Решиле да остану у Србији: Сестре производе и прерађују воће

test

Решиле да остану у Србији: Сестре производе и прерађују воће

Решиле да остану у Србији: Сестре производе и прерађују воће Решиле да остану у Србији: Сестре производе и прерађују воће

Обе сестре факултетски образоване одлучиле да не оду из Србије. Мина Ранковић дипломирала је на Факултету политичких наука, а сестра Драга је дипломирала на Економском факултету.

Радомир Ранковић регистровао је пољопривредно газдинство 2005. године из хобија. Ћерке Драга и Мина су ове године преузеле кормило у своје руке и преузеле руковођење газдинством.

Пољопривредно газдинство броји пет чланова баку Стојанку, оца Радомира, мајку Наду и ћерке Драгу и Мину.

Обе сестре факултетски образоване одлучиле да не оду из Србије

Мина Ранковић дипломирала је на Факултету политичких наука у Београду пре скоро пет година, а сестра Драга је дипломирала на Економском факултету у Kрагујевцу. Убрзо по завршетку студија сестре се сусрећу са како кажу неусклађености образовног система и тржишта рада. Принуђене да раде послове за које није била потребна ни диплома средње школе, размишљале су и разговарале шта би било паметно урадити по питању обезбеђивања егзистенције.

„Једна од опција била је да спакујемо кофере и одемо из земље,“ каже Мина. Разматрајући опције о одласку ван, долазе до закључка да ће и тамо обављати послове за који су преквалификоване и то их не би учинило срећним. Одлучиле су да остану и покрену сопствени посао.

Засади нису третирани хемијским средствима за заштиту биља

Олакшавајућа околност била је поседовање сеоског домаћинства у селу Пријевор, на свега осам километара од Чачка. Хоби који је отац кренуо 2005. године ћерке одлучују да унапреде, подигну на виши ниво и посвете се производњи и преради воћа.

Истраживајући тржиште и жељу људи за храном произведеном без употребе хемијских препарата, сестре Ранковић виделе су свој потенцијал у производњи воћа као и препради у готове премиум производе. Засаде је отац Радомир подизао за своју породицу и није третирао хемијским средствима за заштиту биља.

Тренутно пољопривредно газдинство има 20 ари под јагодом, 20 ари под купином и 10 ари под кајсијом и шљивом.

„Воће прерађујемо у: џемове, слатка, сокове и ракију. Наши производни капацитети још увек су мали, планирамо проширење производње као и изградњу мини-хладњаче, где бисмо складиштили наше воће. Јагоде гајимо у пластенику и на отвореном, планирамо да ове године кренемо у процес конверзије из конвенционалне у органску производњу“, прича Мина.

Производе домаћи сок и слатко од купина. Јагоде продају свеже упаковане, као и купине. Ту је и ракија од кајсије, јагоде, џем од кајсије. „Ново што имамо у понуди су домаћи кашасти сокови за дијабетичаре са додатком стевије и еритритола. Своје произовде углавном продајемо преко интернета“, каже Мина.

План за будућност нам је да отворимо ланац трговинских радњи у којима бисмо продавали полу-готове и готове производе.

„Један од највећих производа са којим се као пољопривредно газдинсто сусрећемо је немогућност предвиђања временских неприлика, као мали пољопривредни произвођачи нисмо у ситуацији да осигурамо наше засаде“, додаје Мина.

Сестре су у односу на прошлу годину повећале профит газдинства за 70 одсто

Наша саговорница каже да сви који желе да крену да се баве пољопривредом уколико имају земље, могућности и жеље да раде, треба да се покрену, јер Србија има велики потенцијал.

„Ово је до сада била најбоља година“, поносно прича Мина, профит је повећан за 70% у односу на прошлу годину.

„Kао мали пољопривредно произвођачи циљ нам је да први купац буде и потрошач, он је једини који заиста препознаје квалитет“, каже она.

Сестре заједничким снагама раде, уче и едукују се константно пратећи дешавања из ове области. Јуна месеца ове године присуствовале су Регионалној међународној конвенцији намењеној младим произвођачима хране, где су размењивали искуства о производњи и преради воћа.

Преузето са сајта agroclub.rs