Вечна дилема: Ког дана се заправо фарбају јаја за Васкрс?

У традицији Срба за Васкрс фарбана јаја се јављају још у 16. веку. Међутим, постоји дилама око тога да ли јаја треба фарбати на Велики четвртак или Велики петак.

Етнолог и антрополог Весна Марјановић каже да се јаја могу фарбати од Великог четвртка до Велике суботе.
Последња, страсна недеља, а посебно дани од Великог четвртка, сва је у знаку домаћинства, припреми укусне хране и фарбању васкршњих јаја.

У неким крајевима наше земље сматра се да јаја треба да се фарбају на Велики четвртак или Велики суботу, а да је Велики петак дан када не треба ништа да се ради, и да се проведе у молитви.

Црква је прихватила бојење јаја још у 12. веку а код нас та пракса се јавља у 16. веку. Јаја бојена црвеном бојом су старијег порекла него ова данашња шарена и према археолошким изворима, помињу се у загробним култовима код старих европских народа још од 4.века нове ере.

Први помен о бојењу јаја на територији наше зеље потиче из тридесетих година 16.века. „У једном турском закону о саским рударима и обичајима рударским… има, и оваква одредба: Кад им буде о рођењу Исаову и о шареним јајима… шарена јаја дају книзу…“

Чуваркућино име и значење

Постоје различити називи за прво обојено јаје у кући, а ово су нека од њих у зависноти где се живи:
– чувар, чувара, чуваркућа, чуварак (Војводина)
– крсташ (Пећ)
– страшник (Призрен)
– измамак (околина Лесковца)
– чобан (Чајнич).
Чуваркућа се чува поред иконе до следећег Ускрса. Верује се да пуцање коре на јајету симболизује Христово ускрснуће, али и буђење природе.

 

Српски сајт/Опанак
Фото: Пиксабеј