Тајна срца маленог: Роман о Београду и Београђанима осамдесетих и данас

test

Тајна срца маленог: Роман о Београду и Београђанима осамдесетих и данас

Тајна срца маленог: Роман о Београду и Београђанима осамдесетих и данас Тајна срца маленог: Роман о Београду и Београђанима осамдесетих и данас

Љубавни троугао, журке у Београду осамдесетих година прошлог века, путовања од Вардара до Триглава, родитељи који деци намећу своје мишљење… Живот осамдесетих и данас.

Ово су само неке од тема којима се Жељка Зебић, продуцент и новинар, бави у свом роману првенцу „Тајна срца маленог“.

Годинама пишете, зашто је роман као формат на ред дошао тек сада?

– Пријатељи су ме више пута питали када планирам да издам књигу у којој бих објединила теме којима сам се бавила у својим текстовима. Сада су се, могло би се тако рећи, склопиле коцкице и одлучла сам да издам први роман.

– Пишете о осамдесетим годинама прошлог века. Шта је било толико чаробно тада па их се сви са сетом сећамо?

Већ дуго размишљам о осамдесетим годинама и томе како су оне и данас врло актуелне. Нисмо знали колико тога немамо, а имали смо нешто што смо у међувремену изгубили – једни друге и нешто чему можемо да се надамо и у шта да верујемо. Тих година, били смо на пола пута између строгог режима друга Тита, још увек присутних елемената патријархалног васпитања, али у исто време смо желели да видимо и токове новог и модерног. Тада је нпр. било модерно да момци имају по две-три девојке истовремено. То је свима било у реду уколико смо гледали са стране, али када бисмо трач, лаж или неистину осетили на сопственој кожи, утисак је бивао другачији. Исто је и са главном јунакињом.

– Радња романа прати љубавни живот Инес и Алексе који одрастају у Београду и који су у вишегодишњој, недефинисаној вези. Они су са једне стране сродне душе, са друге љубавници, али њихов однос остаје до краја непрецизиран. Пратимо њихов однос некад и њихов однос у Београду данас.

Они су двоје младих који су се пронашли и били донекле слични, али су одрастали у различитим породицама, одгајани на различитим вредностима и на крају се различито и формирали. У почетку обоје сањају о успешним каријерама у свету шоу-бизниса. Ипак, она је имала слободу да прати своје снове, њој су допустили да сања до краја, а он је могао само да се заигра, а онда да се уклопи у очекивања своје мајке.

– У књизи су поред љубавног односа приказани и многи друштвени моменти за које бисмо очекивали да у то време нису постојали.

Имам утисак да данас јако пуно лажемо млађе генерације. И пре је било ванбрачне деце, девојака које су остале јако младе трудне, ситуација да су се бракови склапали из интереса… Није истина да су деца данас лошија. Ми смо само имали више мира. И ми бисмо возили тада преко 200 km/h само да је било аутомобила који су могли брже од 80. Излазили бисмо и ми до касније само тада нису постојала места на којима бисмо ми могли да останемо после поноћи. У књизи се дотичем и професија које нису подразумевале посао од 7 до 15ч као што су послови глумаца, певача, водитеља… и њихов положај тада. Људи који су се њима бавили, били су често тема трачева. То је посебно било тешко када си млад, а о томе говорим из перспективе главне јунакиње. И раније је важило да девојке које иду на концерте или певају, глуме, раде као водитељи буду на мети трачева. Испоставило се да није тако и да су најчедније заправо правиле много веће грешке.

– Шта је било боље тада, а шта сада?

Тада смо још увек, под духом југословенства, делили људе на оне који нам одговарају и који нам не одговарају. Сада све делимо, имамо потребу да намећемо свој укус другима. Данас се инсистира на поделама, а тада је тога било мање.

– Kоме сте се обраћали док сте писали књигу?

У глави су ми била деца која су прешла двадесету. Раније је комуникација са родитељима супротног пола била скоро непостојећа. Данас више причамо са својом децом, али би требало и да будемо искренији. Нама многе ствари нико није говорио. Ја сам у роману неке важне лекције стављала у уста баке и мајчине пријатељице. Морамо бити искрени, рећи деци да ствари које им се дешавају постоје од раније и помоћи им да се на најлакши начин изборе са њима. Морамо бити спремни да признамо младима истину. Ово је, са једне стране, књига за мајке да се присете младости, али и за девојке да виде да смо и ми умеле да будемо и те како несташне.

– Знам да људи питају шта ће бити са Инес и Алексом. Да ли можемо да очекујемо наставак романа „Тајнa срца маленог“?

Планирам наставак јер волим да пишем о Београду какав је некада био. Задовољна сам како публика реагује на први роман па свакако размишљам и о његовом наставку. Мој супруг је нашао одличну тему, опет је реч о необичној љубави, али за сада – то је све што знам.

– Док не дође на ред наставак првог романа, спремате и књигу са мало другачијом тематиком?

Тако је. Друга књига ће бити у вези са мојим вишегодишњим искуством и комуникацијом са лајф коучевима, терапеутима… Чини ми се да када купимо књиге страних аутора нема конкретних савета и решења баш за нас. Желела сам да људи када прочитају књигу имају и неки реалан савет. Не стављам у први план ниједан правац већ сам изнела своје мишљење уз ослањање на теорију. Наглашавам да би људи требало да потраже и помоћ од психолога или других стручних лица уколико има потребе за тим, па и од лајф коучева.

– Знам да сте активни и у позоришту. Припремате представу „Збогом стресу“. О каквом комаду се ради?

У представи играју Наташа Аксентијевић и Жарко Степанов. Наташа је жена под стресом и покушава да нађе лајф коуча, али доведе све њих до лудила. Она на крају налази решење независно од свих њихових савета, а које, видеће сви они који дођу на представу. Играмо је од октобра у УK „Владо Дивљан“. Миодраг Милиновић је редитељ, Walter media продукција.

Душица Антић-Рашић

Фото: Приватна архива