ПРЕДСЕДНИЦА УДРУЖЕЊА ПОСЛОВНИХ ЖЕНА СРБИЈЕ: Потребно је дупло више времена да жена буде друштвено призната као предузетник

ПРЕДСЕДНИЦА УДРУЖЕЊА ПОСЛОВНИХ ЖЕНА СРБИЈЕ: Потребно је дупло више времена да жена буде друштвено призната као предузетник ПРЕДСЕДНИЦА УДРУЖЕЊА ПОСЛОВНИХ ЖЕНА СРБИЈЕ: Потребно је дупло више времена да жена буде друштвено призната као предузетник

Сања Поповић-Пантић

Бити предузетник у Србији није нимало лако, а жене предузетници имају, сматра се, још тежи положај. Ипак, жене се из дана у дан боре за лидерску позицију у привреди. Оне ређају успехе у времену кризе и померају границе пословања. На том путу имају и подршку Удружења пословних жена на чијем је челу Сања Поповић-Пантић. Ово удружење кроз пројекте унапређује женски бизнис, храбри и подстиче друге на нова знања и вештине.

– Женско предузетништво у Србији помиње се први пут током деведестих, када су међународни програми помоћи били усмерени углавном ка женама које су биле избеглице. Један од циљева Удружења пословних жена Србије, на чијем сте челу, јесте повећање броја жена које започињу сопствени бизнис. Колико ваше удружење тренутно има чланова и које су делатности којима се најчешће баве?

Удружење пословних жена Србије је највећа национална организација жена предузетница. Има водећу улогу у организовању пословних жена и пружању подршке, као и промоцији предузетница Србије.

– Сарађујемо са 9 партнерских удружења пословних жена у Србији и заједно бројимо преко 900 чланица. Предузетнице Србије су најзаступљеније у сектору услуга (рачуноводствене агенције, консалтинг, едукације), производњи прехрамбених производа, производњи одевних предмета, трговином на велико и мало и др. Скоро 90% регистрованих женских бизниса у Србији су микро величине што значи да запошљавају до 5 лица.

Који су највећи проблеми са којима се чланице вашег удружења срећу?

– Један од кључних проблема је неадекватна понуда финансијских инструмената, међу којима преовлађују кредити и то веома скупи. Зато се ми залажемо за доношење Закона о микрофинансирању, који би требало да омогући већу понуду повољнијих кредита у износима који су примерени велични женских предузећа која је углавном микро и мала. Даћу вам и један пример који најбоље говори о томе колико банкрски кредити могу бити омча око врата чак и предузећима која послују 20 и више године. Једна радионица за производњу колача са 30 запослених отплаћује дугорочни кредит од 250 000 еура којим је купљен простор, по стопи од 13,6% скоро 15 година а затим је та стопа “смањена” на 8,8% . Само на име камате је ова фирма платила до сада 250 000 еура! Тек недавно смо, захвлајујући кампањи државе у Години предузетништва, успели да овој жени помогнемо да пронадје другу банку која јој је преполовила каматну стопу.

Замислите само колико би ова жена запослила људи до сада да није морала да плаћа ове енорнмне износе. Јасно је да на овај начин добијају само комерцијалне банке а губе сви остали и буџет Србије и локална економија јер је ово предузеће могло далеко продуктивније да инвестира тих 250 000 еура на пример у запошљавање нових људи и тиме директно допринесе смањењу незапослености и економском развоју у свом региону. При томе је реч о предузећу са позитивном кредитном историјом и бизнисом који је високо ликвидан. Други проблем је неадекватан приступ малим предузећима медју којима преовладјују женска, ланцима добављача.

Чак и када се укључе, услови су такви да то не могу да издрже у смислу дугих прериода наплате и других проблема који произилазе из неписаног а добро знаног правила када велики постављају услове и понашају се по принципу “узми или остави”. Ако МСП генерише више од 60% БДП онда се заиста морају предузети мере које ће омогућити једнак приступ свим ресурсима и за мале и за велике на добробит националне економије, предузетника и свх запослених у МСП сектору који расте. Постоје и други проблеми који су на више оперативном нивоу а то су парафисклани намети који посебно оптерећују почетнике јер они не могу да знају да ли ће њихов бизнис кренути тако да ће бити у могућности да разне фискалне и парафискалне намете плате. Зато обављају посао у сивој зони. Мислим да је ту потребно много веће ангажовање државе која ће утицати на развој свести свих, а посебно образованијих предузетника, да регистровањем бизниса себи отварају могућности за развој тог бизниса, али и бољи друштвени статус а да такву кампању, истовремено прати и акција државе у смањењу фискалних и парафискалних намета. Мислим да је то wин-wин, и да држава оно што изгуби кроз смањење ових намета, надокнадиће добијањем нових пореских обвезника. Предузетницима и предузетницама који су у „сивој зони“ ће се тада више исплатити да се региструју него да своје предузетништво своде на пуко преживљавање и неодредјен радни статус.

На који начин им ваше удружење конкретно помаже када наиђу на потешкоће?

– Удружење својим чланицама нуди сталну помоћ у виду едукације, могућности за пословно умрежаваје, промоцију и већу видљивост у јавности, менторство и пружање савета који су им потребна из било ког сегмента пословања. Удружење има великог успеха у менторству, кроз које искусне предузетнице/менторке преносе своја знања и исикуство почетницама у пословању. Менторски рад пружа могућност предузетници да подели своје професионалне вештине и искуства почетници, па чак и да расте и развија се у том процесу. Имамо примере у којима менторка и почетница након годину-две дана заједничког рада почну и пословно да сарађују и то је увек wин-wин.

Осим тога, организујемо едукативне радионице од којих су најчешће тражене следеће теме: писање бизнис плана, коришћење друштвених мрежа у сврху пословања, унапређење личних знања и вештина, итд.

Радите са женама широм Србије. Каква је ситуација ван Београда и какав је однос броја жена предузетника у граду и на селу?

– Жене често шансу за самозапошљавањем налазе управо у локалној средини а руралним срединама се ослањају на предности и природне лепоте подрчја у којем живе. То изискује велики рад и напор, па се неретко укључује цела породица у посао. Има сјајних примера где су управо жене инцијатори и носиоци посла анеретко се из града враћају на село управо да би развиле бизнис у етно-туризму. Чини ми се да је ово све популарнији облик предузетништва у руралној средини управо везан за жене. Кроз нашу награду ЦВЕТ УСПЕХА ЗА ЖЕНСУ ЗМАЈА, коју организујемо већ десте година, промовишемо увек макер по један добар пример овакве праксе и тиме дајемо ветар у ледја овим храбрим и предузимљивим женама са села.

Међутим, да би ове иницијативе биле одрживе на дуги рок потребно је и подстицајно институционално окружење где општине могу много да допринесу како би одређено подручје учиниле привлачнијим за инвеститоре и тако покренуле развојни ланац, у коме значајно место припада сектору микро, малих и средњих предузећа. Неке општине су у томе већ одмакле, неке су на почетку а неке нису ни почеле. Мислим да је веома важно радити на брендирању подручја и то би веома помогло развоју етно туризма па би се И људи чешће одлучивили за овај вид самозапошљавања.

За сваки посао је неопходан новац. Знамо да све зависи од случаја до случаја, али када говоримо начелно, да ли жене имају новац за започињање посла и које су могућности да добију кредите?

– Када је пре пар година урађено истраживање на тему како се финансирају женска предузећа, добили смо податак да 36 одсто жена новац позајмљује од рођака и пријатеља, а 28 одсто жена – из неформалних извора. Свега 34 одсто жена узима кредит од банке. За разлику од њих, 55 одсто мушкараца прво куца на врата банке, јер верује у опстанак и развој свог бизниса.

Сада је, верујемо, ситуација мало другачија. Временом је препознат значај женског предузетништва у Србији који има велики потенцијал, али који није могуће искористити без финансијске подршке. Ове године до посебног изражаја долазе програми у оквиру Године предузетништва који су осмишљени као понуда различитих програма државе у циљу да се ојачају предузетничке снаге, помогне предузетницима који почињу посао или су га, до одређеног нивоа, већ развили, да им се пружи финансијска и нефинансијска помоћ за дугорочни развој предузетничког духа.

Многи и даље сматрају да мушкарци нису спремни да озбиљно схвате жену као саговорника о послу или као сарадника. Шта кажу ваша искуства и подаци до којих сте дошли на терену?

– Код нас се још увек подразумева да мушкарцима водеће позиције природно припадају, а да жене своје знање и способност морају да доказују непрестано. Веома су изражени родни стереотипи према којима је жени “дозвољено“ односно друштвено прихваћено да буде радно активна, али под условом да све у кући „штима“. Таква врста размишљања која не долази само од мушкараца, ствара додатни и психолошки притисак, поред физичког напора, са чиме се жене у напреднијим друштвима не сусрећу. Наравно, постоје велике разлике између урбане и руралне средине али оно што је заједничко јесте да су родни стереотипи изражени нарочито код почетица а почетни период у Србији траје скоро 10 година, јер је управо толико потребно да се родни стереотипи превазидју и да средина коначно прихвати успешну пословну жену подједнако као и мушкарца. Заиста је потребно дупло више времена да би добила ту врсту неформалног друштвеног признања и епитет “жена змај”, Зато смо нашој награди и дали такав назив како бисмо допринели бржој афирмацији успешних жена и промоцији добрих примера праксе пре свега у односу на младе.


Где је наша држава у односу на свет када је женско предузетништво у питању?

– Статистика показује да је удео предузетница у Србији на нивоу европског просека-30%. Медјутим тај податак не треба да завара, јер оно што је код нас битно другачије у односу на европски просек, јесте одрживост женских бизниса. Стопа гашења од 47% је висока и одржава у великој мери проблеме са којима се сусрећу предузетнице пре свега при оснивању а затим и при одржавању макар статус qуо активности. Сваки предузетник зна да статус кво не сме дуго да траје јер води гашењу и да је једини пут опстанка стални раст и развој. Оваквој слици доприноси такодје и чињеница да у Србији 66% предузетница приступа предузетништву из нужде а 34% због предузетничког изазова и жеље, док је у ЕУ обрнуто.
Када је реч о економском оснаживању жена, као једног од кључних питања за преговоре Србије са ЕУ, то питање се разматра у оквиру Поглавља 20 које се односи на предузетништво и индустријску политику и ми смо као невладина организација учесници у јавној дискусији о овом поглављу у оквиру пројекта Национални конвент, где смо дали неколико наших препорука. Верујем да ће нам процес европских интеграција дати замајац у даљем унапређењу економског положаја жена у Србији.

После много сати проведених на послу жена се враћа кући где је чекају и приватне обавезе. Да ли је могуће бити добра мајка и успешна пословна жена?

– Бити успешна пословна жена у Србији није лако, а свакако је много теже него мушкарцима, а нарочито породичној жени. Мушкарци раде искључиво на пословном плану, граде каријеру, а жена мора да буде и супруга, мајка, домаћица и васпитач деце а ту је неретко и брига о старијим члановима породице, где опет жена има носећу улогу. Потребно је много труда, рада и одрицања да би се постигао и одржао успех у пословању. Иако се све више ради на промоцији жена предузетника, још се сматра да је то место резервисано за мушкарце. Међутим, доста примера успешних предузеница у нашем Удружењу показује да јесте могуће постићи баланс измедју пословног и породичног живота а томе свакако доприноси и чињеница да се и мушкарци прилагодјавају савременом културолошком обрасцу и све је више оних који равноправно учествују у подели обавеза. Неки од њих воде одличне породичне бизнисе у којем сваки члан породице игра одређену улогу, што се показало као одлична комбинацијан за успешно пословање.

Генерације се смењују. Удружење пословних жена Србије је у сарадњи са неким међународним и државним институцијама организатор међународног Дана девојчица.

Ове године је око 600 девојчица завршних разреда основних школа посетило компаније широм Србије и у пријатном дружењу могле чути успешне приче жена на руководећим позицијама. Какви су утисци учесница?

– Удружење пословних жена Србије је са својим партнерским организацијама у 18 градова широм Србије организовало посету девојчица из више од 60 основних школа у више од 70 предузећа. У протеклих 5 година колико УПЖ Србије спроводи Дан девојчица кроз пројекат је прошло више од 6500 девојчица, а резултати показују заинтересованост девојчица да кроз овакав вид реалних сусрета са предузетницама препознају предузетништво као могуће будуће место за запошљавање. Ове године смо пројекат проширили, те смо још више укључили девојчице у активности на пројекту. Организовањем Такмичења „Ухвати идеју” ангажовали смо њихове предузетничке потенцијале, а Округлим столом на тему „Укључивање девојчица у свет предузетништва и ИКТ-а“ потрудили смо се да утичемо на доносиоце одлука у области образовања.

Утисци свих учесника пројекта су веома позитивни, а првенствено девојчица. Оне су наш највећи утисак јер су својом креативношћу, предузетничким идејама и талентом пружиле уверење да свет остављамо у сигурним рукама. Квалитет достављених радова на тему “како да зарадим џепарац користећи Yоу Тубе” је показао оно што све чешће видимо и у медијма – да су нам млади људи веома талентовани и способни али и да их временом губимо јер не умемо да створимо праве могућности и подстицајно окружење за даљи развој. Наше девојчице су на одличан начин, језиком своје генерације објаснила суштину коришћења Yоу туба као новог медија у сврхе пословања преко интернета.

Сада већ давне 2007. установљена је награда Цвет успеха за жену змаја. Које критеријуме морају да испуне даме да би освојиле ово признање?

– Награда „Цвет успеха за жену змаја“ представља јединствени подстицај пословним женама које се успешно носе са изазовима транзиције и додатно мотивише жене које су на корак до одлуке да се отисну у свет предузетништва. Ове године славимо јубилеј – 10 година како додељујемо награде најбољим предузетницама у Србији.

Могућност учешћа на конкурсу за награду имају све пословне жене које су власнице предузећа или имају удела у власништву предузећа и главну улогу у менаџменту фирме, без обзира на врсту делатности. Конкурс ће бити отворен од 6. јуна 2016. године.

 

„Цвет успеха за жену змаја“ је, могу слободно рећи, празник женског предузетништва и на најбољи могући начин ставља у фокус успешне предузетнице и промовише њихове бизнисе, а женско предузетништво репрезентује на највидљиви начин. Осим што је заштитни знак и бренд УПЖ Србије, што је изузетно медијски пропраћен, „Цвет успеха“ сваке године окупи успешне српске предузетнице из којих зрачи покретачка снага коју не може да ослаби и даље недовољно стимулативно пословно окружење за мала и средња предузећа у Србији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *