Злато и сребро за српску пливачицу Ању Цревар

Српска пливачица Ања Цревар освојила је још једну медаљу на Европском јуниорском првенству у пливању које се одржава у Израелу.

Млада Панчевка дошла је до сребрног одличја у трци на 200 м мешовито пошто је деоницу испливала за 2:14,13. Бржа од ње била је Холанђанка Марит Стенберген, којој је прво место донело време 2:13,69, док је треће место заузела такмичарка из Британије Алисија Вилсон (2:14,60).

Шеснаестогодишња српска пливачица претходно је освојила злато на 400 метара са временом 4.41,17 и убедљиво победила испред Италијанке Ане Приовано и Францускиње Сирел Дуамел, одбранивши тако трон освојен прошле године у Ходмезоварашхељу. Ања је у Мађарској пре годину дана освојила и бронзу на 200 м мешовито а ове године циљ јој је био да поправи време, у чему је и успела попевши се један степеник више на победничком постољу.

 

Српски сајт/Данас
Фото: Јутјуб, принтскрин

Орлови бране злато у Бразилу

Наши најбољи одбојкаши вечерас путују на финални турнир Светске лиге у Бразил.

Злато се брани у Куритиби. Одбојкаши вечерас путују за Истанбул, одакле сутра ујутру лете за Бразил, где ће од 4. до 8. јула покушати да понове прошлогодишњи подвиг из Кракова и освоје Светску лигу. “Орлови” се у групи, 5. и 6. јула, са САД и Француском боре за улазак у полуфинале. У другој групи су домаћин Бразил, Русија и Канада.

– Овогодишња Светска лига је показала колико је уједначен квалитет свих екипа и нема селекције која није доживела пораз. Мислим да је у групној фази Француска показала највећи квалитет и континуитет и због тога је најозбиљнији кандидат за титулу. То не значи да се одричемо трона. Наше амбиције су увек највише и желимо да одбранимо злато – нагласио је селектор Никола Грбић.

Финални турнир ће бити спектакуларан, јер ће се одиграти на фудбалском стадиону, на којем ће се највероватније због хладних дана затворити кров. Очекује се око 30.000 навијача.

– Морамо да будемо опрезни и због услова који нас очекују. Једини су у предности Бразилци који већ тренирају на стадиону. Верујем да ћемо се аклиматизовати, а најважније је да одиграмо најбоље у овом моменту и да искажемо дух и заједништво које нас краси – подвукао је Грбић.

Наши одбојкаши су већ играли на фудбалским стадионима у Копенхагену (ЕП 2013) и Варшави (СП 2014) и признају да ће у предности бити екипа која се прва привикне на огроман простор.

– Пуно тога зависи од нас. Највише како ћемо се привикнути на стадион. Да играмо у дворани обећао бих злато, јер ме последње партије охрабрују. Овако, ранија искуства не помажу. У Копенхагену смо били одлични, али у Варшави против Пољске одиграли смо једну од најслабијих утакмица у последњих 10 година – опрезан је блокер Марко Подрашчанин.

Трофејни блокер је подсетио да су први циљ испунили, а да сада теже другом – пласману у полуфинале:

– Мислим да ће Американци бити много опаснији него на турниру у Новом Саду, док су Французи до сада показали највише. У друштву смо шест најбољих селекција на свету и ако изборимо полуфинале све је могуће.

Капитен Немања Петрић и Александар Атанасијевић вратили су се у екипу после двонедељне паузе. Селектор Никола Грбић верује да има 14 играча способних да пруже максимум у кључном тренутку.

У Куритибу путују: Јововић, Буцуљевић (техничари), Атанасијевић, Лубурић (коректори), Мајсторовић, Шкундрић (либера), Подрашчанин, Лисинац, Околић, Крсмановић (блокери), Петрић, Ковачевић, Ивовић и Катић (примачи).

 

Српски сајт/Новости
Фото: Пиксабеј

Амфитеатар замењен интернетом: До међународно признате дипломе из ваше собе

Млади данас желе да студирају у много већој мери него раније. Међутим немају увек услова за то. Стан, храна, рачуни и живот одвојен од родитељског дома само су још додатна ставка уз школарину за студирање. Али сада већ то не мора да буде тако.

Италијански Универзитет Пегасо Интернационал (Pegaso International) представио је свој онлајн програм српским медијима. Ова престижна установа постоји од 2006. године и до сада је кроз њега прошло чак 60.000 полазника. Циљ је стицање релевантних знања и добијање диплома које се могу користити приликом запошљавања у земљава Европске Уније и Комонвелта.

Приступачне цене, висок квалитет услуге, могућност образовања уз рад, укључивање на предавања у било из било ког дела света у било ком тренутку са рачунара или чак мобилног телефона или таблета, само су неке од предности онлајн универзитета Пегасо. Настава се одвија преко најсавременије технологије и представља највећи европски лифе лонг (life long learning) програм за учење.

Данило Јерволино, један од представника овог Универзитета рекао је:

– Главне предности оваквог начина студирања су флексибилно време, брзина, могућност да се предавања прате и преко телефона… Наш Универзитет нуди студирање оних области које су блиске потребама пословног света нарочито су тражени економија, инжењерски део као и одсек спортског менаџмента.

– Одлична ствар код онлине студирања је што нема тражења стана, додатних трошкова за такав тип
живота. Морамо ићи напред и срушити границе које нам је традиционални вид образовања наметао, закључио је Романо Роси, такође представник овог италијанског Универзитета.

Настава ће се одвијати на италијанском и енглеском језику.

Италија није далеко од наше земље, али сада ће постојати могућност да део ње буде и у вашој соби и да управо из ње дођете до дипломе овог униврзитета.

Српски сајт
Фото: Миодраг Милићевић

Завршен други Свесрпски самит: Дијаспора важна за развој матице

Други Свесрпски самит пословне и академске заједнице у организацији Удружења српских привредника Швајцарске (УСПШ), уз подршку Привредне коморе Србије, Министарства спољних послова Србије и Града Лознице одржан је од 2. до 4. јуна у Диетикону, надомак Цириха.

Свесрпски самит који се одржава другу годину заредом је национални пројекат који на једном месту окупља привреднике, пословне асоцијације, банкаре, научнике, професоре и уметнике из Србије и дијаспоре. Град Лозница је представио туристичку понуду и могућности за инвестирање.

На Самиту је у оквиру медијског форума представљен пројекат „Тишина“ који говори о 410 српских манастира, аутора Предрага Стојића.

На отварању је истакнута снажна подршка Владе Србије даљем повезивању матице са дијаспором и поручено да је дијаспора веома важна за даљи развој српске привреде. Самит су отворили амбасадорка др Снежана Јанковић и Стојан Стевановић, председник УСПСС-а.

– Иницијатива за Самит потекла је из дијаспоре, а ми као амбасада се трудимо да подржимо такве иницијативе јер доприносе повезивању и промоцији привреде. Ово су први кораци, али треба још труда да би више швајцарских привредника посетило Самит – рекла је Јанковићева.

Привредни сајам ЕXПО 2017 трајао је три дана и окупио око 60 излагача из Србије и дијаспоре. У току самита организована су четири изузетно посећена форума: Пословни форум Србија – Швајцарска, Бизнис форум дијаспоре Пословног савета за дијаспору ПКС-а, медијски и академски форум.

Богат културни програм Самита је представио српска културна удружења у Швајцарској.
Трећег дана, на додели признања Удружења српских привредника из Швајцарске, присутне је поздравио епископ аустријско-швајцарски Андреј. Самит је завршен доделом плакета и захвалница, а затворили су га званично конзул Зоран Јеремић и Стојан Стевановић.

Српски сајт/ Вести онлајн
Фото: Пиксабеј, илустрација

МОСКВА: Дани Београда од 25. до 27. маја

Град Београд представиће привредне и туристичке потенцијале, као и део културног наслеђа на манифестацији „Дани Беоргада у Москви“, која се од 25. до 27. маја одржава у руској престоници.

Манифестацију, чији је циљ јачање сарадње два народа и два земље заједно организују Београд и Москва, а делегацију главног града Србије предводиће градоначелник Синиша Мали.

У оквиру културног програма, 26. маја предвиђена је посета Музеју Николе Тесле у Културном центру „ЗИЛ“ у Москви, као и изложби фотографија „Београд у Москви“. У центру Москве биће отворен „Београдски кутак“, у којем ће наступити фолклорни ансамбл „Талија“ и дечји колектив „Косовски божури“, а након тога следи филмски фестивал Емира Кустурице на којем ће московској публици бити приказан филм „На млечном путу“.

Спортски програм Дана Београда, 27. маја обухвата такмичења деце и омладине у кошарци и тенису, а у једном од мечева снаге ће одмерити градоначелник Београда Синиша Мали и министар у Влади Москве Сергеј Черемин.

За крај, у парку Горки велики концерт одржаће Горан Бреговић. Градоначелник Мали рекао је раније за Тањуг да су Дани Београда у Москви то још једна шанса да се ојачају везе између Србије и Русије. Он је подсетио да је Споразум о сарадњи два града потписан пре две године, а да смо прошле године имали „Дане Москве у Београду“.

Форум ће, каже, окупити привреднике из Беоргада, али и целе Србије, као и московске, односно руске привреднике.

„То радимо заједно са Привредном комором Србије, јер желимо да ојачамо трговинске односе и привучемо инвеститоре из Русије. Желимо да им покажемо шта све нудимо“, рекао је Мали. Промотер другог, дана културе биће глумац Милош Биковић, док ће наш кошаркашки ас Милош Теодосић трећег дана промовисати спорт. „Београд је постао метропола која може да се мери са осталим метрополама у свету. Сарађујемо са Пекингом, Минском, Москвом, Лондоном… Ово су манифестације које значе за промоцију града“, рекао је Мали.

Мали је назначио да ће у Беоргаду бити одржани „Дани Минска“ у јуну, „Дани Пекинга“ у септембру, као и „Дани Техерана“ крајем године, док ће се 2018. године Београд представити у Пекингу.

„То је сарадња које раније није било, то је могућност за стварање нових пословних контаката, али и оних у области културе, спорта и свега што оплемењује и обогаћује сарадњу два града“, закључио је Мали.

Српски сајт/Б92
Фото: Пиксабеј

У овом граду у Србији за ЈЕДАН еуро добијете ТРИ еспресо кафе!

Цене кафе у угоститељским објектима широм Србије крећу се у просеку од 80 до 800 динара. Али ако желите да за само један еуро изађете са двоје пријатеља на кафу и уживате у лепој летњој башти, ево где би требало да одете

 

На Ђурђевом брду у Јагодини шољица еспреса кошта свега 36 динара! Ако живите у близини Јагодине или током викенда одлучите да одете на излет у овај део Србије, моћи ћете да уживате у омиљеном напитку за мале паре. Тако за свега један еуро можете да наручите три шољице кафе и још да вам остане кусур!

 

Београд је најскупљи

Примера ради, просечна цена еспреса у београдским кафићима креће се од 140 до 300 динара, док би у престоничким хотелима са пет звездица требало да издвојите и до 800 динара.

 

У туристичким центрима Србије, попут Златибора и Копаоника, шољица кафе кошта од 150 до 400 динара, у зависности од ексклузивности објекта.

У српским бањама цене су нешто ниже – од 90 до 230 динара, опет у зависности од тога да ли ћете одабрати да попијете кафицу у кафићу на ободу бање или на „главној штрафти“, у хотелској башти док се опуштате на пријатном пролећном сунцу и листате новине или читате вести преко апликације на мобилном телефону.

Исту суму новца требало би да издвојите и у Суботици, Новом Саду, Вршцу, Панчеву, Краљеву, Новом Пазару, Пожаревцу, Сремској Митровици…

 

Чари југа Србије

Еспресо чија цена не иде „небу под облаке“ нуде и власници кафића и кафана у Лесковцу, Куршумлији и Врању. У централним градским баштама шољица напитка за разбуђивање кошта од 60 до 85 динара. У овим градовима најјефтинији је и омиљени српски специјалитет – роштиљ, али о томе неком другом приликом…

Српски сајт

 

ДАНАС ЈЕ ЂУРЂЕВДАН: Ово су веровања и обичаји на данашњи празник

СРЕЋНА СЛАВА! ДАНАС ЈЕ ЂУРЂЕВДАН Ко дрема на Светога Ђорђа, преспаваће годину, а ако ДАНАС ЗАГРМИ…

Ђурђевдан је хришћански и народни празник који се прославља 6. маја (23. априла по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа.

Прослављају га и католици и православци, свако по свом календару, као Дан Светог Георгија. Код Срба је он попримио и неке друге особине, мешајући се са претхришћанским култовима Балкана, па се зато и празник Светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама.

Ђурђевдан је празник са јако пуно обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство.

Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника. Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.

Ђурђевдански венчић и купање у реци

Ђурђевдан се сматра границом између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи.

Главни обичаји су: плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци. Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били берићетни – да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.

Такође, оплету се венчићи од „ђурђевског цвећа“: ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана. Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама – да би се сачували од града (слично крстовима од бадњака за Божић).

Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи. Ујутру се сви редом умивају водом: деца – да буду здрава као дрен, девојке – да се момци грабе око њих, старији – да буду здрави, домаћин – да му кућа буде добро чувана…

Купање пре изласка сунца

Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа млеко). Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем. Понегде се младеж љуљала на дреновом дрвету, „да би била здрава као дрен“, а девојке су се ваљале по зеленом житу, „да би им коса расла као жито“. Посебној је за ове обичаје значајно биље (попут селена, коприве, врбе, дрена, зелене пшенице итд.), којим се људи и жене ките, или „причешћују“ или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају…

Ђурђевдански уранак

Народ на Ђурђевдан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на „ђурђевдански уранак“, на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке. За ово се припреми јело и пиће; обавезно се припреми јагње на ражњу а они који су за то задужени, оду много раније на заказано место и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу. Песма, игра и весеље трају често и до подне.

На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем „да буду напредни као врба“, ките здравцем „да буду здрави као здравац“, копривом „да коприва опече болести са њим“, и селеном „да им душа мирише као селен“.

Обичаји у Тимочком крају

Око Тимока сваки домаћин на Ђурђевдан дотера пред цркву по једно мушко јагње, и ту му на сваки рог прилепи по воштану свећицу, па свештеник после литургије изађе међу јагањце, запале се јагањцима свеће на роговима, очита им се молитва и благослове их за трпезу.

Земљорадници су око села орали бразду која је чинила магијски круг у који зле силе нису могле да продру. Овај празник нарочито поштују сточари. Овог дана се стока истерује у планине на летње паше. Тада се коље прво јагње чијом су се крвљу, ради здравља, укућани мазали по челу и образима. Сакраментална жртва јагњета, с којим се „причешћују“ сва деца, уједно је био и најважнији од обичаја за тај дан.
Народна веровања

Пре Ђурђевдана не треба селена брати или мирисати, а на Ђурђевдан свако узме по један стручак те омирише и задене се за појас, а девојке и младе за ђердан. На Ђурђевдан не ваља спавати, „да не би болела глава“, а ако је неко спавао „онда на Марковдан да спава на том истом месту“. Сматра се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре „да би заштитили себе и село“.

Обичаји везани за Ђурђевдан се врше пре изласка сунца, и то често на реци, што свакако има свој магијски значај. Међутим, највећи број обичаја спада у чисту магију, код чега онај, који их врши, нема у виду никаквог одређеног демона ни божанство.

Жене и девојке донесу увече кући „омаје“ тј. воде са кола воденичнога, „да се од њих свако зло и прљавштина отресе и отпадне“, као омаја од кола, и ставе у њу различитог биља а нарочито селена, да преноћи, па се ујутру њом купају у градини поред селена и поред осталог цвећа.

Зарад плодности своје стоке, да би одузеле млеко туђој стоци, ноћу неке жене врачају (ретко мушкарци), које су голе и јашу на вратилу (обилазе око туђих торова). Све то показује, да је обичај веома стар. На сличан начин привлачи се и пољска плодност. Са великом ревношћу практикују се и љубавна врачања и гатања. Врсте гатања и предмети, по којима се гата, врло су многобројни (по хлебу, копривама, кукавици, свињама, роси итд).

Кад загрми на Светога Ђорђа…

Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро да ће бити плодна година, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша да ће лето бити сушно. Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.

Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на икони представља многобожачку силу која је „прождирала“ бројне невине хришћане. Свети Ђорђе ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац „незнабоштву“. Под победом коју је Свети Ђорђе однео над аждајом, вероватно се мисли на прекид прогона хришћана, десет година после његове смрти, и проглашење хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара Константина. Жена на икони је можда и сама света Александра, жена која се традиционално поистовећује са Приском, супругом цара Диоклецијана, и верује се да представља симболично младу хришћанску цркву.

Друга слава у Србији

По броју свечара, Ђурђевдан је на другом месту у Србији после Никољдана. У време српског ропства под Турцима, Турци су били одредили да им се годишњи порез плаћа у два дела: на Ђурђевдан и на Митровдан. Некада су овог дана хајдуци напуштали своја места зимовања, своје јатаке, и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну са хајдуковањем. У народу је остало сећање на тадашње хајдуковање, па је остала и изрека „Ђурђев данак – хајдучки састанак, Митров данак – хајдучки растанак“.

Српски сајт/Курир
Фото: Википедиа

ТРЖИШТЕ НЕКРЕТНИНА У СРБИЈИ: Све више странаца на овај начин улаже у нашу земљу

Јадранка Табаковић има дугогодишње искуство у фармацеутском сектору. Сплет животних околности, довео је до тога, да је одлучила да промени професију и да се окуша на пољу некретнина, кроз промет и закуп истих.

Наизглед неспојиво, али да ли је заиста тако? Своје веома занимљиво пословно и животно искуство поделила је са читаоцима Српског сајта.

Како сте се одлучили на овакав корак?

– Годинама сам радила у фармацији, као фармацеутски технолог. Она је била и остала моја велика љубав. Сплетом приватних околности, након Светског конгреса фармацеута схватила сам да је време, да се мало преиспитам. Обилазак земаља западне Европе у том периоду дефинитивно је утицао на потребу да се неке ствари у мом животу промене. Пожелела сам да се можда мало изместим из дотадашњег начина живота и рада, да сагледам ствари из друге перспективе. Пожелела сам динамичнији живот.

Јадранкин отац се такође бавио некретнинама, на себи својствен начин, кроз лични печат посебног стила градње кућа, па је, сматра она, тиме била предодређена за нешто слично.

– У случајности не верујем и сматрам да се све догађа са добрим разлогом и поводом. Вероватно је овај посао био намењен мени одувек, само тога нисам била свесна.

Промена професије изискивала је потпуну промену приступа животу и раду, доста улагања у знање и вештине, самим тим и доста времена, међутим Јадранка и даље свакодневно учи и напредује.

– Будући да сам променила професију, морала сам доста да учим, да се едукујем на ту тему од почетка. Учим и дан данас, али то је у предузетничким водама сасвим нормално и очекивано, уколико имате јасну визију развоја своје куће.

Ваша фирма је примарно окренута некретнинама на подручју Швајцарске, Немачке и Аустрије, а од недавно послујете и на тржишту Србије. Које су главне разлике када је рад са некретнинама у питању за ова тржишта и наше?

– Разлике су велике, али свуда је најважније бити професионалан. Ми у фирми Atrium Immobilien желимо да у целој тој причи будемо другачији. Желимо да развијамо бренд кроз поверење и посебне пакете услуга. И буџет је, наравно, важан и за избор и нашу понуду. Људи овде све више купују, развија се свест наших људи да је некретнина капитал, да је оваква инвестиција најбоље уложени новац, на коме може да се профитира. И то је та димензија иностраног схватања и стандарда који све више добија на важности код нас.

У овом послу је важна стална укљученост у друштвена дешавања.

– То није само тражење и показивање некретнина, већ много више од тога. Слушањем жеља, посебних захтева тражњом, бавимо се том особом- клијентом, развијамо однос поверења и поклапањем слике и жеље у реалну, најбоље изабрану некретнину, клијента преводимо у купца. То су врло деликатне ствари. Пружамо потпуну сигурност у послу јер располажемо са личним подацима и плановима. Подаци су поверљиви те тако захтевају поуздане партнере у посредовању, при промету и закупу непокретности.

Регистрацији фирме претходиле су многобројне припреме. Прикупила је сва потребна уверења за квалитетно вођење овог посла и добила лиценцу. Сматра, да добар трговац некретнина мора да буде у току и са дешавањима у друштвеној заједници.

– Србија је мало тржиште са великим потенцијалом али добра позиција у односу на регионално окружење, па и геостратешка раскрсница пословних интереса ЈИ Европе, странцима све занимљивија. Наша идеја је да знамо какве су потребе за некретнинама, ко су нам купци. Желимо да се проширимо и на регион. Људи купују некретнине. Све више су едуковани и знају шта желе. Данас је важно обезбедити, поред добре локације још и доста других детаља: енергетски пасош, изворе и начине алтернативног грејања, савремене приступе градње… па све до додатних садржаја окружења, близине интернационалних школа итд. Таквим посебним приступом у понуди, све више привлачимо странце али и наше људе, повратнике код куповине квалитетне некретнине.

Постоје посебне законска одредбе, које странци морају да испуне, али све их је више, наглашава Јадранка.

– И наша дијаспора је веома заинтересована за куповину у Србији. Неко жели да купи стан, неко кућу, а неко само парче земље, које га пре свега емотивно испуњава и повезује са матицом. Људи, заокупљени својим обавезама, немају времена нити прилике, да се из иностранства потпуно информишу и баве на даљину. Зато поверавају да неко ради за њих. Ми смо ту да им помогнемо и папиролошки и на терену.

Постоје и они који планирају да остану у иностранству, а желе да инвестирају у своју земљу.

– Странцима и нашим људима који не живе у Србији, смо од велике користи јер је систем куповине и законских решења још увек другачији овде у односу на земље у којима они живе. Ми пружамо комплетну услугу што заокружује целу причу са некретнинама и издваја нас у односу на друге.

Ситуација се и код нас мења. На боље. Успостављају се стандарди када је начин градње у питању.

– Ми се трудимо да наше некретнине буду по савременим стандардима и спецификацијама градње, од квалитетних материјала, уградних елемената, енергетских прорачуна до пратећих садржаја уређења и потпуног комфора савременог живљења. Увезивањем свих тих ствари, ми имамо прилику да пружимо квалитетнију услугу. А ми смо овде, на лицу места, и знамо како да све то обезбедимо. У иностранству је процедура другачија, али својим присуством и тамо, своје деловање прилагођавамо захтевима тржишта.
И то је наша могућност више, да радимо двосмерно, да испратимо специфичности захтева и потреба наших клијената и овде и у иностранству.

Колико је тешко бити жена предузетник у Србији?

– Женама данас је свакако тешко иако смо изузетно организоване. Савремена жена се појављује у многим улогама које се од ње очекују, од породице, каријере до друштвено ангажоване особе. Мушкарцима није увек лако да прихвате да је преко пута њих жена, пословни партнер. Ипак, вољна сам да кажем, да су жене веома доследне, упорне, поуздане у послу, а да својом личном, женском нотом дају посебан печат сваком успешном предузетницком деловању.

Тешко јесте свакако, али верујем да се сваки рад и труд вреднује на прави начин .

Србија гласа: Избори за председника 2017.

Избори за председника Републике Србије 2017.  одржавају се  2. априла 2017. године.

Избори су расписани 2. марта, за 2. април, у законском року, 90 дана пре истека мандата актуелном председнику Томиславу Николићу 31. маја 2017.

У случају да ниједан кандидат не освоји више од половине гласова, биће одржан и ИИ круг гласања у року од 15 дана од дана првог гласања, где учествују два кандидата која су добили највише гласова у И кругу гласања.

Кандидате за председника Републике могли су да предложе регистроване политичке странке, коалиције и групе грађана, уколико га овереним потписима подржи најмање 10.000 бирача, а предлог кандидата подносио се Републичкој изборној комисији најкасније 12. марта у поноћ (20 дана пре дана избора).

Редослед кандидата на изборном листићу одређен је жребом 17. марта у 19.15 часова, а жреб је био јаван и преносио се на јавном сервису.
Кандидати:

1. Саша Јанковић

2. Вук Јеремић

3. Мирослав Паровић

4. Саша Радуловић

5. Лука Максимовић (зван Љубиша Прелетачевић Бели)

6. Александар Вучић

7. Бошко Обрадовић

8. Војислав Шешељ

9. Александар Поповић

10. Милан Стаматовић

11. Ненад Чанак

Опанчарева кћи: Српска традиција за ново доба

Марина Алексић из Београда, позтатија као глумица и творац бренда Опанчарева кћи, девојка је о којој су медији већ писали, а Српски сајт је са овом љупком девојком ступио у контакт пре свега због њене идеје да споји ношњу и модерно време, а све у циљу очувања традиције.

 

Рекло би се да је све почело случајно, али и није. Ви сте глумица, али и заиста опанчарева кћи. Да ли је посао који тренутно градите са истоименим брендом заправо логичан след ваших животних околности?

Очигледно у овим нашим животима ништа није случајно. Од најранијег детињства сам укључена у посао мојих родитеља зато што је у склопу породичне куће и наша радионица за израду народних ношњи и опанака. Тата, по чијем надимку Кири се и зове радионица, никада није хтео да меша модерне ствари са традиционалним и увек смо радили искључиво народне ношње и опанке. И то је разумљиво, када нешто радимо треба да радимо квалитетно и посвећено. Тако се у склопу радионице отворила могућност да ја започнем још једну причу. Моја идеја је да, као најмлађа у породици, направим једну нову, модну, причу која ће се базирати на традиционалним. Тако ћу на неки начин наставити своју породичну традицију.

 

Ваше производе купују и наши људи из иностранства. Из којих земаља највише?

Највише купују наши људи који живе у иностранству, али и странци. Стекла сам утисак да што људи даље живе више су укључени у очување наше традиције и заиста држе до свог порекла. Не кажем да људи из Србије не купују, далеко од тога, чак могу да кажем да сам поносна колико се младих интересује за овако нешто.

Користе активно друштвене мреже за промоцију свог бренда. Колики је значај овог вида пословања када је ваше пословање у питању?

Интернет и друствене мреже су саставни део наших живота. Моја породична радионица је међу првим имала сајт у Србији, а бавимо се производњом опанака и народних ношњи. На тај начин смо дошли до великог броја људи и схватили смо значај такве промоције. Посто имам ту срећу да цео свој живот гледам како се стиче име фирме трудим се да покупим оно најбоље.

Да ли размишљате и о отварању неког локала ван граница Србије?

Волела бих да се отвори могућност да наше ствари буду доступне свуда по свету. То би онда значило да сам направила још један корак даље. Куповина преко интернета је једно, много је лакше када можете да видите и пробате.

Рекли сте да се ваши родитељи баве сличним позивом. Како су реаговали када сте им рекли да почињете да се бавите и ви овим послом?

Висе су били зачуђени када сам рекла да желим да се бавим глумом. Увек су ми говорили да чиме год се у животу бавила морам да негујем нашу породичну причу. Тако да и када сам се школовала, активно сам радила у радионици.

Модели су углавном за жене, ако се не варам. Хоће ли бити и комада за мушкарце?

Почели смо скромно, са углавном женским стварима, али увелико припремамо колекцију за пролеће/лето не желим да кажем само 2017. зато што чинимо све да наше ствари буду ванвременске.

Какви су даљи планови?

И у послу, као и у животу треба више имати жеље него планове. Зеља ми је да што више људи посети нашу малу радњу на Дорћолу и да као и до сада оду задовољни.

 

Аутор: Душица Антић-Рашић

Фото: Опанчарева кћи