Европски дан језика у Београду

Мађарска пословица каже ,,Онолико смо особа колико језика говоримо“, а сваке године 26. септембра, у свим крајевима Европе прославља се Европски дан језика, укључујући и Београд.

Ова иницијатива Савета Европе, започета 2001. године, посвећена је наглашавању значаја свих европских језика.

На тај начина 800 милиона Европљана у 47 земаља чланица Савета Европе охрабрује се да учи више језика, у свим узрастима, како у школи тако и изван ње.

Савет Европе подржава вишејезичност у читавој Европи, уз убеђење да је познавање више језика један од путева који воде ка бољој комуникацији између различитих култура и један од кључниих елемената богатог културног и језичког наслеђа континента.

Европски дан језика у Србији организује ЕУНИЦ Србија – мрежа европских културних центара који су присутни и/или представљени у Србији, а ове године у програм ће бити укључено девет земаља (Немачка, Аустрија, Шведска, Румунија, Грчка, Италија, Шпанија, Француска, Португалија), осам језика и 17 организација.

Како најављује ЕУНИЦ то ће бити прилика за младе људе свих узраста да открију различите језике и да се обавесте о начинима на које могу да их науче у оквиру образовних установа у Србији, у школама језика или преко Интернета.

Програм обележавања Европског дана језика почиње у 12 сати сусретом са културним, језичким и европским организацијама које раде на промовисању европских језика у Србији, залажу се за образовање и европску културу, уз организовање квиза о Европи и језицима.

Посетиоце ће угостити Гете институт, Институт Сервантес и Француски институт, а у 16 часова почиње програм „Европски језик и кроз музику и уметност“ и током читаве вечери уметници и плесачи, али и ученици виших разреда основне школе, славиће европске језике кроз музику.

Званично отварање заказано је за 16 сати на Калемегдану присуству Сема Фабриција, шефа Делегације Европске уније у Србији.

 

Српски сајт/Б92
Фото: Википедиа

БЕМУС 2017: Ево шта нас све очекује од 11. до 20. октобра

Пред нама су још једне , које ће се одржати од 11. до 20. октобра.
Београдске музичке свечаности
На овогодишњем Бемусу ће се одржати осам концерата и то у: Коларчевој задужбини, Свечаној сали Скупштине града и Етнографском музеју.

49. Бемус започиње наступом чувеног хорског ансамбла Глинка, а завршницу ће обележити Симфонијски оркестар РТС-а под диригентском палицом Бојана Суђића.

Коларчева задужбина и Скупштина града угостиће истакнуте солисте, мање ансамбле, али и Гудаче Светог Ђорђа, оркестар који слави велики јубилеј – 25 година рада. Њих овом приликом предводи виолиниста Јожеф Жига, концерт-мајстор Државног оркестра Брауншвајга. Својевремено један од најталентованијих младих музичара Југославије, Жига је своје прве уметничке успехе забележио баш на Бемусу 1989. године.

Познати београдски виолиста Дејан Млађеновић спремио је праву музичку посластицу за публику Бемуса: концертно ће извести композиције за соло виолину Јохана Себастијана Баха на виоли, што је веома редак подвиг и у интернационалним оквирима.

Факултет музичке уметности обележиће 80 година постојања са два концерта. Традиционални концерт изворне народне музике приређују у сарадњи са Катедром за етномузикологију у сликовитом простору Етнографског музеја. Неке од највећих музичких звезда данашњице су закорачиле на велику концертну сцену управо у оквиру Бемуса, који и ове године пружа прилику младим извођачима да се представе публици – најуспешнији студенти ФМУ имаће сопствени целовечерњи наступ у Свечаној сали Скупштине града.

Поред хора Глинка, још један руски уметник ће увеличати Бемус – Александар Синчук, пијаниста познат по надахнутом извођењу Рахмањинова, за шта је награђен првом наградом на конкурсу Рахмањинов.

Славни шпански сопран Нурија Риал уз пратњу Едина Карамазова на гитари изводиће дела шпанских аутора – из пера Енрикеа Гранадоса, Мануела де Фаље и Исака Албениза.

Овај концерт одржава се уз помоћ програма ,,ПИЦЕ“ шпанске државне агенције Acción Cultural Españоla, која активно ради на ширењу шпанске културе.

На завршном концерту Бемуса, уз Симфонијски оркестар РТС-а, наступиће Јуриј Ревич, солиста на виолини. Овај талентовани младић је са само 26 годинаостварио завидну каријеру и освојио бројне награде – између осталог, престижну немачку награду Ехо класик за откриће године 2016. Куриозитет је да ће свирати на виолини Страдиваријус из 1709. коју му је уступила Фондација породице Гох.

На концерту ће такође премијерно бити изведена композиција „Математички сан“, коју је Бемус поручио од младог аутора Дамјана Јовичина. Поруџбину је, као и претходне године, подржао Сокој.

Карте су у продаји од данас на благајни Коларчеве задужбине. Цене карата су од 600 до 1500 дин.

 

Српски сајт/Б92
Фото: Принтскрин

СИНГИДУНУМ, ВЕЛИГРАДОН данас је БЕОГРАД: Овако је главни град добио име!

Српска престоница, један од најстаријих градова у Европи мењала је имена неколико пута кроз историју. Град на ушћу двеју река није од почетка носио име Београд. Већина нас зна да се Београд некада звао Сингидунум, међутим када би вам неко поставио питање који град је некада носио назив Алба Грека, сигурно бисте се бацили у размишљање…

Сингидунум, Сингидон, Алба Грека, Белград…овако је српска престоница кроз историју добијала и мењала имена…

Келтско племе Скордисци, населили су територију Београда још 279. године п.н.е. и дали му име Сингидунум.

У трећем веку град постаје римска колонија, о чему седоче и гробља којса су се простирала од Калемгдана до ширег дела града. Антички ковчези пронађени су у Ботаничкој башти и у Македонској улици.

У средњем веку га насељавају Словени и називају Белим градом. Поред овог, у византијским аналима цара Лава V Јерменина, помињу се још и Сингидон и Алба Грека. Бели град, Белаградон и Белеградон су га звали Византијци.

ЗАШТО БАШ БЕОГРАД?

Објашњење које је прихваћено и у научним круговима назив Бели град повезује са бојом гребена и остатака рановизантијске тврђаве у које су досељеници гледали са реке и из панонске равнице. Гребен, околина, пејзаж и куле грађене од камена су били исте боје – беле. По свему судећи деловали су довољно импресивно да назив Бели град – Београд остане до дана данашњег.

Словенски назив Београд се помиње у писаном документу 16. Априла 878. Године у писму Јована VIII бугарском принцу Борису. Овај документ данас се сматра најстаријим писаним трагом са именом главног града, а датум се слави као ,,Дан Београда“.

 

Српски сајт
Фото: Пиксабеј

НОВО У ТУРИСТИЧКОЈ ПОНУДИ ПРЕСТОНИЦЕ: „Београд ваш домаћин – Србија кроз игру и песму“

Туристичка понуда Београда постала је богатија за програм „Београд ваш домаћин – Србија кроз песму и игру“ који обједињује вожњу отвореним аутобусом БС Турс и концерт Уметничког центра „Талија“.

Куповином заједничке карте туристи и Београђани могу уживати у вожњи отвореним аутобусом у свим редовним терминима, три пута дневно сваког дана у недељи, и у фолклорном наступу УЦ „Талија“ сваке суботе од 20.30 часова у Дечијем културном центру Београда, Таковска 8.

Карте по цени од 1800 динара могу се купити у инфо центру ТОБ у Кнез Михаиловој 5, агенцији БС Турс као и у отвореном аутобусу пре саме вожње.

Фото: Српски сајт

КАЛЕМЕГДАН: Отворена изложба фотографија о Швајцарској

Изложба фотографија „Grand tour of Switzerland“, у заједничкој организацији Туристичке организације Швајцарске (Switzerland Tourism), амбасаде Швајцарске у Београду и Швајцарско-Српске трговинске коморе отворена је на Калемегданској тврђави, и трајаће све до 4. августа.

Гости су на отварању имали прилику да се у неформалном окружењу, на отвореном, упознају са туристичком понудом и лепотама ове Алпске земље кроз серију фотографија њених најлепших предела.

Отварању изложбе присуствовао је његова екселенција Филип Ге, амбасадор Швајцарске у Републици Србији, као и Федерико Сомаруга, директор Switzerland Tourism-а за тржишта у развоју. У улози домаћина нашли су се и Јана Михајлова, председница Управног одбора Швајцарско-Српске трговинске коморе и регионална директорка компаније Нестлé Адриатиц, Ана Грујовић, извршна директорка Швајцарско-Српске трговинске коморе и Андреј Рељић из Швајцарско-Српске дијаспоре. Они су се усагласили како две земље деле исту предусетљивост и гостопримство према посетиоцима који долазе из других држава, као и да је овај догађај идеална прилика за грађане Србије да се боље упознају са Швајцарском, њеном културом и природним богатствима.

Сомаруга се нарочито захвалио окупљенима на интересовању за Швајцарску, истакавши добру сарадњу између те земље и Србије у области туризма. „Изложба на београдској тврђави Калемегдан инспирисаће многе грађане Србије али и туристе да отпутују и открију разноликости Швајцарске. Тура „Grand Tour of Switzerland“ обухвата четири различита језичка и културна подручја, 12 локација које се налазе на листи Светске културне баштине УНЕСКО-а, а приликом путовања пролази се поред 22 језера. Од подручја прекривених палмама до ледених, ова тура идеална је комбинација градова, села и планина“, рекао је господин Сомаруга, нагласивши да су „веома почаствовани и захвални што имају прилику да са грађанима Србије поделе лепоту Швајцарске“.

Српски сајт/Данас
Фото: Википедиа

Спасовдан: Београд слави своју славу

Спасовдан: Београд слави своју славу

 

Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник, који се слави у 40. дан након Васкрса. По хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом.

Литургијом у Вазнесењеској цркви, коју служи патријарх српски Иринеј, данас је почело обележавање славе града Београда – Спасовдана.

Литургија је почела око девет сати, а присуствују јој овогодишњи домаћин славе, градски менаџер Горан Весић, заменик градоначелника Андреја Младеновић и многобројни грађани.
Како је најављено, након литургије ће у 11.30 сати испред Вазнесењске цркве кренути Спасовданска литија током које ће бити читане три молитве.

Као део прославе Спасовдана ће у 17 сати бити одржан и свечани пријем у Старом двору.

Вазнесење је један од 10 празника посвећених Христу. Спада у покретне празнике и увек пада у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики има значај види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовјековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Од кад је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као српску престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Спасовдан.

МОСКВА: Дани Београда од 25. до 27. маја

Град Београд представиће привредне и туристичке потенцијале, као и део културног наслеђа на манифестацији „Дани Беоргада у Москви“, која се од 25. до 27. маја одржава у руској престоници.

Манифестацију, чији је циљ јачање сарадње два народа и два земље заједно организују Београд и Москва, а делегацију главног града Србије предводиће градоначелник Синиша Мали.

У оквиру културног програма, 26. маја предвиђена је посета Музеју Николе Тесле у Културном центру „ЗИЛ“ у Москви, као и изложби фотографија „Београд у Москви“. У центру Москве биће отворен „Београдски кутак“, у којем ће наступити фолклорни ансамбл „Талија“ и дечји колектив „Косовски божури“, а након тога следи филмски фестивал Емира Кустурице на којем ће московској публици бити приказан филм „На млечном путу“.

Спортски програм Дана Београда, 27. маја обухвата такмичења деце и омладине у кошарци и тенису, а у једном од мечева снаге ће одмерити градоначелник Београда Синиша Мали и министар у Влади Москве Сергеј Черемин.

За крај, у парку Горки велики концерт одржаће Горан Бреговић. Градоначелник Мали рекао је раније за Тањуг да су Дани Београда у Москви то још једна шанса да се ојачају везе између Србије и Русије. Он је подсетио да је Споразум о сарадњи два града потписан пре две године, а да смо прошле године имали „Дане Москве у Београду“.

Форум ће, каже, окупити привреднике из Беоргада, али и целе Србије, као и московске, односно руске привреднике.

„То радимо заједно са Привредном комором Србије, јер желимо да ојачамо трговинске односе и привучемо инвеститоре из Русије. Желимо да им покажемо шта све нудимо“, рекао је Мали. Промотер другог, дана културе биће глумац Милош Биковић, док ће наш кошаркашки ас Милош Теодосић трећег дана промовисати спорт. „Београд је постао метропола која може да се мери са осталим метрополама у свету. Сарађујемо са Пекингом, Минском, Москвом, Лондоном… Ово су манифестације које значе за промоцију града“, рекао је Мали.

Мали је назначио да ће у Беоргаду бити одржани „Дани Минска“ у јуну, „Дани Пекинга“ у септембру, као и „Дани Техерана“ крајем године, док ће се 2018. године Београд представити у Пекингу.

„То је сарадња које раније није било, то је могућност за стварање нових пословних контаката, али и оних у области културе, спорта и свега што оплемењује и обогаћује сарадњу два града“, закључио је Мали.

Српски сајт/Б92
Фото: Пиксабеј

Београд проглашен за најпопуларнију дестинацију у Кини

Београд је на Четрнаестом светском сајму туризма у Шангају проглашен за најпопуларнију дестинацију, а српска престоница ласкаво признање освојила је на основу посетилаца и кинеских туристичких агенција.

„Ово је сјајна вест за Београд и Србију. Признање које смо добили на управо завршеном Сајму туризма је потврда свих напора које смо имали у претходних неколико месеци. Започели смо једну велику кампању у којој смо позвали кинеске грађане да посете Србију“, рекао је Синиша Мали данас у Шангају, где му је том приликом уручен пехар.

Да је сад више Кинеза заинтересовано да дође у Београд показује статистика: „За прва три месеца смо имали повећање кинеских туриста од 100 одсто у односу на исти период прошле године. То је тренд који ће се наставити у наредним месецима, а томе ће допринети и награда коју смо добили на сајму“, рекао је Мали. Наводећи да Београд увелико ради на томе да се посетиоци из далеке Кине осећају као код куће, Мали напомиње да су инфотабле, углавном у граду исписане у кинеском језику.

Туристичка организација Београда већ има кинески део, а за две недеље ће и веб презентација престонице бити доступна на кинеском језику.

„Радимо на томе да отворимо директну линију Београд – Пекинг, ако успемо то ће бити сјајна ствар. Србија је једина земља у Европи која има безвизни режим са кинеским грађанима, све су то мале ствари које се уклапају у један мозаик који се зове повећање броја туриста у Београду, не само кинеских, него и свих других, истакао је градоначелник. Мали је нагласио да је број страних туриста у Београду у претходне три године двоструко већи, а ради се на томе да их има што више, будући да су, како је рекао, трговина, туризам, угоститељство важне гране за Београд.

Каже да преко 50.000 грађана живи од тога, а поред повећања прихода, важан је и аспект промоције Београда и наше земље. „Награде као што је ова за најпопуларнију дестинацију доприносе томе да грађани Кине поново чују за Србију и Београд. Ми смо у кампањи имали личности које су у тој земљи препознатљиве, као што су Новак Шоковић, Велимир Бата Живојиновић. Циљ је да кинески туристи који обилазе свет дођу у што већем броју код нас“, рекао је Мали.

Сајам туризма у Шангају, један од водећих догађаја у Кини из те области, одржан је у периоду од 20. – 23. априла 2017. године, а на њему су учествовале 53 земље и преко 750 излагача, а процењује се да је ту манифестацију посетило преко 50.000 људи.

Српски сајт/Б92
Фото: Пиксабеј

Албум „Године“ групе Бла Бла Бенд: Повратак базичној форми београдског поп звука

Албум „Године“ групе Бла Бла Бенд објављен је овог пролећа у продукцији ПГП-РТС. Овај деби албум доноси осам песама које бенд стилски описује као повратак ка базичној форми београдског поп звука.

При одабиру аутора песама, Бла Бла Бенд се одлучио за тројцу познатих и признатих музичара: гитаристу и продуцента (а скора и појачање у бенду) – Горана Ковачића који креаторски потписује чак четири песме на албуму (насловну нумеру „Године”, први званични објављени сингл са албума – „Бринета”, као и песме „Ноћ” и „Фали ми све”). Поред Ковачића, ту су и Бојан Васић (уптемпо хит синглови „Малер” и „Кравата”), као и Кристијан Кики Рахимовски који доноси дах загребачке музичке поп школе кроз песме „Лепо моје” и „Неосвојиви”.

Када је реч о процесу рада на деби албуму „Године” за Блах Блах Банд то је било – прелепо и непоновљиво искуство:

„Помисао да смо после 17 година постојања дочекали да снимимо свој први албум била нам је мотив да дамо све од себе и да заједно са одабраним композиторима дамо и лични печат песмама на албуму. Иако су тројица композитора стилски јако различити, ми смо се трудили да њихове песме свирачки и певачки интерпретирамо на најбољи могући начин. „Године” су плод изузетног ентузијазма и наше неизмерне љубави и преданости музици. Рад у студијима у којима смо снимали карактерисали су: строга фокусираност, високи професионализам свих укључених у процес, али и неопходна добра, ведра енергија. Искрено смо уживали. Иако нам је ово деби албум, од срца се надамо да ће се ове истинске поп песме допасти великом броју људи, да ће уживати слушајући их онолико колико смо ми док смо их стварали.”

Ко све чини Бла Бла Бенд

Бла Бла Бенд чине Душан Зрнић (вокал), Тијана Жеравчић (вокал), Милош Мариновић (вокал,клавијатура), Небојша Радовић (електрична гитара), Горан Ковачић (акустична гитара), Радомир Николић (бас гитара), Огњен Чуковић (бубањ).

Београд: Нова туристичка сигнализација у престоници

Београд је у центру добио 30 нових туристичких инфо табли, које ће туристима омогућити лакше сналажење по нашем граду.

Нове инфо-табле, на српском, енглеском, кинеском и руском језику, постављене су у Кнез Михаиловој, на Теразијама, Славији, у Краља Милана и другим централним градским улицама.

Инфо-табле су први пут исписане на кинеском и руском језику, због пораста промета туриста са тих простора. Табле су црвене боје, коју су изабрали Београђани гласањем преко апликације за мобилне телефоне.

Пројекат предвиђа постављање 150 таквих табли до краја године, које ће се ширити концентрично по граду. Овај систем информисања у граду је део шире стратегије да се у Београду страни гости више крећу београдским улицама пешке, чиме ће и саобраћај бити растерећенији.