Отворено ,,Удружење Срба у Аустрији“

У Бечу је 11. октобра 2019. године отворено ,,Удружење Срба у Аустрији“ (Thaliastrasse 87), које има за циљ уједињење српске дијаспоре како би се појачали напори за очување српског идентитета у Аустрији.

Присутнима су се обратили градеоначелник Новог Сада, Милош Вучевић, епископ аустријско-швајцарски Андреј, амбасадор Републике Србије у Аустрији, Небојша Родић, као и председници друштава ,,Просвејта“, ,,Мокрањац“ и ,,Бамби“, који ће у будућности деловати под кровном организацијом ,,Удружење Срба у Аустрији“. У њиховим обраћањима, истакнут је значај заједничнког деловања српске дијаспоре, те указано да удружења Срба у Аустрији могу да рачунају на велику подршку Владе и институција Републике Србије.

Епископ аустријско-швајцарски Андреј рекао је да по први пут наша отаџбина иде путем економског раста, што показује да се доста мења. Амбасадор Родић рекао је смо живели у земљи из које су њени грађани већ 1965. године могли да путују и долазе у Аустрију без виза, а да су први наши клубови у Аустрији почели да се оснивају од 1970.године. Родић је истакао да се дижемо под једном управом, дижу се институције и устројство државе која има озбиљан респект и подсетио да никада није било више контаката са светским државницима и гостију највишег ранга у Београду. Градоначелник Новог Сада, пренео је поздраве Председника и Владе Републике Србије, истакавши да они подржавају овај пројекат са циљем да се коначно добије обједињена Српска кућа. Нагласио је да је жеља да се Срби, пореклом из свих крајева, из целе Аустрије уједине под овим кровом, како би по први пут могли видети у делу „Само слога Србина спасава“ и да нас више не дели као раније ко је када и где стигао, већ да учимо нашу децу српском језику и ћирилицу. Вучевић је најавио широм Европе отварање оваквих канцеларија.

Отварању је присуствовао велики број српских грађана који живе и раде у Бечу, а за присутне је приређен и богат културно-уметнички програм. Са надом да ће Удружење постати препознатљив центар окупљања и очувања српске културе у Бечу, Амбасадор Републике Србије у Бечу Небојша Родић је Удружењу поклонио део приватне колекције књига и нове полице за будућу библиотеку.

Извор: http://www.dijaspora.gov.rs

ДАНАС ЈЕ ГАРАВА СРЕДА: Вечерас на небу чекајте овај знак!

Недеља после Васкрса пуна је лепих народних обичаја и веровања. Пошто Срби Васкрс прослављају три дана, данашњи дан први је радни, када се верници враћају свом уобичајеном животу, а на селу пословима у домаћинству и око стоке.

Данашњи дан неки називају гаравом средом, а други светлом јер су наши прадедови и дедови веровали да вечерас обавезно треба гледати у небо чекајући – знак!

Наиме, веровали су да ако вечерас небо буде без облака, ведро и звездано, година ће бити родна. Ако буде облака, година до следећег Васкрса биће тешка, година беде и оскудице.

У ужичком крају пак верују да ко вечерас угледа звезду падалицу биће баш срећан у наредној години, али верује се и да они којима је неко недавно умро обавезно вечерас треба да погледају у небо јер ће тамо видети како са неба пада звезда која је ,,припадала“ преминулом.

У нашем народу се каже да ко згреши средом грех му остаје заувек. Раније се среда у народу доста поштовала и пазило се да се средом не начини неко велико злодело, јер се сматрало да тај грех остаје до судњег дана, а то је верује због тога јер једино Света Среда нема цркву или манастир који јој је посвећен, и онда грешник нема где да јој се исповеди и помоли.

На другом крају Србије, тачније у Банату, на овај дан некада се сеоским шоровима кретала весела поворка маторих момака – неожењених мушкараца до 30 године – које би пратили свирци. Они би за собом вукли пањ. Овај диван обичај одржао се у селима до почетка Другог светског рата, а нежење би биле јавно прозване што се не жене односно били су нагарављени, нацрњени.

 

Српски сајт
Фото: Пиксабеј

 

Ројтерс o Репушници: Српско село некад пуно живота данас одумире

Репушница, село на падинама Старе Планине у источној Србији, некада је било пуно живота, а данас у њему кафићи зврје празни, куће су затворене, а улицама нико не корача, наводи се у репортажи коју је данас објавио Ројтерс.

Због расељавања становништва, изазваног употребом механизације у привреди, касније затварањем фабрика у државном власништву и егзодуса из Србије услед ратова током 1990-тих, ово село, смештено близу границе са Бугарском, од 1998. године нема стално насељених људи.

Агенција наводи да се у многим оближњим селима, број становника значајно смањио и понекад у њима остане само по један старији брачни пар или чак једна особа. Школе, амбуланте, ветеринарске станице и продавнице су затворене. Посетиоци су ретки, а путеви су препуни рупа, наводи Ројтерс.

„Неки људи су отишли, одселили се…у потрази за бољим животним стандардом. Село је било занемарено и игнорисано, нарочито када је реч о инфраструктури“, каже Раде Богдановић, пензионисани ветеринар из Калне, села у општини Књажевац, чији део такође чини Репушница.

„Остали су само старији, родитељи оних који су отишли, а временом су и они остарели и умрли“, каже Богдановић, истичући да је број становника у Кални са 4.000 пао на само 1.000. Између 2002. и 2011. године, Србија је изгубила преко више од 377.000 – или пет одсто – од укупно близу седам милиона становника, наводи агенција, позивајући се на податке са пописа.

Према подацима Српске академије наука и уметности, број становника опао је у 86 одсто од укупно 4.600 села у Србији, наводи Ројтерс, истичући да је ситуација у неким другим земљама Балкана и југоисточне Европе слична. За протеклих 50 година, број становника Књажевца преполовио се и сада износи 30.000.

„Сада имамо број становника који је на нивоу онога што смо имали после Првог светског рата“, истиче Марија Јеленковић, један од општинских званичника.

Током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, око милион људи кренуло је у потрагу за запослењем на Западу, док се број становника који су Србију напустили током ратова у деведесетим процењује на 700.000, наводи агенција.

Одлив становништва наставио се после пада Слободана Милошевића, а са преласком на тржишну економију, многе државне фабрике су затворене. Тренд заснивања породица са мањим бројем чланова је, према попису из 2011. године, довео до пораста просечне старости становништва на 42 године, док је 2000. године тај просек износио 40 година.

Српска влада је покушала да реши овај проблем побољшавајући инфраструктуру и нудећи подстицаје младима вољним да остану на селу, али ти напори тек треба да дају резултате, наводи Ројтерс, додајући да је идеја о насељавању миграната са Блиског истока у празним селима напуштена.

 

Српски сајт/Б92
Фото: Пиксабеј, илустрација

Преминуо најпознатији канадски фотограф српског порекла

Борис Спремо, најпознатији канадски фотограф српског порекла, умро је у Торонту у 81. години после пуних 60 година живота и више од 40 година рада у тој земљи.

Спремо је легендарни канадски фотограф који је за своје фотографије добио 285 награда у Канади и у свету укључујући и награду Ворлд прес фото као једини Канађанин.

Постао је и члан Канадске новинарске куће славних. Пре 20 година (1997) постао је први новинар који је примио највише канадско државно одликовање.

Спремо је као фото-репортер извештавао са ратних и конфликтних подручја (Вијетнам, Гренада, Северна Ирска, Израел, Газа и Ирак), многобројних спортских такмичења укључујући три олимпијаде (Монтреал, Калгари и Сарајево), државничких сусрета и других важних догађаја снимајући папу Павла Другог, британску краљицу Елизабету, венчање принца Чарлса и принцезе Дајане, принцезину сахрану, америчке председнике Линдона Џонсона и Џорџа Буша Старијег, Михаила Горбачова, Бориса Јељцина, Фидела Кастра, Јосипа Броза Тита и друге.

У историју канадског фото-журнализма ушле су његове фотографије канадских премијера Џона Дифенбекера и Пјера Трудоа. Прва је силуета Дифенбекера у време кад је писао мемоаре, а на другој, снимљеној у премијерском кабинету у Отави, Трудо затеже гумицу да гађа фотографа.

Ни после 40 година рада није престао да фотографише

Борис Спремо рођен је у Ријеци 1935. године, али је детињство током Другог светског рата и младост провео у Београду.

После краћег избегличког боравка у Италији и Француској, 1957. одлази у Канаду где је скоро 40 година радио као фото-репортер, од чега 34 године у дневном листу са највећим штампаним тиражом Торонто стар.

Пензионисан је 2000. године, али никада није престао да фотографише.

Спремо је фотографисао и музичке звезде међу којима и „Битлсе“ и „Ролингстоунсе“, глумце и глумице (Елизабет Тејлор, Ђина Лолобриђида), спортске асове (Мухамед Али) и друге.

Објавио је и многобројне фотографије Торонта међу којима и слике једне од највиших грађевина на свету, куле ЦН које је снимио стојећи на греди на висини од 400 метара.

„Ништа није могло да заустави Бориса Спрема да направи фотографију од милион долара“, пише у некрологу легендарном фотографу новинар Торонто стара.

Колеге, уредници и стручњаци за фотографију Бориса Спрема описују као фотографа који фотографије није снимао већ их је стварао. Објављивао их је у познатим канадским и америчким листовима и магазинима, а штампано је и неколико књига са његовим фото-радовима.

 

Српски сајт/РТС
Фото: Википедиа

НЕМАЧКА: Преко милион становника са простора бивше Југославије

Становништво из бивше Југославије представља другу групу странаца који живе у Немачкој по бројности, одмах након оних из Турске, показују статистички подаци Савезног завода за статистику Немачке.

Према тим подацима, врхунац досељавања из бивше Југославије догодио се током 1995. и 1996. године, да би тај број до 2011. опадао, након што је Немачка циљаним политикама настојала вратити те људе из Немачке у њихове матичне земље.

Већина тих људи се иселила у Сједињене Државе и Канаду, док се део вратио на Балкан. Међутим, од 2011. године, након драматичне промене немачке политике, која је из демографских разлога поново почела да подстиче политику досељавања у Немачку, долази поново до драматичног раста досељавања из земаља бивше Југославије.

У само четири године број екс-Југословена повећан је са готово 900.000 на 1.180.000 људи.

Држављана Србије је 2016. године било 223.100, а годину дана раније 230.472. Смањење броја може се објаснити тиме што је део њих вероватно преузео немачко држављанство.

Када се ради о грађанима БиХ који живе у Немачкој, а нису се одрекли пасоша, њих је у тој земљи прошле године живело 172.560, од чега се 90.390 односи на мушкарце.

Иако је, апсолутно гледано, више грађана Србије од грађана БиХ, у односу на број становништва исељених грађана БиХ је знатно више, ако рачунамо по глави становника.

 

Српски сајт/Независне новине
Фото: Пиксабеј