Позив на Осму медијску конференцију дијаспоре и Срба у региону

Удружење новинара Србије (УНС) и Министарство спољних послова – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, позивају вас на осму по реду медијску конференцију дијаспоре и Срба у региону која ће бити одржана 26. октобра са почетком у 10 сати, у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнез Михаилова 6/III).

Ове године конференција ће бити посвећена српском језику и култури и улози коју медији и организације дијаспоре и региона имају у њиховом очувању. Биће речи о употреби ћириличких фонтова у дигиталној комуникацији, коришћењу на друштвеним мрежама, као и могућностима повезивања заједнице на Фејсбуку.

На конференцији ће бити представљен пројекат онлајн менторства за унапређење веб сајтова и активизма на друштвеним мрежама медија и организација региона/дијаспоре.

Медији и организације моћи ће да представе своје иницијативе и пројекте којима се промовишу српски језик и чува културно наслеђе.

Пријаве за учешће треба послати до петка, 20. октобра 2017. године на мејл pc@uns.org.rs.

 

Фото: Илустрација, пиксабеј

Преминуо најпознатији канадски фотограф српског порекла

Борис Спремо, најпознатији канадски фотограф српског порекла, умро је у Торонту у 81. години после пуних 60 година живота и више од 40 година рада у тој земљи.

Спремо је легендарни канадски фотограф који је за своје фотографије добио 285 награда у Канади и у свету укључујући и награду Ворлд прес фото као једини Канађанин.

Постао је и члан Канадске новинарске куће славних. Пре 20 година (1997) постао је први новинар који је примио највише канадско државно одликовање.

Спремо је као фото-репортер извештавао са ратних и конфликтних подручја (Вијетнам, Гренада, Северна Ирска, Израел, Газа и Ирак), многобројних спортских такмичења укључујући три олимпијаде (Монтреал, Калгари и Сарајево), државничких сусрета и других важних догађаја снимајући папу Павла Другог, британску краљицу Елизабету, венчање принца Чарлса и принцезе Дајане, принцезину сахрану, америчке председнике Линдона Џонсона и Џорџа Буша Старијег, Михаила Горбачова, Бориса Јељцина, Фидела Кастра, Јосипа Броза Тита и друге.

У историју канадског фото-журнализма ушле су његове фотографије канадских премијера Џона Дифенбекера и Пјера Трудоа. Прва је силуета Дифенбекера у време кад је писао мемоаре, а на другој, снимљеној у премијерском кабинету у Отави, Трудо затеже гумицу да гађа фотографа.

Ни после 40 година рада није престао да фотографише

Борис Спремо рођен је у Ријеци 1935. године, али је детињство током Другог светског рата и младост провео у Београду.

После краћег избегличког боравка у Италији и Француској, 1957. одлази у Канаду где је скоро 40 година радио као фото-репортер, од чега 34 године у дневном листу са највећим штампаним тиражом Торонто стар.

Пензионисан је 2000. године, али никада није престао да фотографише.

Спремо је фотографисао и музичке звезде међу којима и „Битлсе“ и „Ролингстоунсе“, глумце и глумице (Елизабет Тејлор, Ђина Лолобриђида), спортске асове (Мухамед Али) и друге.

Објавио је и многобројне фотографије Торонта међу којима и слике једне од највиших грађевина на свету, куле ЦН које је снимио стојећи на греди на висини од 400 метара.

„Ништа није могло да заустави Бориса Спрема да направи фотографију од милион долара“, пише у некрологу легендарном фотографу новинар Торонто стара.

Колеге, уредници и стручњаци за фотографију Бориса Спрема описују као фотографа који фотографије није снимао већ их је стварао. Објављивао их је у познатим канадским и америчким листовима и магазинима, а штампано је и неколико књига са његовим фото-радовима.

 

Српски сајт/РТС
Фото: Википедиа

НЕМАЧКА: Преко милион становника са простора бивше Југославије

Становништво из бивше Југославије представља другу групу странаца који живе у Немачкој по бројности, одмах након оних из Турске, показују статистички подаци Савезног завода за статистику Немачке.

Према тим подацима, врхунац досељавања из бивше Југославије догодио се током 1995. и 1996. године, да би тај број до 2011. опадао, након што је Немачка циљаним политикама настојала вратити те људе из Немачке у њихове матичне земље.

Већина тих људи се иселила у Сједињене Државе и Канаду, док се део вратио на Балкан. Међутим, од 2011. године, након драматичне промене немачке политике, која је из демографских разлога поново почела да подстиче политику досељавања у Немачку, долази поново до драматичног раста досељавања из земаља бивше Југославије.

У само четири године број екс-Југословена повећан је са готово 900.000 на 1.180.000 људи.

Држављана Србије је 2016. године било 223.100, а годину дана раније 230.472. Смањење броја може се објаснити тиме што је део њих вероватно преузео немачко држављанство.

Када се ради о грађанима БиХ који живе у Немачкој, а нису се одрекли пасоша, њих је у тој земљи прошле године живело 172.560, од чега се 90.390 односи на мушкарце.

Иако је, апсолутно гледано, више грађана Србије од грађана БиХ, у односу на број становништва исељених грађана БиХ је знатно више, ако рачунамо по глави становника.

 

Српски сајт/Независне новине
Фото: Пиксабеј

ГУСЛЕ, САРМА И ПЕЧЕЊЕ У СРЦУ КАНАДЕ: Етно-ресторан као место окупљања Срба (ФОТО)

Рођен у Војводини, живео у Нишу и Београду, Милан Михајловић је решио да сада већ давне 1994. године напусти Србију и отисне се у свет. Био је момак и пожелео је да окуша срећу у далеком свету. Првих годину и по дана је живео у Ванкуверу да би се касније преселио у Торонто. Као и већини оних који су отишли из земље, у прво време му је било прилично тешко.

– Искрен да будем, често сам размишљао о повратку. Нарочито у првих пар година. Мислио сам да нећу имати снаге. Иако сам очекивао да је у Ванкуверу, у коме сам у почетку живео, лепо време, испоставило се да је током месеца киша падала 14-15 дана у току месеца, а море је било за све само не за купање. Ванкувер који сам ја замишљао и онај у који сам дошао нису били исти. Све је било помало депримирајуће у почетку – почиње причу Милан за Српски сајт.

Наш саговорник је по струци инжењер телекомуникација. Ипак, у иностранству диплома, бар у прво време, не значи пуно.

– Нисам се плашио било ког посла. Прво сам чистио подове са машином за глачање. Радио сам то недељу дана и нисам био плаћен. Иако сам имао успоне и падове и иако сам се колебао да ли да останем или да се вратим, на крају нисам одустао. У инострантву је на цени много више искуство него папир и дипломе –  наставља причу овај Србин који је данас вишеструко успешан.

Радио је по два посла, ишао на курсеве, усавршавао се. Стално усавршавање је у иностранству присутно већ деценијама. Радио је на себи, напредовао у фирми и добио понуду да за исту фирму почне да ради у другом великом граду у Канади.

– Живот ме је убрзо одвео у Торонто. Ту јe већ све било лакше. Тада сам већ и у фирми био на доброј позицији. Милан сваке године долази у Србију где има доста родбине, а улагао је и новац у некретнине. На једној прослави, тачније свадби у Војводини, нашао је и жену свог живота са којом има двојицу синова.

– Као и сваком човеку и мени је породица база. То ми даје снагу да наставим даље. Годинама сам у истој фирми, али сам у међувремену покренуо и свој бизнис. Етно-ресторан српске кухиње. Првобтна идеја је била да ресторан отворимо у Србији, на Гочу, али је сплетом околности ипак отворен у Канади. Испоставило се да је ово одлично решење и за посао моје супруге прича кроз осмех овај човек.

Ресторан сада изузетно лепо ради. Наши људи прелазе и по више од 100 километара како би дошли и јели у њему.

– Имамо кариране стољњаке, јелек, опанке, а са годинама су и људи почели сами да доносе и поклањају нам ствари. Не долазе само наши. Често долазе и Канађани. Некада сами, а некада их наши људи доводе.

Милан каже да ће се можда једног дана вратити у Србију, али још увек није дошло време за такав корак.

 

Душица Антић-Рашић