Из Канаде се вратио у Србију, земљу својих предака

Док из Србије сви беже, један човек је одлучио да напусти комфор који пружа Канада и врати се у земљу својих предака. Милован Мрачевић (64) је рођен у Ванкуверу, а у Београд се доселио пре двадесетак година. Осамдесетих година прошлог века почео је истраживање историје југословенског исељеништва у Канаду пре Другог светског рата.

Аутор је изложбе „Сунце туђег неба“ која је ове године уприличена у Етнографском музеју у Београду поводом 150 година канадске конфедерације. Мотивацију за такво интересовање нашао је у свом оцу.

– Мој покојни отац Петар припадао је том таласу исељеника. Отишао је 1928. у Канаду трбухом за крухом. Околности под којима је он остао тамо су специфичне. Имао је срећу да се запосли у руднику злата, где се није осетила економска криза. Они су радили пуном паром, за разлику од рудника бакра чија је цена падала. Писао је за комунистичку исељеничку штампу. Малтене свака етничка група досељеника се поделила на оне који су подржавали овдашњи режим и оне који су били за комунизам. Све те групе су имале своје новине које су представљале супротне стране. Да се мој отац вратио у Југославију, било би тешко, ко зна шта би га чекало. Они који су писали за комунистичку штампу нису се враћали јер су знали да их овде чека политички прогон. Вратио се у Србију после Другог светског рата, као и многи други који су подржавали Тита. Упознао је моју мајку, венчали су се и отишли заједно у Канаду, где је остао до краја живота – прича Милован.

Срећна грешка
Здрави, а на боловању

Први пут Милован је дошао у Србију крајем шездесетих година у посету фамилији. Био је изненађен неким појавама, а својој наивности се смеје и данас.
– Чујем да је неко на боловању и очекујем да је стварно болестан. Кренем да га посетим, а он не само да није у кревету, него гради кућу. Било је немогуће изгубити посао, а то је нама, који смо одрасли у другачијој средини, било необично. Нисам се могао начудити таквим појавама – каже Милован.
Он је одрастао у југословенској заједници у Канади, па се одувек интересовао за исељеништво.

– Дипломирао сам историју са темом „Југословенско исељеништво у Канади пре Другог светског рата“. Када сам почео да се бавим истраживањем, још је велики број исељеника био међу живима. Интервјуисао сам их и снимао, а од њих сам добијао и неке фотографије за изложбу. Осим тога сакупљао сам фотографије из канадских архива, али је највећи део био из Фонда 420, из Архива Југославије. То је фонд из Конзулата Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Монтреала дугачак 45 метара. Пет метара је био политички и економски архив, а 40 метара су били лични досијеи. То је требало да буде уништено, али је грешком послато Архиву Југославије, што је за мене лично одлична грешка јер ми је то блиска и драга тема. И тако сам се нашао у Србији – каже Милован.
Веома је срећан што је за његову изложбу владало велико интересовање и каже да су многи људи коначно сазнали како је изгледала емиграција пре Другог светског рата.

Представа

Милован Мрачевић је по доласку у Србију био гостујући студент на Факултету драмских уметности у Београду на смеру драматургије. Написао је драму „Сунце туђег неба“. Ту представу је критика добро прихватила и 2013. је учествовала на Стеријином позорју.
– Спремио сам изложбу да би се она отворила на дан премијере представе. То је било 2012. године. Ове године сам одлучио да обновим изложбу у проширеној форми и тако је настала поставка у Етнографском музеју. И ту је постојао драмски елеменат. На дан затварања изложбе двојица глумаца из првобитне представе су одиграли једночинку спремљену за ту прилику, а очекује се још једна представа до краја године – најавио је Милован.

Tражили срећу у Канади: Породица Цекић

– Тадашњи исељеници су углавном били земљорадници, сељаци који су одлазили са циљем да зараде неколико хиљада долара, да се врате, ожене, купе веће имање и да подигну кућу. Неки су се враћали, отварали кафане, бакалнице. Били су то класични гастарбајтери. Мој деда је такође ишао преко океана пре Првог светског рата, у Америку да ради у руднику, и вратио се после неколико година. Тада су одлазили најчешће људи из пасивних крајева, била је то устаљена економска традиција којом се бавим у изложби. Тада није било Скајпа, није било дигиталне комуникације, није било авиона… Када би неко отишао у Канаду, није долазио у посету као данас, јер би то захтевало дуго путовање паробродом, изузетно скупо. Њих је много мучила носталгија. Остављали су најближе и не би их видели поново годинама. Мужеви су остављали жене, децу… Дешавало се да се годинама не виде, неки се нису никада ни вратили, неки би се опет оженили, неки би погинули, неки би се разболели, неки једноставно остану тамо, изгубе контакт, престану да пишу, не шаљу новац… Изгубе се, нико више не зна где су. На овим просторима је постојао израз беле удовице. То су жене које имају живе мужеве, али их заправо немају. Муж је негде далеко и нема га годинама, некад и деценијама. Није постојао ниједан исељеник тог доба кога није мучила носталгија, као и мог оца. Он је писао пуно чланака и песама. Та носталгија се ту најбоље види – објашњава Мрачевић.

„Југословенски“ од детињства

– Отац ми је умро када сам имао три године, али без обзира на то у кући се и даље говорио само „југословенски“ језик, како смо га ми звали.
Када сам се преселио у Београд, како бих могао да се бавим истраживањем, морао сам да подигнем свој српски језик на виши ниво од свакодневног који сам знао. Али, да ми нису дали родитељи основ, никада не бих могао да га усавршим. Ја га и даље зовем српскохрватски, за мене је то и даље исти језик.
Он истиче да се мотиви данашњих и тадашњих емиграната много разликују.

– Данас одлазе образовани људи и не иду само због новца, већ и да би се бавили својим послом којим овде не могу, да би се испунили као стручњаци јер овде за то немају прилику. Они не иду с циљем да остану неколико година, као што су желели тридесетих они који су одлазили, већ да би остали деценијама, да би оснивали породице тамо. То је кључна разлика – додаје Милован.

Ванкувер не заборавља

Он је деведесетих година дошао у Србију да проучава изворе везане за исељеништво, не слутећи да га ту чека богата грађа, али и љубав. Упознао је своју данашњу супругу и остао у Србији.

– Ја сам држављанин Србије. Нервирам се као и сваки други човек овде када је реч о неправди, економском раслојавању, тајкунима, уништавању средње класе, уништавању институција. Очајан сам када видим како овде влада бела куга, Србија пропада, постала је извор јефтине радне снаге за стране компаније. Људи живе тешко, а корупција цвета. Иако ми је као младом био смешан култ Титове личности и комунизам тог доба, сада, када сам видео последице неолиберализма и предаторског капитализма, све више ценим тај период. Имао је он своје мане, али свакако је имао добре стране. Ја имам извесно поштовање, чак и носталгију према том добу, иако је то необично јер ја овде никада нисам живео, већ сам долазио у посете. Неке тековине тог система које су опстале су одличне. На пример, домови здравља који не постоје у Канади, као и државни вртићи. Учитељи овде су одлични, као и васпитачи, али ми је криво што су сви толико слабо плаћени – сматра Милован.

Луд за кајмаком

– Српска кухиња ми се допада. Овде је храна фантастична. Луд сам за кајмаком и чварцима. Сарме које наше жене овде праве су изузетно укусне. Сјенички сир, млади сир, пасуљ с кобасицама, све то су врхунски специјалитети. Овде постоји традиција супе, чорбе и то ми се такође допада. Такође, ракија ми је посебно драга. Омиљена ми је свака која је добро направљена – објашњава Милован.
Ипак, свој родни Ванкувер не заборавља.

– Човек је привржен месту где је рођен. Није битно да ли је реч о богатом, уређеном месту. Може то бити и херцеговачки крш. Рођен сам и одрастао у Ванкуверу. Емотивно сам везан за тај град. Хтео бих евентуално да се вратим тамо, али не тако да не долазим у Србију. Моја интересовања су у великој мери везана за Београд, а овде је и диван културни живот – закључује Мрачевић.

 

Српски сајт/Вести онлајн
Фото: Пиксабеј

КАЛЕМЕГДАН: Отворена изложба фотографија о Швајцарској

Изложба фотографија „Grand tour of Switzerland“, у заједничкој организацији Туристичке организације Швајцарске (Switzerland Tourism), амбасаде Швајцарске у Београду и Швајцарско-Српске трговинске коморе отворена је на Калемегданској тврђави, и трајаће све до 4. августа.

Гости су на отварању имали прилику да се у неформалном окружењу, на отвореном, упознају са туристичком понудом и лепотама ове Алпске земље кроз серију фотографија њених најлепших предела.

Отварању изложбе присуствовао је његова екселенција Филип Ге, амбасадор Швајцарске у Републици Србији, као и Федерико Сомаруга, директор Switzerland Tourism-а за тржишта у развоју. У улози домаћина нашли су се и Јана Михајлова, председница Управног одбора Швајцарско-Српске трговинске коморе и регионална директорка компаније Нестлé Адриатиц, Ана Грујовић, извршна директорка Швајцарско-Српске трговинске коморе и Андреј Рељић из Швајцарско-Српске дијаспоре. Они су се усагласили како две земље деле исту предусетљивост и гостопримство према посетиоцима који долазе из других држава, као и да је овај догађај идеална прилика за грађане Србије да се боље упознају са Швајцарском, њеном културом и природним богатствима.

Сомаруга се нарочито захвалио окупљенима на интересовању за Швајцарску, истакавши добру сарадњу између те земље и Србије у области туризма. „Изложба на београдској тврђави Калемегдан инспирисаће многе грађане Србије али и туристе да отпутују и открију разноликости Швајцарске. Тура „Grand Tour of Switzerland“ обухвата четири различита језичка и културна подручја, 12 локација које се налазе на листи Светске културне баштине УНЕСКО-а, а приликом путовања пролази се поред 22 језера. Од подручја прекривених палмама до ледених, ова тура идеална је комбинација градова, села и планина“, рекао је господин Сомаруга, нагласивши да су „веома почаствовани и захвални што имају прилику да са грађанима Србије поделе лепоту Швајцарске“.

Српски сајт/Данас
Фото: Википедиа

Отворена изложба „75 година од посете краља Петра Другог Сједињеним Америчким Државама и Канади”

Изложба „75 година од посете краља Петра Другог Сједињеним Америчким Државама и Канади” представљена је у Белом двору. Душан Бабац је аутор поставке која може да се тумачи као историјска шетња кроз градове које је краљ Петар Други Карађорђевић обишао током посете САД и Канади. Ту су и његове размењене поруке са тадашњим председником САД Френклином Рузвелтом, потписани акти, фотографије…

– Када је 1942. године мој отац, краљ Петар Други, на позив председника Рузвелта посетио Сједињене Америчке Државе и Канаду, свет је био на врхунцу Другог светског рата. Окупација Краљевине Југославије трајала је више од једне године. Терор, масовни злочини, прогони и страдања захватили су већи део планете, а САД су биле у почетној фази ратних операција против Јапана. Све савезничке земље подржавале су краљевску југословенску владу у избеглиштву. Мој отац је говорио пред америчким Конгресом као најмлађи шеф државе у историји. Покушао је да добије помоћ за југословенску војску у отаџбини. Амерички медији писали су опширно и повољно о овој посети. Краљ Петар био је представљен као савезник, представник једне од земаља које су се бориле против сила Осовине – рекао је Александар Карађорђевић, отварајући поставку.

Међу многобројним званицама били су амбасадор САД у Србији Кајл Скот, као и амбасадори Аустралије, Чилеа, Бугарске, Мексика и Хрватске, али и представници дипломатског кора других земаља и личности из културног и јавног живота земље. Изложба је отворена до 7. јула.

Извор:  Српски сајт/Политика
Фото: Википедиа

МОСКВА: Дани Београда од 25. до 27. маја

Град Београд представиће привредне и туристичке потенцијале, као и део културног наслеђа на манифестацији „Дани Беоргада у Москви“, која се од 25. до 27. маја одржава у руској престоници.

Манифестацију, чији је циљ јачање сарадње два народа и два земље заједно организују Београд и Москва, а делегацију главног града Србије предводиће градоначелник Синиша Мали.

У оквиру културног програма, 26. маја предвиђена је посета Музеју Николе Тесле у Културном центру „ЗИЛ“ у Москви, као и изложби фотографија „Београд у Москви“. У центру Москве биће отворен „Београдски кутак“, у којем ће наступити фолклорни ансамбл „Талија“ и дечји колектив „Косовски божури“, а након тога следи филмски фестивал Емира Кустурице на којем ће московској публици бити приказан филм „На млечном путу“.

Спортски програм Дана Београда, 27. маја обухвата такмичења деце и омладине у кошарци и тенису, а у једном од мечева снаге ће одмерити градоначелник Београда Синиша Мали и министар у Влади Москве Сергеј Черемин.

За крај, у парку Горки велики концерт одржаће Горан Бреговић. Градоначелник Мали рекао је раније за Тањуг да су Дани Београда у Москви то још једна шанса да се ојачају везе између Србије и Русије. Он је подсетио да је Споразум о сарадњи два града потписан пре две године, а да смо прошле године имали „Дане Москве у Београду“.

Форум ће, каже, окупити привреднике из Беоргада, али и целе Србије, као и московске, односно руске привреднике.

„То радимо заједно са Привредном комором Србије, јер желимо да ојачамо трговинске односе и привучемо инвеститоре из Русије. Желимо да им покажемо шта све нудимо“, рекао је Мали. Промотер другог, дана културе биће глумац Милош Биковић, док ће наш кошаркашки ас Милош Теодосић трећег дана промовисати спорт. „Београд је постао метропола која може да се мери са осталим метрополама у свету. Сарађујемо са Пекингом, Минском, Москвом, Лондоном… Ово су манифестације које значе за промоцију града“, рекао је Мали.

Мали је назначио да ће у Беоргаду бити одржани „Дани Минска“ у јуну, „Дани Пекинга“ у септембру, као и „Дани Техерана“ крајем године, док ће се 2018. године Београд представити у Пекингу.

„То је сарадња које раније није било, то је могућност за стварање нових пословних контаката, али и оних у области културе, спорта и свега што оплемењује и обогаћује сарадњу два града“, закључио је Мали.

Српски сајт/Б92
Фото: Пиксабеј