopom došao do milionskih pregleda na Internetu by Dušica Antić Rašić / with 0 comments

Nenad Blagojević je autor „Priča sa dušom“, novinar, putopisac i licencirani turistički vodič koji govori nekoliko jezika. Odlučio je da ostavi veliku redakciju i redovnu platu i poslu pristupi na sebi jedinstven način. Nakon nekoliko stotina priča koje je on uradio o drugima, ovo je priča o njemu.

Kojih je to pet tačaka koje ne bismo smeli da izostavimo ako želimo da ispričamo priču sa dušom Nenada Blagojevića?

- Ukoliko krenemo redom, pre svega mislim da me je profesionalno obeležilo to što sam počeo da radim vrlo rano, sa 14 godina. To je zapravo bilo presudno. Slušajući „Radio Sremčicu“ početkom devedesetih odlučio sam da odem kod ‘gazda Pere’ i zatražim zaposlenje. Tako sam dobio posao, a zatim i prvu emisiju „Đačko doba“.

Kada sam ja u pitanju, vera u sebe je ono što sam oduvek imao - u svoje ideje i umeće. Tako je bilo od prvog posla do dana današnjeg. Na komentare koji nisu bili podrška (koji nisu bili slatki) nisam reagovao, slušao sam sebe i išao ka svom cilju i onom u šta sam verovao.

Selo i moja baka su takođe neraskidiv deo mene i moje ličnosti. Proveo sam detinjstvo u selu, sve raspuste... i ljudi sa sela su moja inspiracija. Volim da odem u selo, da popričam sa ljudima u lokalnoj kafani i često su te priče i mojoj publici najčitanije.

Jedna od neizostavnih stavki kada je Nenad Blagojević u pitanju su i putovanja.

- Prvi put sam seo u avion sa četiri godine i tada sam sam otišao. Putovanja su me definitivno promenila i oplemenila. Bio sam u više od 35 zemalja, i na putovanjima shvatio sam da čovek mora da pronađe mir u sebi, a ne u putovanjima.

Ono što bi možda objedinilo sve prethodne tačke na neki način jesu „Priče sa dušom“, one su zapravo moja životna priča. One su povezane sa svim onim što sam već rekao. Nisam imao strah šta će biti ako dam otkaz. I prateći svoju intuiciju došao sam do Priča sa dušom. Rešio sam da presečem, da napravim promenu. Ljudi često beže od promena, a one su neophodne.

Novinarstvo i turizam su tvoje dve ljubavi, a sada i dva posla. Koje su njihove prednosti, a koje mane?

- Imam utisak da sam to nekako nesvesno spojio. Od detinjstva radim u medijima, turizam sam studirao, a tek od 2015. godine radim kao vodič. I prednosti i mane su što ste slobodan čovek. Više volim novinarstvo jer sam tu ja do kraja slobodan, pišem šta želim, putujem gde želim… U turizmu sam možda malo vezaniji, ali ove dve sfere se prepliću. Na putovanjima dobijam nove priče… Nema to sve samo lepe strane, ali manje lepo zaboravimo, a lepo pamtimo.

Meni ponedeljak nije najgori dan nego kao svaki drugi. Sve što radim radim sa ljubavlju pa mane i ne vidim.

Imaš preko 400 priča na sajtu. Koje su tri tebi najupečatljivije i zašto?

- Posebno volim priče sa misijom i jačim emocijama ili savetom. Najdraže su mi priče koje sam lako našao ili koje su bile lake da se napišu. Drage su mi priče koje dođu sa drugog kraja sveta. Posebno mi je bilo drago kada sam uspeo da jednom Francuzu pronađem sestru koja živi u Užicu. Čovek po imenu Filip me je kontaktirao, nismo imali ništa sem jedne slike i nekoliko detalja. Čitaoci i ja uspeli smo da je pronađemo za manje od 24 sata. Do ujutru smo imali podatke o sestri.

Druga priča koja mi je takođe veoma draga je o porodici Stojanović koja živi na ostrvu Reunion. Kada sam ih posetio uspeo sam da pronađem još jednu Nišlijku na ostrvu pa smo se na kraju svi sreli.

Priča iz Mostara je treća koju bih izdvojio. Dvoje mladih stanovnika ovog grada koji su bili godinama u inostranstvu vratili su se u svoj rodni kraj, otvorili hostel i sada rade kao poslovni partneri.

Šta je to što je bilo ključno da iz štampanih medija pređeš u digital?

Širina i mali troškovi su bili pokretač. Radio sam na radiju, posle u štampanim medijima, a onda sam shvatio da prosto moram da pratim promene na tržištu. Ono o čemu volim da pišem je isto kao ono što sam radio dok sam bio u štampanim medijima, samo je koncept prilagođen čitaocima današnjice. Ušao sam u celu priču bojažljivo, bez isksutva i velikih očekivanja.

Sada ima nekoliko sajtova, ali nije sve išlo lako.

- Učio sam sam kako da postavim sajt preko Gugla i Jutjuba, kako da radim optimizaciju, sam plaćao domen i hosting, kupovao temu… Sve radim sam.

Ima dosta čitalaca poreklom iz bivše Jugoslavije koji sada žive u Venecueli, na Sejšelima, u Brazilu, širom Evrope…

- Internet mi daje širinu. Novine imaju rok trajanja, internet ostaje tu i može uvek da se čita.

Šta bi savetovao ljudima koji razmišljaju da počnu da se bave blogom?

- Razmislite o čemu vas ljudi najčešće ispituju. Ako izlazite, otvorite blog koji ima veze sa tim. Napravite sadržaj koji će biti zanimljiv. Možda ne ovako širokoj publici kao što je moj sajt. Najviše je sajtova o modi, gastronomiji, putovanjima i majčinstvu. Izdvojite se, budite drugačiji. Nije sve to slatko i lako. Ovo je rudarski posao. Ali život je vrlo jednostavan ako hoćete da radite.

Šta je ono što je strancima najzanimljivije kada je naša tradicija u pitanju?

- Iz mog iskustva turisti kod nas najviše cene ono što smo mi zaboravili da cenimo. Traže gostoljubivost i dušu koja se izgubila u većini stranih zemalja, vole da voze bicikl, da idu pešačkim stazama, cene naše stare zgrade… Strance zanima kako se pravi ajvar, čvarci, žele da probaju našu rakiju, zimnicu, da saznaju kako izgleda život ovde, ulična umetnost, tkanje, pletenje, naše selo. Vole da čuju zašto se krstimo sa tri prsta, ljubimo tri puta, da se u crkvama stoji, a ne sedi, o slavama… Da nauče da igraju naše kolo. Stranac će pre provesti vreme kod neke bake na selu uz kafu sa ratlukom nego u nekom modernom restoranu koji je nama ovde možda zanimljiv. Zanimljiva im je i naša ćirilica. Sve ono čega mi kao da se stidimo.

Šta čita Nenad Blagojević?

- Najčešće francuske autore odakle učim fraze koje su mi potrebne za moj posao, volim da pročitam turističke blogove (izdvojio bih blog Snovi u koferima), istorijske priče, beogradske priče Zorana Nikolića, sve češće pratim dešavanja u Beogradu jer turisti žele da znaju i o aktuelnim dešavanjima u gradu.

Koji su dalji planovi?

- Ne volim puno da planiram, ali svakako ću raditi na vezi Srbije i Francuske. Pokrećem novi sajt koji će biti i na francuskom, neke od priča ću prevesti na francuski. Želim da približim priče o našoj zemlji ljudima sa francuskog govornog područja.

 

Autor: Dušica Antić-Rašić

Fotografija: Jovan Nedeljkov

0 Comments

Leave a Comment

Anti-spam test:
+=