Отворено ,,Удружење Срба у Аустрији“

У Бечу је 11. октобра 2019. године отворено ,,Удружење Срба у Аустрији“ (Thaliastrasse 87), које има за циљ уједињење српске дијаспоре како би се појачали напори за очување српског идентитета у Аустрији.

Присутнима су се обратили градеоначелник Новог Сада, Милош Вучевић, епископ аустријско-швајцарски Андреј, амбасадор Републике Србије у Аустрији, Небојша Родић, као и председници друштава ,,Просвејта“, ,,Мокрањац“ и ,,Бамби“, који ће у будућности деловати под кровном организацијом ,,Удружење Срба у Аустрији“. У њиховим обраћањима, истакнут је значај заједничнког деловања српске дијаспоре, те указано да удружења Срба у Аустрији могу да рачунају на велику подршку Владе и институција Републике Србије.

Епископ аустријско-швајцарски Андреј рекао је да по први пут наша отаџбина иде путем економског раста, што показује да се доста мења. Амбасадор Родић рекао је смо живели у земљи из које су њени грађани већ 1965. године могли да путују и долазе у Аустрију без виза, а да су први наши клубови у Аустрији почели да се оснивају од 1970.године. Родић је истакао да се дижемо под једном управом, дижу се институције и устројство државе која има озбиљан респект и подсетио да никада није било више контаката са светским државницима и гостију највишег ранга у Београду. Градоначелник Новог Сада, пренео је поздраве Председника и Владе Републике Србије, истакавши да они подржавају овај пројекат са циљем да се коначно добије обједињена Српска кућа. Нагласио је да је жеља да се Срби, пореклом из свих крајева, из целе Аустрије уједине под овим кровом, како би по први пут могли видети у делу „Само слога Србина спасава“ и да нас више не дели као раније ко је када и где стигао, већ да учимо нашу децу српском језику и ћирилицу. Вучевић је најавио широм Европе отварање оваквих канцеларија.

Отварању је присуствовао велики број српских грађана који живе и раде у Бечу, а за присутне је приређен и богат културно-уметнички програм. Са надом да ће Удружење постати препознатљив центар окупљања и очувања српске културе у Бечу, Амбасадор Републике Србије у Бечу Небојша Родић је Удружењу поклонио део приватне колекције књига и нове полице за будућу библиотеку.

Извор: http://www.dijaspora.gov.rs

Српски културни идентитет: Пројекат намењен српској деци и омладини у дијаспори

Пројекат „Српски културни идентитет“ намењен је српској деци и омладини одраслој у дијаспори.

Настави са читањем Српски културни идентитет: Пројекат намењен српској деци и омладини у дијаспори

До јуна 2018. дијаспора у Србију послала преко милијарду евра

До јуна 2018. дијаспора у Србију послала преко милијарду евра

Дијаспора је послала у Србију током пет месеци 2018. године једну милијарду и 336 милиона евра
То је за 14,5 одсто више у односу на исти период претходне године, покаyују прелиминарни платнобилансни подаци Народне банке Србије.

Према подацима о регистрованим дознакама за пет месеци ове године, преко брзог трансфера новца и рачуна извршено је око 700.000 трансакција.

Просечан износ примљених дознака разликује се у зависности од дестинације и начина њиховог слања, нпр. преко брзог трансфера новца просечан износ дознаке се креће око 280 евра, а преко рачуна он је знатно већи.

Према проценама НБС, за пет месеци ове године, прилив по основу нерегистрованих дознака (ван банкарских рачуна и брзог трансфера новца) износио је око 618 милиона евра.

Посматрано по земљама, највише дознака у последњих пет година, као и у првом тромесечју 2018, долази из земаља у којима живи и ради велики део наше дијаспоре, пре свега из Немачке, Швајцарске, Аустрије и Француске, а највећи део прилива дознака реализује се у еврима (око 80 одсто).

У последњих пет година, како кажу у НБС, прилив дознака у Србију релативно је стабилан, а њихово учешће у бруто домаћем производу креће се око осам посто, што у централној банци очекују и у овој години.

 

Српски сајт/Б92
Фото: Илустрација, пиксабеј

Дијаспора храни Србију

Дијаспора храни Србију

Према подацима Народне банке Србије, дознаке дијаспоре у прва три месеца ове године износиле су 683 милиона евра, што је за 10,7 одсто више него у истом периоду прошле године.

Наши људи из белог света шаљу у отаџбину више пара него што Србија успева да привуче страних инвестиција. Девизне пошиљке су редован извор прихода рођака из завичаја који на тај начин попуњавају кућни буџет.

– Од почетка 2001. године у нашу земљу слила се огромна количина девиза, а пошиљке наших рођака из белог света биле су најредовније – каже проф др Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука.

Највише из Немачке

Највише дознака стигло је из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Француске. Према истраживањима, чак 23 одсто становника наше земље има бар једног члана породице у иностранству, а око 11 одсто анкетираних становника Србије изјавило је да повремено прима новац од рођака. Посредно или директно чак око 800.000 житеља наше земље прима помоћ од родбине.

Подаци Светске банке казују да је у првој деценији овог века у Србију стигло 43 милијарде долара и да дознаке чине 13,7 одсто бруто домаћег производа. По тој рачуници, у Србију стиже два и по пута више дознака него инвестиција.

Део новца који региструје Народна банка Србије шаље се преко банака. Међутим, постоји и онај нерегистровани износ који стиже аутобусима или га дијаспорци сами доносе у отаџбину. Нико не зна тачно о коликом износу је реч, али је чињеница да наши земљаци хлебом хране своје најмилије на родној груди.

За храну и огрев

Наиме, људи који примају дознаке истраживачима најчешће тврде да већину добијеног новца троше на основне потребе као што су храна, одећа, обућа и плаћање рачуна. Међутим, од новца из дијаспорских коверти људи у Србији купују и огрев, плаћају лечење, медицинску негу, школују децу…

То је велика разлика у односу на нека прошла времена када се новцем из белог света много градило. Људи су зидали куће и викендице, ангажовали зидаре, куповали домаћи грађевински материјал, плацеве, земљу и на тај начин правили обрт.

Економисту Мирослава Прокопијевића не чуди што су дознаке издашније од инвестиција. Према његовим речима, пословна клима у Србији врло је лоша и стога инвестиције изостају.

– Дијаспора шаље новац родбини и људи од тога преживљавају. То је једна врста социјалне помоћи за наше грађане који захваљујући дарежљивости родбине добијају преко потребну новчану ињекцију – каже Прокопијевић.

Исељеника све више

Сваке године све више људи из Србије оде на рад у иностранство у потрази за бољим животом, а 2017. срећу је потражило њих чак 70.000.

– То је један од разлога повећања дознака јер у отаџбини остављају незбринуте родитеље и рођаке којима шаљу новац – каже Ковачевић.

Српски сајт/Вести онлајн

СВЕ БРОЈНИЈА ДИЈАСПОРА: Њих 950.000 живи ван граница своје државе!

Статистичка агенција Еуропске уније истраживала је порекло и навике грађана ЕУ, а једно од питања које су дефинисани у великом истраживању тицало се места рођења резидената Уније. Испоставило се да у ЕУ живи 950.000 људи који су рођени у БиХ.

Босанци и Херцеговци седма су по бројности групација грађана Еуропске уније рођених изван граница те заједнице, објавио је ,,Еуростат“.

Прво место на листи Еуростата припада Мароку, са 2,3 милиона људи. Следи га Турска са 2,08, Русија са 1,8, Алжир са 1,5, Украјина са 1,1, Индија са 1,06 милиона људи рођених у својим домовинама, који поседују ЕУ докумената. Албанија је одмах иза БиХ са 900.000 људи, преноси Бука писање ,,Еуростата“

Занимљиво је да је Кина, на пример, у ЕУ ,,заступљена“ са 820.000 људи, те да рођених Американаца у ЕУ има 580.000.

С обзиром на укупни број становника БиХ је у самом врху по броју људи у дијаспори у свету.

 

Српски сајт/Блиц
Фото: Пиксабеј

ПОСЛЕ 35 ГОДИНА СЕ ВРАТИО ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ: Развио занимљив посао за пензионерске дане (ВИДЕО)

Милош Јовановић је решио да се после 35 година живота и рада у Швајцарској вратио у родну Србију. Оај човек из околине Крагујевца је са собом донео нешто због чега му комшије завирују у двориште!

Од тренутка од кад су у његовој авлији никле необичне кућице, многи му свраћају са молбом да их виде и питањем шта је то и чему служи, а кад чују да је то швајцарски стандард, заинтересовани су још више!

<iframe width=“560″ height=“315″ src=“https://www.youtube.com/embed/YAS3KaZlCpw“ frameborder=“0″ allow=“autoplay; encrypted-media“ allowfullscreen></iframe>

Српски сајт/РТВ

Позив на Осму медијску конференцију дијаспоре и Срба у региону

Удружење новинара Србије (УНС) и Министарство спољних послова – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, позивају вас на осму по реду медијску конференцију дијаспоре и Срба у региону која ће бити одржана 26. октобра са почетком у 10 сати, у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнез Михаилова 6/III).

Ове године конференција ће бити посвећена српском језику и култури и улози коју медији и организације дијаспоре и региона имају у њиховом очувању. Биће речи о употреби ћириличких фонтова у дигиталној комуникацији, коришћењу на друштвеним мрежама, као и могућностима повезивања заједнице на Фејсбуку.

На конференцији ће бити представљен пројекат онлајн менторства за унапређење веб сајтова и активизма на друштвеним мрежама медија и организација региона/дијаспоре.

Медији и организације моћи ће да представе своје иницијативе и пројекте којима се промовишу српски језик и чува културно наслеђе.

Пријаве за учешће треба послати до петка, 20. октобра 2017. године на мејл pc@uns.org.rs.

 

Фото: Илустрација, пиксабеј

Милиони за обнову изгореле српске цркве у Њујорку

Српска црква Светог Саве у центру Менхетна и даље изгледа као згариште, након што ју је прогутала ватра на Ускрс 2016. године.

Жртава и повређених није било, али је материјална штета била огромна. Протејереј саврофор Живојин Ракочевић је у изјави за један српски медиј рекао да је за сада уклоњен шут, и да су потребна велика средства за обнову православног храма у срцу Америке.

„Планирамо да наставимо у октобру, што значи скидање унутрашњег декоративног камена, инсталирање пода и стављање цркве под кров. Надамо се да бисмо већ на Ускрс следеће године били у цркви на служби“, рекао јеРакочевић.

То је ипак само прва фаза, довољна за коришћење храма за велике празнике. Црква има 1.500 квадрата, а потребна је реконструкција три слоја камена.

За све су потребна огромна улагања, а само за кров је потребно пет милиона долара. За комплетне радове потребне су „десетине милиона“, како каже Ракочевић.

„Тај новац долази од прилога и делимично осигурања“, наводи он.

Српски сајт/Б92.нет
Фото: Принтскрин, јутјуб

ОДЛИВ МОЗГОВА: Васпитачи иду на Блиски Исток, медицинари у Немачку

Медицинске сестре, васпитачи, возачи и вариоци масовно се исељавају из Србије и прелазе у земље западне Европе, Канаду или на Блиски исток, где могу месечно да зараде и до пет својих регуларних плата.

Убедљиво највеће интересовање странци показују за наше медицинско особље, тврде у Националној служби за запошљавање. Само у првих шест месеци ове године 254 медицинске сестре напустиле су српске амбуланте и запослиле се у Немачкој. Према подацима синдиката, у 2015. години земљу је напустило преко 1.000 лекара и сестара, а у 2016. години земљу је напустило око 1.200 медицинских радника са искуством. Највише кадра одлило се из Новог Сада, Ваљева, Вршца, Сомбора, што су осетили и пацијенти лечени у здравственим установама у овим местима.

Дипломе наших средњих и високих медицинских школа и факултета најлакше се нострификују у Немачкој и Норвешкој, те ту и одлази највећи број људи. Око годину дана им је потребно да стекну адекватно знање језика, а дочекује их стално радно место и плата од око 2.000 до 4.500 евра.

– Овде раде за ниске дневнице од око 3.600 динара, неплаћен им је прековремени рад, неисплаћене бенефиције – кажу у Комори медицинских сестара и здравствених радника.

Новосађанка Татјана Зорић (39) већ 12 месеци живи у долини Шварцвалда и има стално радно место медицинске сестре. Требало јој је око 2.000 евра за услуге агенција и 18 месеци да стекне потребан ниво знања немачког језика.

– Радила сам на радиологији и мој крајњи домет била је месечна зарада од 36.000 динара. Након што сам се развела и постала самохрана мајка, била сам суочена са изазовом: да радим најмање два посла како бих прехранила децу и притом да их уопште не виђам или да се отиснем у невиђену авантуру. Засад сам задовољна својим избором – каже Татјана.

Колико је тачно васпитача напустило Србију не води се евиденција јер је ова струка суфицитарна на тржишту и релативно се лако нађе замена. Довољно осликава податак да је само преко једне од 102 регистроване агенције за запошљавање Србију напустило 27 васпитача током ове године.

– У последње време велико је интересовање за нашим васпитачицама на Блиском истоку, где им је гарантована плата од 1.200 евра, што је за пет пута више него што добију у Новом Саду. Традиционално су тражене у Канади и скандинавским земљама. Многе чак одлазе да буду дадиље деци јер тако за неколико месеци зараде више него у вртићима у Србији за целу годину – прича Јованка Агић, власница једне од агенција за запошљавање.

Милена Г. (54) напустила је новосадско обданиште “Радосно детињство” свега неколико година до пензије да би била дадиља једној гастарбајтерској породици у Немачкој. Чека да се приближи на две године од старосне пензије, како би сама себи уплатила стаж.

– Имам смештај, храну и додатних 600 евра сваког месеца. Без тог новца никада не бих могла да платим студије свог сина – каже она.

Возачи најбоље пролазе у Канади, где могу да зараде и по 2.500 евра месечно, а само у једној тури мигрира по 50 возача. Новосадско Градско саобраћајно предузеће остало је тако без преко 90 искусних возача за само две године.

Социолози упозоравају да прича о одливу мозгова има знатно већу тежину од појединачних прича о стандарду и квалитету живота. Процењује се да је Србија од деведесетих до сада изгубила 12 милијарди евра школујући кадар који се отиснуо у свет. Према подацима Светског економског форума, у последњих 20 година најмање је 50.000 високообразованих напустило Србију, а укупан број миграната је процењен на пола милиона људи.

 

Српски сајт/Блиц
Фото: Пиксабеј

Преминуо најпознатији канадски фотограф српског порекла

Борис Спремо, најпознатији канадски фотограф српског порекла, умро је у Торонту у 81. години после пуних 60 година живота и више од 40 година рада у тој земљи.

Спремо је легендарни канадски фотограф који је за своје фотографије добио 285 награда у Канади и у свету укључујући и награду Ворлд прес фото као једини Канађанин.

Постао је и члан Канадске новинарске куће славних. Пре 20 година (1997) постао је први новинар који је примио највише канадско државно одликовање.

Спремо је као фото-репортер извештавао са ратних и конфликтних подручја (Вијетнам, Гренада, Северна Ирска, Израел, Газа и Ирак), многобројних спортских такмичења укључујући три олимпијаде (Монтреал, Калгари и Сарајево), државничких сусрета и других важних догађаја снимајући папу Павла Другог, британску краљицу Елизабету, венчање принца Чарлса и принцезе Дајане, принцезину сахрану, америчке председнике Линдона Џонсона и Џорџа Буша Старијег, Михаила Горбачова, Бориса Јељцина, Фидела Кастра, Јосипа Броза Тита и друге.

У историју канадског фото-журнализма ушле су његове фотографије канадских премијера Џона Дифенбекера и Пјера Трудоа. Прва је силуета Дифенбекера у време кад је писао мемоаре, а на другој, снимљеној у премијерском кабинету у Отави, Трудо затеже гумицу да гађа фотографа.

Ни после 40 година рада није престао да фотографише

Борис Спремо рођен је у Ријеци 1935. године, али је детињство током Другог светског рата и младост провео у Београду.

После краћег избегличког боравка у Италији и Француској, 1957. одлази у Канаду где је скоро 40 година радио као фото-репортер, од чега 34 године у дневном листу са највећим штампаним тиражом Торонто стар.

Пензионисан је 2000. године, али никада није престао да фотографише.

Спремо је фотографисао и музичке звезде међу којима и „Битлсе“ и „Ролингстоунсе“, глумце и глумице (Елизабет Тејлор, Ђина Лолобриђида), спортске асове (Мухамед Али) и друге.

Објавио је и многобројне фотографије Торонта међу којима и слике једне од највиших грађевина на свету, куле ЦН које је снимио стојећи на греди на висини од 400 метара.

„Ништа није могло да заустави Бориса Спрема да направи фотографију од милион долара“, пише у некрологу легендарном фотографу новинар Торонто стара.

Колеге, уредници и стручњаци за фотографију Бориса Спрема описују као фотографа који фотографије није снимао већ их је стварао. Објављивао их је у познатим канадским и америчким листовима и магазинима, а штампано је и неколико књига са његовим фото-радовима.

 

Српски сајт/РТС
Фото: Википедиа