Данас је свети Јован Богослов

Данас се обележава дан посвећен Светом јеванђелисти и апостолу Јовану Богослову, светом Христовом ученику који се родио у рибарској породици.

За њега се каже да је био омиљен Христов ученик. Једини је он, са Светом Богомајком остао под Крстом распетог Господа, не напуштајући Га, обећавши да ће он чувати Пресвету Богородицу и служити је све до Њеног успенија.

Наиме, кад је свети Јован имао већ више од сто година, изашао је са својих 7 ученика из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста. Потом је старац легао у гроб и његови ученици су га сахранили. Верници су касније отворили Јованов гроб, али тело није било у њему. Једино се, сваке године 21. маја, од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан и лековит. Тим прахом народ је лечио многе болести.

 

Српски сајт
Фото: Википедиа

УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА: Овако се обележава данашњи празник

Данас славимо усековање главе Светог Јована: Једну ствар никако не смете узети у руке и препоручује се строг пост

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Усековање главе Светог Јована Крститеља, а у Љубићу се традиционално сваке године 11. септембра, на овај празник одржава вашар.

Његова главна улога у животу била је на дан Богојављења, када је у реци Јордан крстио Господа Исуса Христа и зато је црква дан по Богојављењу посветила његовом спомену.

Свети Јован се празнује више пута у години: 7. јула – Ивањдан – рођење Светог Јована, 11. септембра – усековање главе и 6. октобра када се обележава светитељево зачеће.

Данас се подсећа на страдање Светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипа, глава одсечена и на сребрном тањиру донета пред његову пасторку, играчицу Салому.

Приликом прославе Иродовог рођендана, током пијанчења и оргијања, Салома је одиграла свој плес „Седам велова“, после којег јој је Ирод понудио да тражи шта год хоће.

На наговор мајке, она је затражила главу Светог Јована. Свети Јован је пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. То је и био узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу и блуду цара Ирода, који је живео у греху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Дан Усековања верници проводе у молитви, уздржавању и строгом посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.

Тога дана верници не славе и не веселе се, а по могућству, у руке не узимају нож, у знак сећања на страдање Јованово.

Усековање се у хришћанском свету обележава и као дан када је освећена црква коју су на гробу светог Јована Крститеља подигли цар Константин и царица Јелена.

 

Српски сајт
Фото: Википедиа

 

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА: Данас је празник Успења Пресвете Богородице

 

Српска православна црква слави празник Успења Пресвете Богородице или Велику Госпојину, како се тај празник назива у народу. То је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици.

Данас се у православним црквама обележава празник спомена на упокојења Богородице Марије. Званични назив празника је Успење Пресвете Богородице.

Свето писмо не даје сазнања о крају земаљског живота Богородице. По предању и списима, који немају свети карактер, сматра се да је мајка божија до краја живота, после смрти и васкрсења Христовог, живела у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.

Према другим непотврђеним изворима, Богородица је путовала по пределима данашњег Блиског истока, па је тако стигла и до Свете Горе.

Не мали број породица слави данашњи празник као своју крсну славу, а међу њима је и ужарски еснаф у лесковачком крају.

Како празнику претходи двонедељни пост, данас се верници, посебно жене, причешћују, уопштено говорећи, овај дан се сматра празником жена и мајки.

У неким крајевима сматрају да је у периоду између две Госпојине, данашње, и Мале Госпојине, која је 21. септембра, најбоље брати лековито биље.

Велики број цркава и манастира Српске православне цркве слави овај празник као своју славу.

 

Српски сајт/РТС
Фото: Википедиа