Сретење Господње: Дан државности Србије

Српска православна црква и верници данас славе празник Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица новорођеног Христа увела у храм да га посвети Богу.

Сретење Господње се код хришћана слави на 40. дан од Божића. Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару. Овај празник слави се од 554. године

Сретење се славило као Дан државности Србије до настанка Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

На Сретење 1804. год. одржан је Збор у Орашцу којим је почео Први српски устанак (па је слављен и као Дан државности Србије).

На Сретење 1835. год. у Kрагујевцу је донет Сретењски устав, први демократски устав Србије (па је слављен и као Дан уставности).

На Сретење 1909. год. у Скопљу одржана је прва скупштина Срба у Османском царству.

Народна веровања о зими и мечки

Срби верују да данашњи дан казује колико ће зима још трајати, а то зависи од тога да ли ће мечка данас изаћи из свог брлога и видети своју сенку. Један од обичаја је и да се на Сретење Господње обавезно пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ.

Најзанимљивије од сретењских веровања јесте да младе девојке треба да пазе данас кога ће прво ујутру срести, јер ће им младожења баш такав бити по изгледу и карактеру.

Иначе, овај празник је у време цара Јустинијана уприличен као молитва да престану велике несреће, куга и земљотреси.

Kурир