Поводом 125 година од рођења српског нобеловца Иве Андрића, издавачко предузеће „Просвета“, у сарадњи са Задужбином „Иво Андрић“, која је приређивач, објавило је књигу широј јавности до сада непознатих Андрићевих есеја и запажања „О страним писцима“. Издвојени есеји и критике у тој књизи указују на једног мање познатог Андрића који је, испитујући поједине ауторе књижевних
Академија Иво Андрић обележила је 125 година од рођења српског нобеловца свечаношћу у Удружењу књижевника Србије и том приликом су додељене награде и признања заслужнима. Награду за животно дело добили су књижевници Јован Зивлак из Новог Сада, Ранко Павловић из Бања Луке и Светозар Влаховић из Приштине. Зивлак је награђен, како стоји у образложењу, за
Иво Андрић (Долац, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије. Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље“. Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног националистичког покрета Млада Босна