Некад и сад: Нова година широм света

Слављење одласка старе и доласка нове године је прастари религијски, друштвени и културни обичај у готово свим деловима света.

Историја прослављања Нове године није поуздано утврђена, али се верује да су Вавилонци то чинили још пре 4.000 година. ГДе су прославе ту су и Римљану. Они су такође славили Нову годину, али се њихов календар мењао са сваким новим владаром све док римски Сенат 153. године пре нове ере није „устоличио“ 1. јануар за почетак Нове године.

Кићење јелке

Немци су, према једном од низа тумачења, први у 16. веку увели обичај кићења јелке. Легенда каже да је кићење започео утемељитељ протестантизма Мартин Лутер.

Лутер је шетајући кроз шуму био задивљен хиљадама звезда које су светлуцале кроз грање јела. Толико је био очаран призором да је одсекао мало дрво и однео га кући својој породици. Да би оживео исту лепоту коју је видео у шуми, закачио је и мале свеће на гранчице.

У Европи и Америци кићење јелке постаје популарно у 18. веку.

Новогодишња парада

Један од најатрактивнијих симбола је новогодишња парада, уобичајена код многих народа. Стварање заглушујуће буке које потиче из ритуала терања злих демона, такође се задржало у многим крајевима света – али данас као лупање у лонце и тигање, куцање чашама, звоном звона, бубњевима, сиренама, музиком.

Новогодишње одлуке

Иако многи мисле да су новогодишње одлуке и зарицања новијег датума, традицију су започели још Вавилонци, а њихова је одлука налагала враћање посуђеног оруђа за рад. Модерне одлуке најчешће се односе на престанак пушења, држање дијете, здрав начин живота, штедњу, више учења, верност…

Прославе широм света

Нова година је традиционално и време окупљања – породичног, са пријатељима, на организованим прославама и то у свечаним оделима, с посебном бригом о изгледу, украшавањем ентеријера и екстеријера. Свака земља има и понеку специфичност.

У Грчкој се прослава поклапа с прославом светог Василија, једног од оснивача Грчке православне цркве. Тада се сервира Василопита или торта светог Василија, у коју се утисне сребрни или златни новчић. Ко новчић пронађе, биће посебно срећан у Новој години.

Данци у новогодишњу ноћ улазе са много разбијених тањира испред кућног прага. Стари тањири чувају се целе године и у поноћ се бацају пред улазна врата пријатеља. Много разбијених тањира симболизује друштвено богатство – пријатеље.

Јапанци читавог децембра одржавају забаве под називом Боненкаи, којима је циљ да се оставе лоше ствари за собом и припреми се за нови почетак. Звона будистичких храмова звоне 108 пута како би отерала 108 људских слабости, а након тога се сви смеју терајући смехом зле духове.

Кубанска традиција налаже да се у поноћ поједе 12 грејпова, који симболизују месеце године, а поштовање тог обичаја треба да донесе срећу.

Аустријанци на Нову годину, као десерт уз свечани ручак, припремају сладолед од ментола у облику детелине с четири листа. Стари сицилијански обицај каже да ће срећа доћи онима који на Нову годину једу лазање. Кад закуца поноћ, Шпанци морају да поједу 12 зрна грожђа – по једно за сваки месец.

Норвежани се часте пудингом од пиринча у којем је скривено једно зрно бадема. Особу која пронађе бадем пратиће срећа. У Бразилу је обичај да се у новогодишњој ноћи носи бела одећа за срећу и мир у години која следи. Холанђани се за дочек припремају пекући крофне јер верују да то доноси срећу.

Цела Латинска Америка уочи Нове године тражи гаћице одређене боје, у зависности од земље до земље – црвене, розе или жуте. У неким земљама обичаји налажу да се веш обуче наопачке.

Италијани најбучније прослављају Нову годину јер што већа бука, зло ће брже побећи. Из куће бацају све старе, непотребне ствари, од намештаја до одеће, и то кроз прозор.

У готово свим народима поноћ се дочекује упућивањем најлепших жеља и пољупцем који није само дељење тренутка еуфорије, већ и завет блискости у долазећих 12 месеци.

Српски сајт/Блиц

ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКИ ПЕТАК: Обичаји код Срба на овај празник

За хришћане у целом свету данас је Велики петак, дан Христовог страдања и најтужнији дан у хришћанству, када је Исус Христос умро и распет на крсту на Голготи.

На Велики петак се пости. Обичај је да се на тај дан фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв. На Велики петак се не пева, не весели се, а од Великог четвртка до Ускрса (недеље) када је, по веровању, Исус васкрсао, не звоне црквена звона јер су она у православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.

Ово не јести никако

Велики петак строго се празнује. Тај дан је црвено слово па се стога ништа не ради ни од кућних, ни од пољских послова. Жене тог дана ни по коју цену не смеју да узму иглу у руке, јер се верује да ће им на рукама избити пликови. Тог дана поштује се строг пост, у кући се не пали ватра, не кува се чак се и хлеб не меси тог јутра. Међутим, Срби верују да је најтужнији дан у хришћанству најбољи за калемљење воћа јер се „прими све што се тог дана накалеми“.

Срби верују и да на Велики петак не треба јести коприве, а осим овог има и још чуднијих нехришћанских обичаја и веровања попут оног да кога пробада у стомаку треба на тај дан на болно место да стави одрану кожу тек убијеног зеца, као и да жена нероткиња која жели децу треба да попије мало крви (?!) зеца убијеног на тај дан?!

Девојке ће вечерас уснути будућег мужа

У неким деловима Србије верује се да ће девојке које на данашњи дан украду цвеће из црквене порте и ставе га под јастук у ноћи уочи Велике суботе сањати свог будућег мужа. Верује се и да оног ко данас опере косу целе следеће године неће болети глава као и да кућу ваља мало помести метлом, а онда ту метлу бацити, а са њом и сво зло из куће и домаћинства.

Ко целива плаштаницу, нека замисли и жељу

Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница.По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена. У ове дане црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља.

На Велики петак пожељно је ништа не јести.