Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“: Kултурно благо Србије у дигиталној форми

test

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“: Kултурно благо Србије у дигиталној форми

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“: Kултурно благо Србије у дигиталној форми Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“: Kултурно благо Србије у дигиталној форми

Фото: Приватна архива

Дигитализација културног блага Србије спроводи се организовано већ дуже од једне деценије у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.

Иако је за ових десетак година дигитализовано доста тога, планови за наредни период су још импозантнији.

– Поносно можемо да истакнемо да смо од само једног запосленог и једног скенера, дошли до тога да имамо десеторо људи који раде на пословима дигитализације културне грађе наше земље. Поред запослених, ту су и волонтери који својим несебичним залагањем доприносе очувању културе и традиције на територији Србије – каже на почетку разговора за „Српски сајт“ Адам Софронијевић, заменик управника Универзитетске библиотеке.

Фото: Пиксабеј

Доста тога је већ урађено, али културно благо Србије је заиста велико. По ком принципу се врши одабир грађе која ће бити дигитализована?

– Одабир грађе је веома изазовна тема. Постоје стратешка документа наше републике која дефинишу ову област. Трудимо се да тематика буде што релевантија, али и занимљива. Навео бих пример часописа „Die Donau“ на коме се управо ради. Овај часопис део је културног наслеђа подунавских Шваба са територије Бачке. Један од њих, Адам Беренц, схватио је суштину природе режима Хитлера још на њеном почетку и покренуо је овај недељник у циљу борбе против фашизма. Часопис је излазио и у периоду када је Апатин, у коме је он живео, потпао под мађарску власт. Мађари Беренцу нису правили проблем, али већ 1944. године часопис је угашен, Беренц ухапшен, стављен на воз и упућен за Аушвиц. Од сигурне смрти успео је да га спаси један бискуп који га је познавао од раније и успео да га скине са воза. Тако је Беренц преживео Други светски рат. У првим бројевима, овај часопис је штампан на немачкој готици што је јако тешко за ишчитавање. На срећу, имамо напредне програме па смо успели да рашчитамо и ове текстове. Већ неколико првих бројева овог часописа је на сајту библиотеке и претражив је.

Поред овог часописа, дигитализују се и материјали из седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

– Занимљиво је напоменути да је урађена и дигитализација часописа „Ритам“. Овај часопис је један од бисера српског културног наслеђа. Из текстова у овом часопису види се колико је наша културна сцена у тим годинама била напредна и ишла у корак са Европом и светом. Часопис „Теорија и пракса“ данашењег РТС-а је један од прва четири часописа медијске комуникације на свету. Данас се велики број људи бави овом темом, часопис је дигитализован, а оно што је важно је да су ови текстови и даље прилично релевантни. Следећи на реду за дигитализацију, када говоримо о часописима, је „Џубокс“.

Kолики је број посета дигиталним садржајима и шта се највише претражује?

– Задовољни смо јер на нашем сајту имамо преко 4000 јединствених посета месечно, а додатно нас охрабрује и чињеница да имамо сталан раст броја корисника. Због ограничења са ауторским правима имамо највише материјала из периода пре 1949. године. Надамо се да ћемо добити и дозволе за објављивање савременијих садржаја јер је претраживост ове библиотеке изузетно важна. Kористе је истраживачи, студенти, магистранти и докторанти. Са друге стране, имамо и пуно посета људи које занимају подаци о прецима и тзв. шематизми. Шематизми су издања у којима су навођени сви запослени у одређеном сегменту. На пример сви запослени у јавном сектору – учитељи, министри… Исто тако, можете да претражите све занатлије по градовима и пронађете податке о својим прецима.

Дигитализацијом грађе се стварају потпуно нови услови за дигиталну хуманистику и истрживања из области језика и књижевности.

– Ове области се проучавају на Филилошком факултету и приликом одабира грађе имамо одличну сарадњу и са овом установом и професорком Љиљаном Марковић која има јако пуно слуха за дигитализацију посебно откако је на челу наше Библиотеке професор Александар Јерков. Оно што бих посебно желео да нагласим је да имамо и вишегодишњу лепу сарадњу са Министарством културе које подржава наше пројекте. Захваљујући свему наведеном, Универзитетска бибилиотека у Београду је једна од библиотека која има најбоље урађену претраживу периодику што је у 21. веку од изузетне важности. Наш рад је препознат и од стране колега из Европе и региона којима ћемо помоћи да и сами покрену сличне пројекте .

На основу претраживе библиотеке направљени су тематски садржаји за Пирот и Љиг.

– Запослени у самоуправама ових општина су имали највише слуха за ово што ми радимо па су тако и садржаји из ових општина најпре дигитализовани. Идеја је да се у наредном периоду уради исто и за све остале градове у Србији.

Шта је, поред овога, у плану за наредни период када је дигитализација у питању?

– У плану је дигитализација и архиве Богословског факултета, Удружења новинара Србије, наставак дигитализације Битефове грађе… Биће урађена и дигитализација културног наслеђа Гардијске бригаде која има преко 2000 партитура међународних химни. У сарадњи са СПЦ у плану је и рад на манастирској грађи– закључио је Софронијевић.

Сви поменути садржаји су на сајту www.istorijskenovine.unilib.rs.

 

Душица Антић-Рашић