Prva registrovana slatka radionica u bivšoj Jugoslaviji: Na putu ka uspehu dva puta kretali od nule
avg
08
Prva registrovana slatka radionica u bivšoj Jugoslaviji: Na putu ka uspehu dva puta kretali od nule by Dušica Antić Rašić / with 0 comments

"Moja majka je odlično mesila torte i kolače, uvek je pomagala svima u selu, pravila je kolače za sve prilike kada je trebalo, a komšinice su njoj pomagale nešto drugo"

Ovo bi mogao da bude početak jedne lepe priče o prošlim vremenima, ali ono što je još lepše je činjenica da je ovo zapravo početak priče koja živi i opstaje već skoro trideset godina - priča o počecima poslastičarnice Desert iz Čačka.

Otvorili ste firmu još 1990. godine. To je bila prva registrovana radionica za izradu torti i kolača u bivšoj Jugoslaviji. Kako ste došli uopšte na ideju?

- Kada sam otvorila privatnu firmu bila sam zaposlena u ugostiteljskom preduzeću Morava. Želela sam da sebi i svojoj porodici obezbedim bolje uslove za život, osećala sam da mogu da postignem više u životu, uvek sam bila ambiciozna i nisam se plašila da iskoristim priliku i ispunim svoje želje i ciljeve. Moja majka je odlično mesila torte i kolače, uvek je pomagala svima u selu, pravila je kolače za sve prilike kada je trebalo, a komšinice su njoj pomagale nešto drugo. Umrla je jako mlada, ja sam imala 28 godina i dvoje male dece, tada sam prvi put pomislila kako bi bilo dobro da sam mogla da kupim kolače za sahranu da sebi bar malo olakšam posao u toj za mene stresnoj situaciji. To me je i podstaklo da razmišljam da se bavim baš ovim poslom.

Kažu da ste na veoma dovitljiv način plasirali svoje proizvode tada. Na koji ste to način uradili?

- Svaki početak je težak, morala sam da prevaziđem dosta prepreka kako bih uopšte otpočela posao. Prvi problem je bila registracijan firme, jer nije postojala šifra delatnosti za ovu granu privrede. Kada sam počela sa radom trebalo je obezbediti tržište. Ja sam počela da pakujem mala pakovanja i da ih prodajem po piljarnicama, ali s obzirom da je to bilo novo i neuobičajeno teško sam ubeđivala trgovce da moj proizvod plasiraju u svojim radnjama. Kada sam uspela da ih nagovorim da uzmu kolače da vidimo da li će se prodavati onda sam svojim prijateljima davala novac da idu da kupe te iste kolače da bi povećali promet i pokazali da ima potražnje za tim proizvodima kako bi trgovci nastavili da poručuju. Malo po malo posao se širio, dostavljali smo kolače po celoj Srbiji, ali i van naših granica.

Nakon 17 godina poslovanja, iz privatnih razloga, pokrećete sve iz početka. Da li je to, sa ove tačke gledišta, bio način da možda ispravite neke greške ili samo novi poslovni poduhvat?
- Nisam svojom voljom odlučila da krenem ispočetka. Razvela sam se posle skoro 30 godina braka, firma je uspešno poslovala, ali sam proizvodni prostor, mašine i sav inventar ostavila bivšem suprugu na koričenje. Imala sam 35 radnika, porudžbine koje sam morala da ispoštujem morala sam da se snađem za prostor i opremu, i to sve u kratkom vremenskom roku, 48 sati. Uspela sam uz pomoć prijatelja i poslovnih saradnika. Tada nisam razmišljala o novom početku ili ispravljanju grešaka, morala sam da ispoštujem musterije i da sačuvam posao za sebe, svoju decu i još 35 zaposlenih koji su stali uz mene podržali me, verovali u mene i moju snalažljivost, da ću uspeti iz početka. Bilo je teško, još uvek se nisam potpuno, poslovno, oporavila ali idemo dalje, borimo se i polako sve dolazi na svoje. Da bih uzela novi prostor i mašine bila sam prinuđena da uzmem kredite koje još uvek otplaćujem, da nije bilo toga možda bih proširivala proizvodnju na još neku granu.

Kažete da se stalno usavršavate. da posećujete sajmove, učite... Šta vam najteže pada?

- Što se tiče posla i stručnog usavršavanja ne mogu da kažem da mi nešto teško pada. Volim ovaj posao, a inače sam neko ko nije statičan, uvek sam bila ambiciozna i kreativna, što je potrebno za ovaj posao. Radujem se kada ispoštujemo svakog kupca i kada su oni zadovoljni.

Vaše ćerke će naslediti posao. Šta ćete ih savetovati?

- Što se mojih ćerki tiče one su radile sa mnom od početka. Kada sam počela proizvodnju bile su u osnovnoj školi, nisam imala zaposlene pa su mi one pomagale. Porasle su sa ovim poslom i ostale sa mnom da rade. Obe rade i u prehrambeno ugostiteljskoj Školi u Čačku, predaju poslastičarstvo. Njih dve su različite, jedna je kreativna i talentovana za crtanje i dekoraciju, a druga je više za marketing i odnose sa ljudima. Moj prvi savet kao majke je naravno da prvo moraju da se slažu i poštuju jedna drugu, mogu lepo da se dopunjuju. Ako žele da nastave ovaj posao moraju da se bore, prepreka ima mnogo, ali ne smeju da odustaju. A ja im želim da im poslovni put bude manje trnovit od moga.

Pravili ste tortu od 1,7 tona. Da li imate u planu još neki podvig tog tipa?

- Ta torta je najveća na Balkanu, mi smo imali sreće da baš nama ukažu tu čast i poverenje da je napravimo. Iskreno se nadam da ćemo u skorijoj budućnosti opet imati neki sličan slatki podvig.

 

Dušica Antić-Rašić

0 Comments

Leave a Comment

Anti-spam test:
+=