Teк свака шеста жена на селу поседује некретнину

У сеоским срединама 84 % жена нема никакву непокретност на своје име што је доказ лошије позиције жена у Србији. Нова анализа НАЛЕД-а и компаније PwC показала је да жене без власништва над станом или кућом теже остварују економску независност, и даље је у селима присутна свест да нису део родитељског дома, па се одричу права на удео или наследство

НАЛЕД наводи да стицање некретнина отежава чињеница да жене у Србији у просеку имају за око 8.000 динара ниже плате од мушкараца, а на селу је свака друга формално незапослена и њих само 7,4 процената поседује земљу.

“У селима је тек свака шеста жена уписана је у катастар, док је на нивоу целе Србије свака четврта жена власница или сувласница некретнине, а власништво на непокретности је важан предуслов да буду самосталније и да, примера ради, на основу те некретнине подигну кредит и започну сопствени посао”, изјавила је кординаторка Савеза за имовину и урбанизам и саветница за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јасмина Радовановић.

Жене су чешће власници некретнина него 2018. године што је, наводи НАЛЕД, то резултат Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова из јула 2018, на којим је инсистирала ова асоцијација.

“Уведена је аутоматска регистрација заједничког власништва над некретнинама стеченим у браку, осим ако се ради о посебној имовини једног од супружника када је потребно да такву имовину супружник индентификује у изјави овереној код јавног бележника”, каже она.

Додаје да је видљивост оба супружника као власника непокретности у евиденцији катастра пружа додатну заштиту како власницима непокретности тако и трећим лицима у случају располагања. Анализа сроведена током пројекта о родној равноправности у катастарској евиденцији показује да у Србији, укључујући и руралне и урбане средине, има готово 25 милиона евидентираних непокретности од чега жене поседују у целости или имају удео у 6,43 милиона.

Из НАЛЕД-а поручују да активно раде на оснаживању жена и женског предузетништва у руралним срединама, посебно кроз пројекат ”1.000 жена“ који је покренут у сарадњи са потпредседницом Владе Зораном Михајловић као председницом Kоординационог тела за родну равноправност и асоцијацијом произвођача рукотворина ”Етно мрежа“, која пружа обуку и подршку женама из руралних подручја у изради традиционалних рукотворина, како би своје вештине искористиле у сврху обезбеђивања сталног извора прихода.

Новости