УСПЕШНО ПОСЛОВАЊЕ 185 ГОДИНА: Жена на челу ливнице из доба Oбреновића

test

УСПЕШНО ПОСЛОВАЊЕ 185 ГОДИНА: Жена на челу ливнице из доба Oбреновића

УСПЕШНО ПОСЛОВАЊЕ 185 ГОДИНА: Жена на челу ливнице из доба Oбреновића УСПЕШНО ПОСЛОВАЊЕ 185 ГОДИНА: Жена на челу ливнице из доба Oбреновића

Мало је фирми које постоје вековима. Кнез Милош Обреновић је основао Словоливницу 1831. године, а Анастас Јовановић је у „Слову“ гравирао матрице слова за први српски ћирилични буквар. „Слово” је фирма „музеј”, која поседује и машине из 19.века. Данас је на челу ове фирме Гордана Ђурђевић.

Већ 15 година радите у приватном сектору. Како сте одлучили да уђете у предузетничке воде?

– То је за мене био изазов. Жеља да реализујем идеје које сам имала, да преузмем одговорност за опстанак и развој предузећа, за чијим се производима гасила тражња. Слово је прва и једина фирма у којој сам се професионално развијала. Након завршеног Економског факултета, конкурисала сам за посао у тадашњој ливници слова и била примљена. Више од две деценије сам посветила  раду у „Слову“. Поступно сам напредовала, корак по корак, од приправнице, комерцијалне директорке, до директорке и сувласнице фирме.

Предузеће „Слово“ има богату историју – кнез Милош Обреновић основао је прву словоливницу, а један од запослених био је и Анастас Јовановић, први српски фотограф и литограф. Да ли је вођење једне такве фирме већа привилегија или одговорност?

Кнез Милош Обреновић је основао Словоливницу 1831. године, а Анастас Јовановић је у „Слову“ гравирао матрице слова за први српски ћирилични буквар. „Слово” је фирма „музеј”, која поседује и машине из 19.века. Неке смо поклонили Музеју науке и технике, а неке су остале у погону и сведоче о њеној значајној улози у историји графичке индустрије Србије. Имам пуно поштовање за њену славну историју и жељу да се заједно са колегом Зораном Филиповићем борим за  њену будућност.

Колико се ваш производни програм променио током година?

Потпуно. Ливница слова је постала ливница калајне легуре, а када се тражња и за овим производом угасила, постали смо Кућа креативног дизајна у областима архитектонског, индустријског и промотивног обележавања. Пружамо пун сервис услуга, од дизајна, производње, до монтаже производа.

Увели смо технологије дигиталне штампе, сито-штампе, ЦНЦ гравирања, ласерског гравирања, ецовања, емајлирања.

Који је највећи проблем са којим сте се срели током свог пословања?

Највећи проблем са којим се нека фирма може суочити је гашење тражње за основним производом. Зато данас имамо диверсификовану производњу у три базна производна тока, како би амортизовали утицај промена на тржишту на живот фирме.

Шта сматрате да је најважније за једну фирму да би напредовала?

Има више кључних елемената. Треба бити препознатљив по квалитету и професионалном раду. То претпоставља добро организован рад доброг и одговорног тима. Рад са посвећеношћу и ентузијазмом, константно учење и унапређивање професионалних вештина, добру информисаност, креативно решавање проблема, које овако динамично окружење свакодневно поставља.

Колико је тешко пословној жени да усклади пословни и приватни живот?

Предузетништво је начин живота. Моја линија између пословног и приватног живота је све блеђа. Не осећам се лоше због тога, само бих волела да дан траје дуже. Контак са децом не прекидам ни када сам на послу, али зато често пословне дилеме донесем кући.

Чланица сте Удружења пословних жена Србије. Колико вам је чланство у овој организацији помогло у пословању?

Мој професионални пут је обележило и Удружење пословних жена Србије. Удружење је било и јесте моја велика подршка. Оно ми је омогућило додатну едукацију, умрежавање са предузетницама из земље и региона, пружило  информације релевантне за развој фирме( информације о пројектима, субвенцијама, сајмовима, Б2Б сусретима). Тако сам унапредила вебсајт, извршила сертификацију ИСО стандарда, наступила на Националном штанду на сајму у Хановеру, остварила већу видљивост фирме на ино-тржишту и реализовала идеју о извозу.

У једном инервјуу сте рекли да ко се запослио у „Слову“ углавном је оданде и отишао у пензију. То је данас реткост. Како успевате?

Настојали смо да запослене укључимо у све технолошке промене, условљене променама на тржишту. Многи су више пута мењали своје занимање и уклапали се у потребе предузећа. Толерантан однос према запосленима, адекватна зарада и њихово поштовање радног места, условили су ову “везу” до пензије.

Често се може чути да мушкарци нису спремни да озбиљно схвате жену као сарадника. Каква су ваша искуства?

Предрасуде везане за већу компетентност мушкараца постоје, до тренутка када се докажете. Запослила сам се у пословном окружењу у којем су доминирали мушкарци, била сам окружена ливцима, али када сам све планирано реализовала, предрасуде више нисам примећивала.

Шта бисте поручили женама које се одлуче да уплове у воде предузетништва ?

Не одустајте пред проблемима који се буду јављали. Сваки проблем има своје решење.

Који су ваши даљи планови?

Данас 30 одсто наше производње извозимо. Планирамо да повећамо извоз и да се Слово категорише као претежни извозник.

 

Душица Антић-Рашић