ДАНАС ЈЕ ГАРАВА СРЕДА: Вечерас на небу чекајте овај знак!

Недеља после Васкрса пуна је лепих народних обичаја и веровања. Пошто Срби Васкрс прослављају три дана, данашњи дан први је радни, када се верници враћају свом уобичајеном животу, а на селу пословима у домаћинству и око стоке.

Данашњи дан неки називају гаравом средом, а други светлом јер су наши прадедови и дедови веровали да вечерас обавезно треба гледати у небо чекајући – знак!

Наиме, веровали су да ако вечерас небо буде без облака, ведро и звездано, година ће бити родна. Ако буде облака, година до следећег Васкрса биће тешка, година беде и оскудице.

У ужичком крају пак верују да ко вечерас угледа звезду падалицу биће баш срећан у наредној години, али верује се и да они којима је неко недавно умро обавезно вечерас треба да погледају у небо јер ће тамо видети како са неба пада звезда која је ,,припадала“ преминулом.

У нашем народу се каже да ко згреши средом грех му остаје заувек. Раније се среда у народу доста поштовала и пазило се да се средом не начини неко велико злодело, јер се сматрало да тај грех остаје до судњег дана, а то је верује због тога јер једино Света Среда нема цркву или манастир који јој је посвећен, и онда грешник нема где да јој се исповеди и помоли.

На другом крају Србије, тачније у Банату, на овај дан некада се сеоским шоровима кретала весела поворка маторих момака – неожењених мушкараца до 30 године – које би пратили свирци. Они би за собом вукли пањ. Овај диван обичај одржао се у селима до почетка Другог светског рата, а нежење би биле јавно прозване што се не жене односно били су нагарављени, нацрњени.

 

Српски сајт
Фото: Пиксабеј

 

Вечна дилема: Ког дана се заправо фарбају јаја за Васкрс?

У традицији Срба за Васкрс фарбана јаја се јављају још у 16. веку. Међутим, постоји дилама око тога да ли јаја треба фарбати на Велики четвртак или Велики петак.

Етнолог и антрополог Весна Марјановић каже да се јаја могу фарбати од Великог четвртка до Велике суботе.
Последња, страсна недеља, а посебно дани од Великог четвртка, сва је у знаку домаћинства, припреми укусне хране и фарбању васкршњих јаја.

У неким крајевима наше земље сматра се да јаја треба да се фарбају на Велики четвртак или Велики суботу, а да је Велики петак дан када не треба ништа да се ради, и да се проведе у молитви.

Црква је прихватила бојење јаја још у 12. веку а код нас та пракса се јавља у 16. веку. Јаја бојена црвеном бојом су старијег порекла него ова данашња шарена и према археолошким изворима, помињу се у загробним култовима код старих европских народа још од 4.века нове ере.

Први помен о бојењу јаја на територији наше зеље потиче из тридесетих година 16.века. „У једном турском закону о саским рударима и обичајима рударским… има, и оваква одредба: Кад им буде о рођењу Исаову и о шареним јајима… шарена јаја дају книзу…“

Чуваркућино име и значење

Постоје различити називи за прво обојено јаје у кући, а ово су нека од њих у зависноти где се живи:
– чувар, чувара, чуваркућа, чуварак (Војводина)
– крсташ (Пећ)
– страшник (Призрен)
– измамак (околина Лесковца)
– чобан (Чајнич).
Чуваркућа се чува поред иконе до следећег Ускрса. Верује се да пуцање коре на јајету симболизује Христово ускрснуће, али и буђење природе.

 

Српски сајт/Опанак
Фото: Пиксабеј

Шеста недеља поста: У Цветној недељи славимо улазак Господњи у Јерусалим

Данас почиње шеста недеља Часног поста која се назива Цветном недељом. У овој недељи празнујемо Улазак Господњи у Јерусалим, царски пут нашег Господа и Спаситељ на страдања и крсну смрт. Пут који је Господ прошао ,,ради нас људи и нашег спасења“.

Пред Господом, као пред царем победником, носили су палмине гране. По тим гранама и сам празник је добио назив “Цвети”.

То је Господњи празник, један од дванаест великих, и читава служба односи се само на празник. Он нема ни претпразништво, ни попразништво. Служи се Свеноћно бденије са уобичајеним поретком. Особеност представља само освештање палминих грана, односно код нас грана врбе, као биља које рано даје пупољке.
Одмах након Јеванђеља чита се 50. псалам, за време чега свештеник крстообразно са свих страна кади у средини храма припремљене врбове гране (врбице). Затим, после возгласа ђакона: “Господу помолимсја”, свештеник чита из Триода нарочиту молитву за благосиљање врбице и кропи је светом водом. Типиком је одређено да се за време певања Полијелеја целива свето Јеванђеље, а не икона која стоји на средини храма.
У пракси се допушта да верни поред Јеванђеља целивају и икону, а затим свештеник, приликом миросања (помазивања освећеним јелејем), свакоме даје освећену врбицу и запаљену свећу. Са врбицама и свећама у рукама верни потом стоје до краја јутрења. У Јерусалиму са палмовим гранама стоје и до краја Литургије. Служи се Литургија светог Јована Златоуста.

„У овој шестој недељи Часног поста, када ћеш чути јеванђеље о васкрсењу Лазара из мртвих, сабери и управи мисли своје на чисто срце које Бога види. И пробај чистоту срца свога на овоме чуду васкрсења четвородневног мртваца. Нечисто срце неће на овоме догађају видети Бога нити чудо Божје, него ће срицати своју клапњаву о хипнотизму, сугестији и другим врачаријама, које су стекле своје научне рубрике. И ти, ако не будеш овде видео Бога (у лицу Христа Васкрситеља) и чудо Божје у васкрсењу Лазара, значи имаш још нечисто срце“. – св. Николај Велимировић

Српски сајт
Фото: Пиксабеј, илустрација

ВАСКРШЊИ ПОСТ: Наступа Глува недеља поста, а ево због чега се тако назива

Пета недеља васкршњег поста која се у календару зове Глувна или Глува недеља, назив је добила по томе што се увелико одмакло у посту и долази време ћутања, покајања, тзв. глуво време.

Друга недеља пред Васкрс, посвећена је Светој Марији Египћанки, мученици која је својим подвигом доказала да има наде за све који желе искрено да се покају и крену путем истине и божије правде.
„Завапи Христу Богу који је распет за тебе, каже Црква, и који је добровољно примио ране: побрини се за мене, Господе, и спаси ме”.

Данашња, пета недеља у Васкршњем посту, посвећена је преподобној Марији Египћанки, великој грешници, али и великој покајници. Од младости живећи развратно, кренула је у Јерусалим, где је доживела преокрет, када јој је непозната сила затворила улаз у храм. Помоливши се пред иконом Мајке Божје, одлучила је да промени живот. Прешла је Јордан и цео век провела у пустињи, горко се кајући за грехе своје младости. Ту ју је нашао старац Зосима, који ју је и причестио и саслушао све њене подвиге.

Следеће године она се упокојила. Њени подвизи помињу се у прва четири великопосна дана у Великом канону Андреја Критског, као и на првом бденију у минулу среду, кад се читало по храмовима и целокупно њено житије, које пружа дивну поуку.

У Глувну недељу црква забрањује сва весеља, свирке, песму и забаве. Не одлази се на пут, не раде се велики послови, не тера стока на пашу…

Да људи не би били лењи у својим духовним подвизима, црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и недељу, пружа верницима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа.

На вечерњем богослужењу у среду пете седмице певају се 24 покајне стихире Великог канона. Све стихире имају завршетак: “Господе, пре него што погинем, спаси ме!” У четвртак на јутрењу се чита цео Велики канон и Житије преподобне Марије Египћанке.

Субота пете седмице поста је Субота Акатиста, а сама служба носи назив Похвале Пресветој Богородици. Тог дана на јутрењу чита се Акатист Пресветој Богородици.

 

Српски сајт/Опанак
Фото: Пиксабеј