Београд: Савски кеј биће комплетно уређен до 1. септембра

Kрајем јануара завршени су радови на реконструкцији Kарађорђеве улице, а сада се ради на комплетном уређењу Савског кеја које би требало да буде готово до 1. септембра.

Настави са читањем Београд: Савски кеј биће комплетно уређен до 1. септембра

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“: Kултурно благо Србије у дигиталној форми

Фото: Приватна архива

Дигитализација културног блага Србије спроводи се организовано већ дуже од једне деценије у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.

Настави са читањем Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“: Kултурно благо Србије у дигиталној форми

Тајна срца маленог: Роман о Београду и Београђанима осамдесетих и данас

Љубавни троугао, журке у Београду осамдесетих година прошлог века, путовања од Вардара до Триглава, родитељи који деци намећу своје мишљење… Живот осамдесетих и данас.

Настави са читањем Тајна срца маленог: Роман о Београду и Београђанима осамдесетих и данас

CNN TRAVEL: Десет најбољих места које би требало обићи у Београду

Српска престоница константно оживљава своје историјске квартове, и попут Будимпеште преокреће запуштене просторе у шик барове.

Настави са читањем CNN TRAVEL: Десет најбољих места које би требало обићи у Београду

Сајам туризма у Београду: Лето је ближе него што мислите

Сајам туризма у Београду одржаче се на Београдском сајму од 21. до 24. фебруара 2019. Ове године биће одржан 41. сајам туризма под слоганом “Лето је ближе него што мислите”, најавили су организатори.

Настави са читањем Сајам туризма у Београду: Лето је ближе него што мислите

Гардијан: Београдски Музеј савремене уметности морате посетити

Британски лист „Гардијан“ уврстио је београдски Музеј савремене уметности међу 13 музеја и галерија у Европи које његови читаоци морају посетити.

Новинар листа „Гардијан“ Вил Колдвел у чланку „Лепа уметност или дрзак дизајн“ саставио је листу од 13 нових галерија и значајних музеја који су дуго били затворени за јавност.

Музеј савремене уметности у Београду нашао се на осмом месту, а Колдвел пише да је због реновирања био затворен од 2007. до 2017. и отворен у октобру.

„Модернистичка зграда, подигнута 1965, има упечатљиву геометријску фасаду (сада обновљену) и садржи највећу колекцију југословенске уметности у свету, укључујући дела Петра Добровића и Милана Коњовића“, каже Колдвел.

На првом месту његове листе је „Блокс“ – нова грађевина у облику коцке у луци у Копенхагену која би требало да буде отворена током овог пролећа и предвиђено је да у њој буде све – од кућа и ресторана до простора на отвореном за културна дешавања.

Ту ће бити смештен и Дански архитектонски центар који ће организовати изложбе.

Колдвел затим препоручује Фондацију Миро Мајорка у Палми, која је посвећена животу и делу Хуана Мироа, а у јуну ће поново бити отворен атеље у коме је славни уметник створио највећи део својих дела све до смрти 1983.

Светлосни атеље у Паризу нашао се на трећем месту Колдвелове листе као „први дигитални уметнички центар“ који ће „оживети класична дела уз помоћ 120 видео-пројектора и светлећих зидова висине до 10 метара“, а биће отворен 13. априла са изложбом посвећеном Густаву Климту и бечкој сецесији.

„Гардијан“ препоручује и Музеј уличне уметности „Ласлоодс“ у Амстердаму, који се отвара на лето и биће међу највећима те врсте у свету, а међу изложеним радовима биће 24 метра висок портрет Ане Франк који је урадио бразилски уметник Едуардо Кобра.

Пети на списку је Музеј лепих уметности у Валети (Малта) који ће бити отворен у јуну као део пројекта „Валета – Европска престоница културе 2018“.

Колдвел препоручује и Национални музеј Шведске у Стокхолму, који ће након пет година бити поново отворен 13. октобра након велике реконструкције, затим Национални музеј савремене уметности у Атини који ће након више од деценије поново бити отворен за јавност крајем године, Музеј лепих уметности у Будимпешти који се отвара у новембру након три године реновирања.

Неизоставно треба посетити, према препоруци новинара „Гардијана“, и Колекцију Роберта Казамонтија – прву галерију савремене уметности у Фиренци са делима од Ворхола до Пикаса, Центар Гиљаровски у Москви, отворен у децембру и назван по новинару Владимиру Гиљаровском, хроничару живота у Москви пре и после револуције.

На претпоследњем месту је уметнички центар ЛУМА у Арлу, а на последњем Галерије Фондације Лафајет у Паризу.

Српски сајт/Б92
Фото: Википедиа

Данас почиње 15. Београдски фестивал игре

Под слоганом „Престоница“ данас у Сава Центру почиње 15. Београдски фестивал игре, на коме ће, до 4. априла, 15 трупа представити 24 нове кореографске поставке.

Овогодишње издање БФИ-а доводи трупе из Израела, Грчке, Холандије, Кине, Норвешке, Аустралије, Велике Британије, САД, Данске, Пољске, Белгије, Немачке, Италије и Канаде.

На сцени Сава Центра публика ће данас моћи да погледа нови комад грчког визиуелног уметника, редитеља и кореографа Димитриса Папајоануа, коме је припала и награда „Јован Ћирилов“ 14. Београдског фестивала игре за кореографију „Нигде“.

Овога пута Папајоану ће представити дело „Велики кротитељ“, за које критичари кажу да се „открива кроз један и по сат ланчане реакције комичних, лепих, сензуалних, еротичних и магичних слика које не престају да освајају“.

Чувена „Вертиго“ компанија из Израела први пут долази у Србију 17. марта када ће кореографкиња Ноа Вертхајм представити у Сава Центру поставку „Један, Један и Један“ у коме истовремено открива интимни и спољни свет, градећи метафоричну везу између далеког и блиског, односно себе и другог.

Компанија Кристјана Ингимарсона из Копенхагена се враћа на Београдски фестивал игре, са новим комадом (18. и 19. март, Позориште на Теразијама).

Инспирисан простором великих аеродрома, редитељ и кореограф Ингимарсон се на занимљив начин бави свим радњама које претходе уласку путника у авион и истражује природу илузија које се развијају у строго контролисаном објекту, уз препознатљив рукопис иновативне физичке комедије.

Пољски театар игре из Познања први пут гостује у Србији, са делом норвешког кореографа Јуа Стромгрена, а целовечерњи комад „Четрдесет“, креиран за 18 играча, биће изведен 20. марта у Мадлениануму.

Нова звезда лондонске и светске сцене Акаш Одедра извешће 22. марта у Београдском драмском позоришту комад „Уздизање“, који чине кореографије Акрама Кана, Сидија Ларбија Шеркаујиа и Расела Малифанта.

Три врхунска кореографа, Феи Бо, Едвард Лијанг и Јорма Ело, удружили су се да својим оригиналним поставкама креирају представу коју ће извести Балет Хонгконга, на свом првом гостовању у овом делу Европе – 21. марта у Српском народном позоришту и 23. марта у Сава Центру.

Компанија Силвије Грибауди представиће се 24. марта у Атељеу 212 са комадом „Р.ОСА“ који је савршено уклопљен у поетику Грибауди, кореографкиње која са запањујућом иронијом ставља у фокус телесну изражајност, жене и друштвене улоге које су им дате, градећи однос са публиком кроз неформални језик.

Дан касније у Сава Центру наступа трупа „Зеро Висибилитy“ из Осла са кореографијом „Залеђене песме“ Ине Кристел Јохансен.

Њујоршки Балет Трокадеро гостује 26. и 27. марта у Позоришту на Теразијама са три кореографије Лева Иванова и Маријуса Петипе, а дан касније у Београдском драмском позоришту немачки „Dance On ансамбл“ доноси соло комад из два дела „Легитимо/Резо“, који су креирали Хоне Сан Мартин и Вилијам Форсајт.

Скапино балет из Ротердама 29. марта у Југословенском драмском позоришту извешће спектакл „Скала“ холандског кореографа Еда Вуба, 30 и 31. марта у Мадлениануму публика ће гледати „Врт земаљских уживања“ кореографкиње Мари Шуинар из Монтрала, док бриселски „Peeping Tom“ овога пута долази са комадом „Отац“ Габријеле Каризо и Франка Шартијеа (1. и 2. април, Позориште на Теразијама).

Израелска Компанија Роја Асафа први пут гостује у Београду и то са његовом кореографијом „Дечаци“, а Београдски фестивал игре затвориће 4. априла у Сава Центру Сиднејска компанија игре са триптихом који чине дела Габријеле Ненкајвел, Рафаела Боначеле и Ченга Цунга Лунга.

Аустралијски ансамбл, који први пут долази у овај регион, претходне вечери, 3. априла, наступиће у Српском народном позоришту.

 

Српски сајт/Б92
Фото: Пиксабеј, илустрација

 

 

Маја Раковиц, власница Накси радија: Све оно што код медија не ваља код радија не постоји

Маја Раковиц, власница и главна и одговорна уредница Накси радија још као девојчица уживала је уз музику са радија и веровала у једниственост овог медија. Ова љубав је трајала и касније, док је студирала филозофију и социологију, а није је напустила ни док је као већ зрела особа радила у државној служби. А, онда је решила да се у најнесигурније време, деведесетих година, отисне у воде приватног бизниса, напусти државни посао и отвори Накси радио. Опусти се и уживај је њихов слоган, а из разговора можемо рећи и Мајина лична филозофија. У једном управо таквом – опуштеном разговору за Српски сајт говорила је о радију у Србији данас, будућности овог медија и погодностима које је нове технологије доносе за радио.

Сигурно вас многи питају зашто сте напустили државни посао, али нас занима колико је тешко или лако у почетку?

– На почетку је јако тешко. О томе се ретко прича. Прво се борите са околином која вам говори – није требало да остављаш сигуран посао, није требало да се упушташ у несигуран посао… Наравно да има и оних људи који су пробали па нису успели. Потребно је да се доста ствари склопи да би неко успео. Човек мора да буде толерантан, да мења неке одлуке у ходу, али мора да буде и ужасно упоран.

Маја није увек имала подршку околине. Неки су говорили да би требало да одустане, да приватни сектор није за њу, да је сувише емотивна… Иако многи нису веровали у њу, јесте особа која је била најважнија за успех ове приче – она лично.

– Била сам упорна и веровала у своју идеју. Окупила сам добар тим јер не можемо ништа сами. Постоје успони и падови у сваком послу, нарочито на почетку, али побеђују они који науче да брзо устану после пада.

Eнергију је црпела из свог света који је њој био јако важан. Књиге, прјатељи који су је подржавали и путовања на којима је учила како се ради у иностранству. Станице Magic и Heart из Енглеске, Јувентус из Мађарске… То су била само нека места која је обилазила послом, гледала како се ради, како се бирају песме, прави програм…

– И данас пратим новине. На семинаре, обуке и предавања не шаљем само млађе колеге, идем и ја, да учим, да видим, да пратим новине. Када сам почињала са овим послом, још увек су у употреби били грамофони, плоче, затим касете… све се то до сада променило. Одувек сам желела да се усавршавамо, да имамо најбоље програме, најбољу технику, да се звук издвоји од осталих. У овом послу техника јесте веома важна, али понављам, најважнији су људи којима се окружите.

Када вам је било најлакше, а када најтеже?

– Најлакше ми је било када су моја деца дошла на радио. И Никола и Милица су овде од свог детињства. Радили су различите послове, али сам инсистирала да немају протекцију јер само тако може да се створи квалитет. Oд када су они стасали и дошли на радио, мени је лакше јер не морам само ја да водим рачуна о свему.

Било је и тешких тренутака. Један од најтежих била је поновна додела фреквенција пре 15-ак година.

– Иако је било много различитих ситуација током година, тај период је и заиста тежак. Иако многи ни тада нису веровали у нас и чињеницу да ћемо баш ми добити фреквенцију, били смо упорни, веровали у квалитет и то да смо другачији и успели смо. На крају смо победили, али било је заиста напорно. То је била још једна наша победа.

Када дођу први успеси и похвале, то човека јако подигне.

– После месец-два дана постојања Накси радија почеле су прве похвале за мој тим. И данас се радујемо успеху са истим жаром као и на почетку.

Иако су многи одавно веровали да ће радио нестати, Маја је схватила важност дигитала и то искористила као предност за свој медиј.

– Радију су од доласка телевизије сви прогнозирали крај. Историја је показала да то није тако. Телевизор не можемо да понесемо са собом, а радио је ту, са вама и не омета вас да радите још нешто поред слушања омиљене станице… Са друге стране, радио има чисту причу, нема сензационализма, нема жутих наслова, ту сте ви, водитељ и песме. Све оно што код медија не ваља на радију не постоји.

Други пут су сви прогнозирали „смрт“ радију када се појавио Интернет. На једном великом међународном скупу, имала сам храбрости да кажем да верујем да ће интернет само помоћи радију. Тако је и било. Све радио станице праве стриминге, сви савршено звуче преко интернета, чистије него преко фм-а. Дошли смо до целог света. Више нема граница.

Где се налази Србија у односу на свет када је радио у питању?

– Радијска публика је свуда у свету слична, да не кажем иста. Маја посебно истиче да се сви лепо друже и јако им је важно да сви напредују из струке напредују. Нема љубоморе, консултанти радо долазе у Србију, ми радо идемо код колега у инсотранство. Свесни смо да морамо да будемо сви добри, да се паралелно развијамо сви. Тако је настао и Накси Дигитал. На једном окупљању радијских професионалаца разговарали смо са једним медијским магом који је саветовао како применити дигитал на пољу нашег медија. Након годину дана, на окупљању истим поводом, срели смо се поново са тим господином, а Накси је тада имао 22 радио станице на интернету. Човек се одушевио како су људи, из једне мале државе, коју он сматра егзотичном земљом, урадили нешто о чему су причали. Предавање је почео управо примером са причом о нама. О нама је причао свет – кроз осмех говори Маја.

Накси се данас слуша и широм наше дијаспоре.

– Највише нас слушају из Америке, Канаде, Аустралије и Европе. Многе турнеје по иностранству најављују се управо преко Наксија и кажу да им је баш реклама код нас увек од великог значаја. Често се дешава да ме људи контактирају и преко маилова, коментаришу музику коју смо сви некада слушали, јер сви смо ми са ових простора слични. За мене је домаћа музика она која потиче из Србије, Хрватске, БиХ и Црне горе, то је наша музика и код мене лично, као ни на нашем радију нема никаквих других подела – истиче Маја.

Прошлогодишња сте добитница награде „Цвет успеха за Жену змаја“. Колико је некоме ко је више деценија у послу, награда важна?

– Била сам јако добар ђак, верујем у књиге, знање и моћ науке. Мени је награда „Цвет успеха за Жену змаја“ коју ми је доделило Удружење пословних жена Србије изузетно важна. Потичем из веома патријархалне породице, увек сам била добар ђак, а ретко, скоро никада сам добијала похвале у кући. Учена сам да морам бити скромна. Ова награда је била прва у мом животу. Била сам јако узбуђена. Иако сам неко ко је отворио безброј манифестација, доделила многе награде… тог тренутка била сам бескрајно поносна. После сам добила још награда, али ми је ова посебно важна. Она има и посебно место у мојој витрини.

Слоган Накси радија је „Опусти се и уживај“. Како се Маја Раковиц опушта и ужива?

– Путујем и тако се најбоље опуштам. Опуштам се уз радио и музику. Путовања ме надахњују посебном енергијом. То су необична путовања. Волим да путујем са мужем и пријатељима. Обилазимо лепа места где има двораца. Где год да сам, тражим бајковита места, романтичне кутке и дворце… Недавно сам се вратила из Алзаса, а град у који одлазим сваке године је Венеција. Тамо је све по мом укусу, тамо се ја опуштам и уживам, и увек се тешко растанемо.

 

Душица Антић-Рашић

Фото: Латиф Адровић за Aska.rs/ Жељка Димић/ Миомир Милић за Wannabe magazine

Фестивал српског филма фантастике од 30. септембра

Фестивал српског филма фантастике (ФСФФ), 11. по реду, биће одржан од 30. септембра до 3. октобра у Дому омладине Београда.

У оквиру такмичарског програма биће приказано тридесетак филмова из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, САД-а, Русије, Италије, Шпаније, Француске и Данске, а на отварању публика ће гледати остварење „Инкарнација“ Филипа Ковачевића.

Више од 500 аутора пријавило је своје филмове са жељом да освоји фестивалску награду „Коскар“, која се додељује у три селекције.

У домаћој такмичарској селекцији, награда „Коскар“ додељује се за најбољи филм, најбољу причу, најбоље визуелне ефекте, специјално достигнуће и најбољи филм по оцени публике.

У регионалној такмичарској селекцији, награда „Коскар“ додељује се за најбољи филм снимљен на подручју бивше Југославије, док се за „Коскара“ у међународној такмичарској селекцији такмиче селектовани филмови из целог света.

О добитницима „Коскара“ одлучиваће међународни трочлани жири.

У оквиру пратећег програма фестивала биће организован низ трибина, изложби и перформанса, а као најава фестивала, 30. септембра биће одржана четврта београдска зомби шетња (Зомбие wалк), која ће, као и претходне три године, бити хуманитарног карактера.

Почасни гости 11. ФСФФ су руски редитељ Виктор Боуланкин, оснивач Руског међународног фестивала хорор филма и награде „Кап“ (Дроп) који ће представити чак два програма руских филмова фантастике, као и турски редитељ ДЈан Евренол, београдској публици познат по филму „Баскин“ приказаном на Фесту пре неколико година.

Његово најновије остварење „Домаћица“ (Хоусеwифе) београдска публика погледаће последње вечери фестивала, дан пре истанбулске премијере.

ФСФФ организује удружење „Млади кадрови“ из Београда, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а уз подршку Дома омладине Београда и Филмског центра Србије.

 

Српски сајт/Б92
Фото: Пиксабеј, илустрација

СКАДАРЛИЈА ПРЕ СКАДАРЛИЈЕ: Ова боемска четврт само је једном променила име, и тада се звала овако

Током бурне историје нашег народа и самим тим и државе многе улице и квартови су мењали имена, међутим ова најпознатија четврт наше престонице-Скадарлија је током те бурне историје само једном променила име и тада се звала овако!

Угнеждена између Дечанске и Улице Ђорђа Јовановића, дуга непуних 600 метара, Скадарска улица или Скадарлија може да се похвали боемским стажом дугим век и по јер су након 1869. године овде почеле да ничу бројне кафане јер не Народно позориште отворено у близини, па је великом броју глумаца и осталих извођача одједном био потребан смештај у близини. А где су уметници, зна се, ту је и боемија и лумперајка до ноћи.

Она је вероватно једина улица у Београд која је своје име променила тек једном! Скадарска улица уцртана је у план Београда 1854. године. Иако је постојала још од 1720. име је добила 1872. и исто носи све до данас!Једини пут када се није тако звала било је за време аустро-угарске окупације током Првог светског рата. Тада јој је име промењено у Ружину улицу, али одмах после ослобођења, враћен је стари назив. И Београђани су поново у омиљене кафане могли да иду у Скадарлију и тако све до данашњих дана!

Српски сајт/Опанак.рс | Фото: Википедиа