Данас је Преподобна Ксенија Римљанка, дан кад се женама остварују жеље

На данашњи дан СПЦ и њени верници обележавају светитељку Преподобну Ксенију Римљанку. Она је основала један од првих женских манастира на свету пркосећи тадашњим нормама понашања и до краја живота се посветила молитви и љубави према Христу.

Преподобна Ксенија Римљанка рођена је у Риму као јединица знаменитог сенатора. Иако је од малена била привучена љубављу према Христу и желела да се замонаши. Међутим, њени родитељи су захтевали да се, као и све остале девојке тог времена, и она када дође време, уда.

Како би то избегла, Ксенија је заједно са своје две робиње побегла од куће. Настанила се на острву Коа где је, заједно са робињама, основала девичанску породицу и потпуно се посветила молитви и љубави према Исусу.

Тако је провела цео живот, а списи говоре да је, иако племићког порекла, увек била одевена бедније од било које друге монахиње и да ја на хлеб који једе често посипала пепео из кадионице.

Предање каже да је умрла око 450. године када се над манастиром појавио ,,венац од звезда са крстом у средини, сјајнијим од сунца”.

Верници и данас обилазе гроб Преподобне Ксеније Римљанке јер се верује да њене мошти доносе исцељење сваке болести, као и срећу онима који их дотакну. Српска православна црква слави је 24. јануара по црквеном, а 6. фебруара по грегоријанском календару.

Како је реч о великој светитељки која се целог живота борила за право жена да саме одлучују шта ће радити са својим животом, Ксенија се и данас сматра заштитницом лепшег пола. Зато би даме данас требало да се суздрже од било каквог рада, нарочито оног везаног за кућу. Уместо тога, у част ове светитељке требало би да дан проведу у природи и одмору, као и да обавезно сврате до цркве и запеле свећу и изговоре ову молитву:

“У теби се, мати, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следила Господа Христа. Делима си учила презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Света Ксенијо, радује се дух твој.”

Верује се да ће жеље коју замисле у тренутку док се моле Светој Кеснији бити сигурно испуњена.

 

Српски сајт
Фото: Википедиа

Данас обележавамо велики хришћански празник Богојављење

Српска православна црква и верници прослављају данас велики хришћански празник – Богојављење, традиционалним пливањем за Часни крст у градовима широм Србије.

Настави са читањем Данас обележавамо велики хришћански празник Богојављење

СПЦ и њени верници данас славе Крстовдан

Српска православна црква и њени верници данас славе Крстовдан као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.

Настави са читањем СПЦ и њени верници данас славе Крстовдан

ДАНАС ЈЕ ГАРАВА СРЕДА: Вечерас на небу чекајте овај знак!

Недеља после Васкрса пуна је лепих народних обичаја и веровања. Пошто Срби Васкрс прослављају три дана, данашњи дан први је радни, када се верници враћају свом уобичајеном животу, а на селу пословима у домаћинству и око стоке.

Данашњи дан неки називају гаравом средом, а други светлом јер су наши прадедови и дедови веровали да вечерас обавезно треба гледати у небо чекајући – знак!

Наиме, веровали су да ако вечерас небо буде без облака, ведро и звездано, година ће бити родна. Ако буде облака, година до следећег Васкрса биће тешка, година беде и оскудице.

У ужичком крају пак верују да ко вечерас угледа звезду падалицу биће баш срећан у наредној години, али верује се и да они којима је неко недавно умро обавезно вечерас треба да погледају у небо јер ће тамо видети како са неба пада звезда која је ,,припадала“ преминулом.

У нашем народу се каже да ко згреши средом грех му остаје заувек. Раније се среда у народу доста поштовала и пазило се да се средом не начини неко велико злодело, јер се сматрало да тај грех остаје до судњег дана, а то је верује због тога јер једино Света Среда нема цркву или манастир који јој је посвећен, и онда грешник нема где да јој се исповеди и помоли.

На другом крају Србије, тачније у Банату, на овај дан некада се сеоским шоровима кретала весела поворка маторих момака – неожењених мушкараца до 30 године – које би пратили свирци. Они би за собом вукли пањ. Овај диван обичај одржао се у селима до почетка Другог светског рата, а нежење би биле јавно прозване што се не жене односно били су нагарављени, нацрњени.

 

Српски сајт
Фото: Пиксабеј

 

Вечна дилема: Ког дана се заправо фарбају јаја за Васкрс?

У традицији Срба за Васкрс фарбана јаја се јављају још у 16. веку. Међутим, постоји дилама око тога да ли јаја треба фарбати на Велики четвртак или Велики петак.

Етнолог и антрополог Весна Марјановић каже да се јаја могу фарбати од Великог четвртка до Велике суботе.
Последња, страсна недеља, а посебно дани од Великог четвртка, сва је у знаку домаћинства, припреми укусне хране и фарбању васкршњих јаја.

У неким крајевима наше земље сматра се да јаја треба да се фарбају на Велики четвртак или Велики суботу, а да је Велики петак дан када не треба ништа да се ради, и да се проведе у молитви.

Црква је прихватила бојење јаја још у 12. веку а код нас та пракса се јавља у 16. веку. Јаја бојена црвеном бојом су старијег порекла него ова данашња шарена и према археолошким изворима, помињу се у загробним култовима код старих европских народа још од 4.века нове ере.

Први помен о бојењу јаја на територији наше зеље потиче из тридесетих година 16.века. „У једном турском закону о саским рударима и обичајима рударским… има, и оваква одредба: Кад им буде о рођењу Исаову и о шареним јајима… шарена јаја дају книзу…“

Чуваркућино име и значење

Постоје различити називи за прво обојено јаје у кући, а ово су нека од њих у зависноти где се живи:
– чувар, чувара, чуваркућа, чуварак (Војводина)
– крсташ (Пећ)
– страшник (Призрен)
– измамак (околина Лесковца)
– чобан (Чајнич).
Чуваркућа се чува поред иконе до следећег Ускрса. Верује се да пуцање коре на јајету симболизује Христово ускрснуће, али и буђење природе.

 

Српски сајт/Опанак
Фото: Пиксабеј

Данас славимо Часне вериге: Ово су обичаји и веровања на данашњи дан

Српска православна црква данас обележава Часне вериге, дан када је Свети Петар окован и мучен. Наиме, одмах после смрти Исуса Христа и вазнесења почиње прогањање хришћана које је трајало више од 300 година. Царев намесник Ирод, управник Галилеје, погубио је Јакова, брата Јовановог и, на подстицање Јевреја, заповедио је да ухвате Петра и баце га у тамницу.

Петар је у тамници спавао окован између два војника. Ноћ пред извођење на суд засветлела се цела тамница, а Петра је пробудио анђео рекавши му:

„Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном“.

Петар устаде, а окови му спадоше с ногу, па пође с анђелом. Војници су спавали као мртви, па анђео проведе Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отвори и тако се Петар ослободи затвора, и вероватне смрти.

Вериге које су спале са Петра хришћани су сачували колико због успомена на светог Петра, толико због њихове исцелитељске моћи. Прича се, да су се многи болесници излечили само додирнувши вериге (као и убрус апостола Павла којим су га брисали док је био мучен).

Касније је Патријарх Јерусалимски, свети Јувенал, дао те вериге на дар царици Евдокији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Царица их је преполовила, па једну половину послала Цркви Светих апостола у Цариград, а другу половину дала својој кћери Евдоксији, жени Валентиновој у Рим. Евдоксија је сазидала цркву Св. Петра и положила у њу ове вериге, заједно са оним у које је свети Петар, пред своју смрт, био окован од опаког цара Нерона.

Народна веровања

По народном веровању од Верижница („Часних Верига“) настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрејава земљу. У многим местима, Вериге се сматрају за велики празник. Косовско становништво празнује Верижњаке због куге, а сточари их празнују због стоке.
Ко носи одело које је шивено на Часне Вериге, верује се да ће погинути од грома.

Те вериге чували су хришћани због успомене на великог апостола, као и због њихове лековите моћи, јер постоје сведочења да су се многи болесници излечили додиром о њих (као и о убрус апостола Павла, Дап 19, 12).

У српском народу постоји обичај да се на данашњи дан веригама, односно ланцима, веже кућни праг и тако дом заштити од нечастивих људи и сила.

У стара времена веровало се и да би, у случају да данас одете на пут, дом могао да удари гром, да се запали летина, стоку да закољу вукови…

Пошто празник Часне вериге није обележен црвеним словом, данас не постоје посебне забране у погледу кућних послова (пеглање, усисавање…). Чак је и пожељно да се кућа среди да блиста, пошто се Свети Петар иначе сматра заштитником дома и породице.

 

Српски сајт
Фото: Википедиа

Данас је Михољдан, овако се обележава овај празник

Српска православна црква обележава данас празник светитеља и великог подвижника хришћанске вере Кирјака Отшелника, али је и у српском народу овај дан познат невезано за овог свеца – као Михољдан.

Данас је умногомо необичан дан. Михољдан као празник вековима уназад обележавају на исти дан (12. октобра по Грегоријанском и новојулијанском календару а 29. септембра по старојулијанском), католици, православни и протестанти широм Европе. По томе је овај датум јединствен међу хришћанима разних конгрегација.

Тамо је српски реформатор казао да је Михољдан у народу примљен под утицајем католичке цркве (јер Светог архангела Михаила СПЦ слави 20. новембра – Аранђеловдан), која је нарочито имала снажно деловање на Србе који су од Турака избегли у Аустро-Угарску, те да је прећутно и Српска православна црква прихватила овај обичај.

Још понечему данашњи дан није као други. За разлику од многих других црквених празника, када се „забрањује ово или оно“, народ каже да на данашњи дан баш треба радити – али не у кући.

Тај обичај потиче из времена када су се почетком октобра обављали последњи пољопривредни радови пред почетак зиме, тако да су све снаге биле упрте у те послове, а они кућански могу да сачекају и зимско време.

Постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати. И ово је веровање такође утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму.

У Боки Которској, Михољдан зову још и господски празник, јер су га славиле чувене поморске породице тог краја, а морнари на овај дан никада нису испловљавали на море како не би увредили свеца.

Српски народ верује и да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.

Мишји дан

Данашњи дан се назива и мишји дан. Верује се да ће мишеви и друге пољске животињице угинути на данашњи дан ако дотле у своја склоништа нису допремили храну за преко зиме. Сходно томе Михољдан се сматра и даном после којег треба полако почети са припремом зимнице.

Неко индиректно „оправдање“ за име у православном календару је спомињање освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, али је вероватније (оспоравано) тумачење које је дао Вук Стефановић Караџић у свом „Ријечнику“.

Влашке Тетке и михољска магија

Према наводима етнолога Милета Недељковића (“Српски обичајни календар”), најзанимљивије светковине на Михољдан забележене у југоисточној Србији и Румунији. Житељ Дунавске клисуре, околине Доњег Милановца, Мајданпека, Неготина, и њихови суседи из Молдавије и Влашке, на Михољдан празнују и такозвани Тејкиндан, посвећен женским демонима Теткама (три старије жене у црнини које доносе велике епидемије попут грипа, богиња, колере…).
Према народном веровању, тек после Михољдана наступа права јесен, иако она календарски већ увелико траје. Октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето, али је оно изостало ове године.

Уз Михољдан су везане и велике Задушнице и сви хришћани на сам дан славе или у суботу после њега, одлазе на гробље да упале свеће својим прецима и преминулој родбини.

О СВЕТОМ КИРИЈАКУ

Свети Киријак рођен је у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина.

Читајући Свето писмо, врло рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу.

Боравио је у више манастира, посвећен хришћанској вери и борећи се против јереси.

Предање каже да је био крупан и снажан човек, иако је цео живот провео у строгом посту. Пред крај живота боравио је у монашкој породици Светог Харитона, где су монаси јели једанпут дневно, и то по заласку сунца.

Киријака су монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109 година и упокојио се 557. године у пустињи, где је провео старост и последње године живота.

У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.

Свети Кирјак је заштитник и слава многих српских домова. Слави се у Боки Которској као заштитник помораца, а у појединим српским селима одржавају се заветине и организују литије.

 

Српски сајт/Мондо
Фото: Википедиа

Данас је свети Јован Богослов

Данас се обележава дан посвећен Светом јеванђелисти и апостолу Јовану Богослову, светом Христовом ученику који се родио у рибарској породици.

За њега се каже да је био омиљен Христов ученик. Једини је он, са Светом Богомајком остао под Крстом распетог Господа, не напуштајући Га, обећавши да ће он чувати Пресвету Богородицу и служити је све до Њеног успенија.

Наиме, кад је свети Јован имао већ више од сто година, изашао је са својих 7 ученика из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста. Потом је старац легао у гроб и његови ученици су га сахранили. Верници су касније отворили Јованов гроб, али тело није било у њему. Једино се, сваке године 21. маја, од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан и лековит. Тим прахом народ је лечио многе болести.

 

Српски сајт
Фото: Википедиа

ВЕЛИКИ ПРАВОСЛАВНИ ПРАЗНИК: Данас је Крстовдан

Крстовдан је велики православни празник који обележава Српска православна црква и њени верници, дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим. Овај празник се још зове и Воздвижење Часног крста. Обележава се два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра. На данашњи дан се цар Константин поставио у Риму крст у знак победе над Максенцијем.

Као и на јануарски Крстовдан, и за овај јесењи важи правило строгог поста, само на хлебу и води, док је једење животињских продукта строго забрањено. Занимљиво је да је на Крстовдан дозвољено једење грожђа, док је друго воће такође забрањено.

Строги пост на хлебу и води на Крстовдан је одређен због саосаћења са војницима који су у име Константина погинули у борби за слободу, а грожђе је подсећање на тешку али слатку победу. Зато, треба појести мало грожђа данас, ако желите успех и просперитет, и да побеђујете наредних 12 месеци.

На Крстовдан је добро да послодавци исплате своје раднике. Овај обичај настао је у стара времена јер су се на данашњи дан исплаћивали радници који су чували поља од Ђурђевдана (6. маја) до Крстовдана (27. септембра).

На данашњи дан се по традицији бере босиљак.

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба спремати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро уредити кућу и тако је, условно речено, припремити за зиму.

Једно од најважнијих веровања за данашњи празник везано је за предсказање и времена. У зависности од тога какво време буде ујутру, сазнаћемо каква ће нам бити цела наредна година, до следећег јесењег Крстовдна.

Српски сајт/Телеграф
Фото: Википедиа

Данас је велики православни празник

На данашњи дан одиграо се велики чин, веома значајан за све вернике! Данас се обележава дан светог пророка Захарија и праведне Јелисавета, родитеља светог Јована Претече.

Пророк Захарија је био син Варахијин, од рода Авије, из племена Аронова. Беше началник свештеника из рода Авијева, које држаше осму чреду служења у храму Јерусалимском. Жена му беше Јелисавета кћи Совије, сестре св. Ане, матере св. Богородице.

У време цара Ирода, детоубице, служаше Захарија једнога дана, према својој чреди, у храму Јерусалимском. И јави му се у олтару ангел Божји, од кога се Захарија устраши. А ангел му рече: не бој се, Захарија објави ангел Захарији, да ће му жена Јелисавета родити сина, према молитвама њиховим. А беху обоје стари, и Захарија и Јелисавета.

Када Захарија посумња у речи небесног весника, рече му ангел: Ја сам Гаврил што стојим пред Богом. И онеми Захарија од тога часа, и не проговори све док му се син не роди, и докле он не написа на дашчици: Јован му је име. Тада му се отворише уста и он величаше Бога.

Доцније када се роди Господ Исус и када Ирод поче убијати децу Витлејемску, посла Ирод људе да нађу и сина Захаријина и убију јер чу Ирод о свему што се догоди са Захаријом и како се роди Јован. Видећи војнике Јелисавета узе Јована у руке – беше му тада година и по – и побеже с њим од куће, и бегаше по каменитим и пустим местима. А када виде војнике, где је гоне, она повика гори: „горо Божја, прими матер с дететом!“ И отвори се стена и сакри у себи мајку и дете.

Ирод разјарен што Јован не би посечен нареди те посекоше Захарију пред олтаром. Крв Захаријина просу се по мермеру и стврдну се као камен, и оста тако као сведочанство злочина Иродова. А тамо где се сакри Јелисавета са Јованом отвори се пећина, и вода протече и палма родна израсте Божјом силом.

40 дана по смрти Захаријиној упокоји се и блажена Јелисавета. И оста младенац Јован у пустињи, храњен ангелом и чуван Божјим Промислом до онога дана када требаше да се јави на Јордану.

 

Српски сајт
Фото: Википедиа