Вечна дилема: Ког дана се заправо фарбају јаја за Васкрс?

У традицији Срба за Васкрс фарбана јаја се јављају још у 16. веку. Међутим, постоји дилама око тога да ли јаја треба фарбати на Велики четвртак или Велики петак.

Етнолог и антрополог Весна Марјановић каже да се јаја могу фарбати од Великог четвртка до Велике суботе.
Последња, страсна недеља, а посебно дани од Великог четвртка, сва је у знаку домаћинства, припреми укусне хране и фарбању васкршњих јаја.

У неким крајевима наше земље сматра се да јаја треба да се фарбају на Велики четвртак или Велики суботу, а да је Велики петак дан када не треба ништа да се ради, и да се проведе у молитви.

Црква је прихватила бојење јаја још у 12. веку а код нас та пракса се јавља у 16. веку. Јаја бојена црвеном бојом су старијег порекла него ова данашња шарена и према археолошким изворима, помињу се у загробним култовима код старих европских народа још од 4.века нове ере.

Први помен о бојењу јаја на територији наше зеље потиче из тридесетих година 16.века. „У једном турском закону о саским рударима и обичајима рударским… има, и оваква одредба: Кад им буде о рођењу Исаову и о шареним јајима… шарена јаја дају книзу…“

Чуваркућино име и значење

Постоје различити називи за прво обојено јаје у кући, а ово су нека од њих у зависноти где се живи:
– чувар, чувара, чуваркућа, чуварак (Војводина)
– крсташ (Пећ)
– страшник (Призрен)
– измамак (околина Лесковца)
– чобан (Чајнич).
Чуваркућа се чува поред иконе до следећег Ускрса. Верује се да пуцање коре на јајету симболизује Христово ускрснуће, али и буђење природе.

 

Српски сајт/Опанак
Фото: Пиксабеј

ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКИ ПЕТАК: Обичаји код Срба на овај празник

За хришћане у целом свету данас је Велики петак, дан Христовог страдања и најтужнији дан у хришћанству, када је Исус Христос умро и распет на крсту на Голготи.

На Велики петак се пости. Обичај је да се на тај дан фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв. На Велики петак се не пева, не весели се, а од Великог четвртка до Ускрса (недеље) када је, по веровању, Исус васкрсао, не звоне црквена звона јер су она у православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.

Ово не јести никако

Велики петак строго се празнује. Тај дан је црвено слово па се стога ништа не ради ни од кућних, ни од пољских послова. Жене тог дана ни по коју цену не смеју да узму иглу у руке, јер се верује да ће им на рукама избити пликови. Тог дана поштује се строг пост, у кући се не пали ватра, не кува се чак се и хлеб не меси тог јутра. Међутим, Срби верују да је најтужнији дан у хришћанству најбољи за калемљење воћа јер се „прими све што се тог дана накалеми“.

Срби верују и да на Велики петак не треба јести коприве, а осим овог има и још чуднијих нехришћанских обичаја и веровања попут оног да кога пробада у стомаку треба на тај дан на болно место да стави одрану кожу тек убијеног зеца, као и да жена нероткиња која жели децу треба да попије мало крви (?!) зеца убијеног на тај дан?!

Девојке ће вечерас уснути будућег мужа

У неким деловима Србије верује се да ће девојке које на данашњи дан украду цвеће из црквене порте и ставе га под јастук у ноћи уочи Велике суботе сањати свог будућег мужа. Верује се и да оног ко данас опере косу целе следеће године неће болети глава као и да кућу ваља мало помести метлом, а онда ту метлу бацити, а са њом и сво зло из куће и домаћинства.

Ко целива плаштаницу, нека замисли и жељу

Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница.По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена. У ове дане црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља.

На Велики петак пожељно је ништа не јести.