БАКИНА КУХИЊА: Јутјуберка коју прати 40 хиљада људи! (ФОТО+ВИДЕО)

Бакина кухиња – приватна архива

Данас, у време модерних технологија, већина нас не почиње било шта да ради без консултовања Гугла или Јутјуба. Уз туторијале на интернету, све је много лакше и једноставније. Оно што не знамо, с лакоћом можемо да савладамо. Те тако пре спремања неког јела, углавном ћемо прво покушати да нађемо видео рецепт на Интернету. И тамо ће нас, поред неколико стотина домаћих канала сачекати и један необичан, канал Јелене Јеле Петровић – Бакини видео рецепти.

Власница овог канала је Бака Јела из Деспотовца која за себе скромно каже да се ни по чему много не разликује од осталих бака овог света.

– Ја сам скромна, радна и тек помало необична бака јер радим нешто, што остале баке у мојим годинама, не раде. Снимам рецепте, пишем и уређујем блог Бакина кухиња и дружим се са хиљадама младих људи на свом каналу и друштвеним мрежама.

Овој баки није необично слагање са младим људима, а у прилог томе говори и чињеница да су јој неки од њих управо и дали идеју за покретање прво блога, а онда и сајта.

– Заправо сам све од младих људи и научила. У свету блоговања сам већ неких десетак година. И могу да кажем да су одувек били веома посећени, јер су бакини рецепти прави домаћи. Само снимање сам кренула јако несигурним корацима, са слабом камером, али и са великом жељом да младима покажем и да их научим да кување није баук, већ велико задовољство, и пре свега – љубав!

Касније је, каже бака Јела, било све лакше, мењао се квалитет опреме, али је квалитет рецепата остајао исти и до дана данашњег.

– Почетак је увек тежак, иако су рецепти увек било добри, квалитет снимака није био задовољавајући, било су слабо осветљени и мутни. Временом сам набавила бољу камеру, стекла искуство у снимању и резултати нису изостали. За годину дана постојања канала имала сам око 2 хиљаде пратилаца, данас, после две године, их је преко 40 хиљада из целог света!

Међутим, иако је савладала све модерне технологије и не пада јој тешко да сваког дана креира нови видео рецепт, Бака Јела није сама у свему овоме. Она има велику помоћ и подршку свог мужа, деке Милана, са којим је у браку 40 година!

– Дејка је ипак моја главна подршка, мој животни сапутник, камерман, снабдевач и без њега овај канал не би могао да функционише. Око техничких ствари ми помажу моји сестрићи и админ на сајту кога не мењам већ 10 пуних година. А, видее монтирам сама – са поносом каже бака Јела.

Иако је данас успешна блогерка и влогерка и има велику подршку, није одувек било тако. Како каже нису сви веровали у њен успех, иако је она била сигурна да ово што ради јесте добро и квалитетно и да је питање времена када ће се и други људи у то уверити.

– Пријатељице ме подржавају и помажу око рецепата, идеја и предлога, а неке од њих су чак и гостовале на мом каналу.

Бака Јела је поносна на чињеницу да њени рецепти имају прилику да се чују, виде и замиришу у домовима широм света.

– Имам велики број пратилаца из дијаспоре, из целог света… Немачке, Аустрије, Аустралије, Новог Зеланда… Моји пратиоци су моје драге пчелице и за мој канал кажу да је Југославија у малом. Поносна сам на своју публику јер су ту претежно млади који, осим што гледају рецепте и спремају их,  се и јако лепо друже на мом каналу.

А, како баке важе за мудре и дивне особе, замолили смо и бака Јелу за неки савет млађима…

Дружите се драги моји, искористите живот да нешто научите, прочитате и што је најважније да нешто корисно урадите. А, корисно је само оно што може послужити и вама и другима – завршава бака Јела.

 

Анђелка Томовић
Фото: Приватна архива

ПРЕДСЕДНИЦА УДРУЖЕЊА ПОСЛОВНИХ ЖЕНА СРБИЈЕ: Потребно је дупло више времена да жена буде друштвено призната као предузетник

Сања Поповић-Пантић

Бити предузетник у Србији није нимало лако, а жене предузетници имају, сматра се, још тежи положај. Ипак, жене се из дана у дан боре за лидерску позицију у привреди. Оне ређају успехе у времену кризе и померају границе пословања. На том путу имају и подршку Удружења пословних жена на чијем је челу Сања Поповић-Пантић. Ово удружење кроз пројекте унапређује женски бизнис, храбри и подстиче друге на нова знања и вештине.

– Женско предузетништво у Србији помиње се први пут током деведестих, када су међународни програми помоћи били усмерени углавном ка женама које су биле избеглице. Један од циљева Удружења пословних жена Србије, на чијем сте челу, јесте повећање броја жена које започињу сопствени бизнис. Колико ваше удружење тренутно има чланова и које су делатности којима се најчешће баве?

Удружење пословних жена Србије је највећа национална организација жена предузетница. Има водећу улогу у организовању пословних жена и пружању подршке, као и промоцији предузетница Србије.

– Сарађујемо са 9 партнерских удружења пословних жена у Србији и заједно бројимо преко 900 чланица. Предузетнице Србије су најзаступљеније у сектору услуга (рачуноводствене агенције, консалтинг, едукације), производњи прехрамбених производа, производњи одевних предмета, трговином на велико и мало и др. Скоро 90% регистрованих женских бизниса у Србији су микро величине што значи да запошљавају до 5 лица.

Који су највећи проблеми са којима се чланице вашег удружења срећу?

– Један од кључних проблема је неадекватна понуда финансијских инструмената, међу којима преовлађују кредити и то веома скупи. Зато се ми залажемо за доношење Закона о микрофинансирању, који би требало да омогући већу понуду повољнијих кредита у износима који су примерени велични женских предузећа која је углавном микро и мала. Даћу вам и један пример који најбоље говори о томе колико банкрски кредити могу бити омча око врата чак и предузећима која послују 20 и више године. Једна радионица за производњу колача са 30 запослених отплаћује дугорочни кредит од 250 000 еура којим је купљен простор, по стопи од 13,6% скоро 15 година а затим је та стопа “смањена” на 8,8% . Само на име камате је ова фирма платила до сада 250 000 еура! Тек недавно смо, захвлајујући кампањи државе у Години предузетништва, успели да овој жени помогнемо да пронадје другу банку која јој је преполовила каматну стопу.

Замислите само колико би ова жена запослила људи до сада да није морала да плаћа ове енорнмне износе. Јасно је да на овај начин добијају само комерцијалне банке а губе сви остали и буџет Србије и локална економија јер је ово предузеће могло далеко продуктивније да инвестира тих 250 000 еура на пример у запошљавање нових људи и тиме директно допринесе смањењу незапослености и економском развоју у свом региону. При томе је реч о предузећу са позитивном кредитном историјом и бизнисом који је високо ликвидан. Други проблем је неадекватан приступ малим предузећима медју којима преовладјују женска, ланцима добављача.

Чак и када се укључе, услови су такви да то не могу да издрже у смислу дугих прериода наплате и других проблема који произилазе из неписаног а добро знаног правила када велики постављају услове и понашају се по принципу “узми или остави”. Ако МСП генерише више од 60% БДП онда се заиста морају предузети мере које ће омогућити једнак приступ свим ресурсима и за мале и за велике на добробит националне економије, предузетника и свх запослених у МСП сектору који расте. Постоје и други проблеми који су на више оперативном нивоу а то су парафисклани намети који посебно оптерећују почетнике јер они не могу да знају да ли ће њихов бизнис кренути тако да ће бити у могућности да разне фискалне и парафискалне намете плате. Зато обављају посао у сивој зони. Мислим да је ту потребно много веће ангажовање државе која ће утицати на развој свести свих, а посебно образованијих предузетника, да регистровањем бизниса себи отварају могућности за развој тог бизниса, али и бољи друштвени статус а да такву кампању, истовремено прати и акција државе у смањењу фискалних и парафискалних намета. Мислим да је то wин-wин, и да држава оно што изгуби кроз смањење ових намета, надокнадиће добијањем нових пореских обвезника. Предузетницима и предузетницама који су у „сивој зони“ ће се тада више исплатити да се региструју него да своје предузетништво своде на пуко преживљавање и неодредјен радни статус.

На који начин им ваше удружење конкретно помаже када наиђу на потешкоће?

– Удружење својим чланицама нуди сталну помоћ у виду едукације, могућности за пословно умрежаваје, промоцију и већу видљивост у јавности, менторство и пружање савета који су им потребна из било ког сегмента пословања. Удружење има великог успеха у менторству, кроз које искусне предузетнице/менторке преносе своја знања и исикуство почетницама у пословању. Менторски рад пружа могућност предузетници да подели своје професионалне вештине и искуства почетници, па чак и да расте и развија се у том процесу. Имамо примере у којима менторка и почетница након годину-две дана заједничког рада почну и пословно да сарађују и то је увек wин-wин.

Осим тога, организујемо едукативне радионице од којих су најчешће тражене следеће теме: писање бизнис плана, коришћење друштвених мрежа у сврху пословања, унапређење личних знања и вештина, итд.

Радите са женама широм Србије. Каква је ситуација ван Београда и какав је однос броја жена предузетника у граду и на селу?

– Жене често шансу за самозапошљавањем налазе управо у локалној средини а руралним срединама се ослањају на предности и природне лепоте подрчја у којем живе. То изискује велики рад и напор, па се неретко укључује цела породица у посао. Има сјајних примера где су управо жене инцијатори и носиоци посла анеретко се из града враћају на село управо да би развиле бизнис у етно-туризму. Чини ми се да је ово све популарнији облик предузетништва у руралној средини управо везан за жене. Кроз нашу награду ЦВЕТ УСПЕХА ЗА ЖЕНСУ ЗМАЈА, коју организујемо већ десте година, промовишемо увек макер по један добар пример овакве праксе и тиме дајемо ветар у ледја овим храбрим и предузимљивим женама са села.

Међутим, да би ове иницијативе биле одрживе на дуги рок потребно је и подстицајно институционално окружење где општине могу много да допринесу како би одређено подручје учиниле привлачнијим за инвеститоре и тако покренуле развојни ланац, у коме значајно место припада сектору микро, малих и средњих предузећа. Неке општине су у томе већ одмакле, неке су на почетку а неке нису ни почеле. Мислим да је веома важно радити на брендирању подручја и то би веома помогло развоју етно туризма па би се И људи чешће одлучивили за овај вид самозапошљавања.

За сваки посао је неопходан новац. Знамо да све зависи од случаја до случаја, али када говоримо начелно, да ли жене имају новац за започињање посла и које су могућности да добију кредите?

– Када је пре пар година урађено истраживање на тему како се финансирају женска предузећа, добили смо податак да 36 одсто жена новац позајмљује од рођака и пријатеља, а 28 одсто жена – из неформалних извора. Свега 34 одсто жена узима кредит од банке. За разлику од њих, 55 одсто мушкараца прво куца на врата банке, јер верује у опстанак и развој свог бизниса.

Сада је, верујемо, ситуација мало другачија. Временом је препознат значај женског предузетништва у Србији који има велики потенцијал, али који није могуће искористити без финансијске подршке. Ове године до посебног изражаја долазе програми у оквиру Године предузетништва који су осмишљени као понуда различитих програма државе у циљу да се ојачају предузетничке снаге, помогне предузетницима који почињу посао или су га, до одређеног нивоа, већ развили, да им се пружи финансијска и нефинансијска помоћ за дугорочни развој предузетничког духа.

Многи и даље сматрају да мушкарци нису спремни да озбиљно схвате жену као саговорника о послу или као сарадника. Шта кажу ваша искуства и подаци до којих сте дошли на терену?

– Код нас се још увек подразумева да мушкарцима водеће позиције природно припадају, а да жене своје знање и способност морају да доказују непрестано. Веома су изражени родни стереотипи према којима је жени “дозвољено“ односно друштвено прихваћено да буде радно активна, али под условом да све у кући „штима“. Таква врста размишљања која не долази само од мушкараца, ствара додатни и психолошки притисак, поред физичког напора, са чиме се жене у напреднијим друштвима не сусрећу. Наравно, постоје велике разлике између урбане и руралне средине али оно што је заједничко јесте да су родни стереотипи изражени нарочито код почетица а почетни период у Србији траје скоро 10 година, јер је управо толико потребно да се родни стереотипи превазидју и да средина коначно прихвати успешну пословну жену подједнако као и мушкарца. Заиста је потребно дупло више времена да би добила ту врсту неформалног друштвеног признања и епитет “жена змај”, Зато смо нашој награди и дали такав назив како бисмо допринели бржој афирмацији успешних жена и промоцији добрих примера праксе пре свега у односу на младе.


Где је наша држава у односу на свет када је женско предузетништво у питању?

– Статистика показује да је удео предузетница у Србији на нивоу европског просека-30%. Медјутим тај податак не треба да завара, јер оно што је код нас битно другачије у односу на европски просек, јесте одрживост женских бизниса. Стопа гашења од 47% је висока и одржава у великој мери проблеме са којима се сусрећу предузетнице пре свега при оснивању а затим и при одржавању макар статус qуо активности. Сваки предузетник зна да статус кво не сме дуго да траје јер води гашењу и да је једини пут опстанка стални раст и развој. Оваквој слици доприноси такодје и чињеница да у Србији 66% предузетница приступа предузетништву из нужде а 34% због предузетничког изазова и жеље, док је у ЕУ обрнуто.
Када је реч о економском оснаживању жена, као једног од кључних питања за преговоре Србије са ЕУ, то питање се разматра у оквиру Поглавља 20 које се односи на предузетништво и индустријску политику и ми смо као невладина организација учесници у јавној дискусији о овом поглављу у оквиру пројекта Национални конвент, где смо дали неколико наших препорука. Верујем да ће нам процес европских интеграција дати замајац у даљем унапређењу економског положаја жена у Србији.

После много сати проведених на послу жена се враћа кући где је чекају и приватне обавезе. Да ли је могуће бити добра мајка и успешна пословна жена?

– Бити успешна пословна жена у Србији није лако, а свакако је много теже него мушкарцима, а нарочито породичној жени. Мушкарци раде искључиво на пословном плану, граде каријеру, а жена мора да буде и супруга, мајка, домаћица и васпитач деце а ту је неретко и брига о старијим члановима породице, где опет жена има носећу улогу. Потребно је много труда, рада и одрицања да би се постигао и одржао успех у пословању. Иако се све више ради на промоцији жена предузетника, још се сматра да је то место резервисано за мушкарце. Међутим, доста примера успешних предузеница у нашем Удружењу показује да јесте могуће постићи баланс измедју пословног и породичног живота а томе свакако доприноси и чињеница да се и мушкарци прилагодјавају савременом културолошком обрасцу и све је више оних који равноправно учествују у подели обавеза. Неки од њих воде одличне породичне бизнисе у којем сваки члан породице игра одређену улогу, што се показало као одлична комбинацијан за успешно пословање.

Генерације се смењују. Удружење пословних жена Србије је у сарадњи са неким међународним и државним институцијама организатор међународног Дана девојчица.

Ове године је око 600 девојчица завршних разреда основних школа посетило компаније широм Србије и у пријатном дружењу могле чути успешне приче жена на руководећим позицијама. Какви су утисци учесница?

– Удружење пословних жена Србије је са својим партнерским организацијама у 18 градова широм Србије организовало посету девојчица из више од 60 основних школа у више од 70 предузећа. У протеклих 5 година колико УПЖ Србије спроводи Дан девојчица кроз пројекат је прошло више од 6500 девојчица, а резултати показују заинтересованост девојчица да кроз овакав вид реалних сусрета са предузетницама препознају предузетништво као могуће будуће место за запошљавање. Ове године смо пројекат проширили, те смо још више укључили девојчице у активности на пројекту. Организовањем Такмичења „Ухвати идеју” ангажовали смо њихове предузетничке потенцијале, а Округлим столом на тему „Укључивање девојчица у свет предузетништва и ИКТ-а“ потрудили смо се да утичемо на доносиоце одлука у области образовања.

Утисци свих учесника пројекта су веома позитивни, а првенствено девојчица. Оне су наш највећи утисак јер су својом креативношћу, предузетничким идејама и талентом пружиле уверење да свет остављамо у сигурним рукама. Квалитет достављених радова на тему “како да зарадим џепарац користећи Yоу Тубе” је показао оно што све чешће видимо и у медијма – да су нам млади људи веома талентовани и способни али и да их временом губимо јер не умемо да створимо праве могућности и подстицајно окружење за даљи развој. Наше девојчице су на одличан начин, језиком своје генерације објаснила суштину коришћења Yоу туба као новог медија у сврхе пословања преко интернета.

Сада већ давне 2007. установљена је награда Цвет успеха за жену змаја. Које критеријуме морају да испуне даме да би освојиле ово признање?

– Награда „Цвет успеха за жену змаја“ представља јединствени подстицај пословним женама које се успешно носе са изазовима транзиције и додатно мотивише жене које су на корак до одлуке да се отисну у свет предузетништва. Ове године славимо јубилеј – 10 година како додељујемо награде најбољим предузетницама у Србији.

Могућност учешћа на конкурсу за награду имају све пословне жене које су власнице предузећа или имају удела у власништву предузећа и главну улогу у менаџменту фирме, без обзира на врсту делатности. Конкурс ће бити отворен од 6. јуна 2016. године.

 

„Цвет успеха за жену змаја“ је, могу слободно рећи, празник женског предузетништва и на најбољи могући начин ставља у фокус успешне предузетнице и промовише њихове бизнисе, а женско предузетништво репрезентује на највидљиви начин. Осим што је заштитни знак и бренд УПЖ Србије, што је изузетно медијски пропраћен, „Цвет успеха“ сваке године окупи успешне српске предузетнице из којих зрачи покретачка снага коју не може да ослаби и даље недовољно стимулативно пословно окружење за мала и средња предузећа у Србији.

Новак Ђоковић можда пропусти УС опен

Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић могао би да пропусти овогодишњи УС опен због рођења другог детета.

Светски медији преносе да би Новакова супруга Јелена требало да се породи отприлике у време када се игра Отворено првенство САД, због чега постоји шанса да одустане од такмичења.

Пре неколико дана појавила се информација да ће Ђоковићи по други пут постати родитељи, а турнир на ‘Флашинг Медоусу’ игра се од 28. августа до 10. септембра.

Финале УС опена

Новак је прошле сезоне играо финале УС опена, па би у случају да не наступа у Њујорку ове године, изгубио 1.200 бодова.

Најбољи српски тенисер и његова супруга су прво дете, сина Стефана, добили 21. октобра 2014. године.

Ђоковић ће следећи наступ имати почетком марта на првом Мастерсу сезоне у Индијан Велсу, а потом 22. на другом у Мајамију. На оба турнира брани титуле.

Новак је тренутно други тенисер света, заостаје 1.715 бодова за лидером на АТП листи Ендијем Маријем.

Извор:
Српски сајт/Б92 | Фото: Принтскрин

Позната имена чланова жирија 45. Феста

Најбољи филм у главном такмичарском програму 45. Феста одабраће петочлани жири.

Жири чине српски филмски редитељ Срдан Голубовић (председник), глумци Сергеј Трифуновић и Бранка Катић, продуцент Чедомир Колар из Француске и филмски редитељ и продуцент из Хрватске Далибор Матанић, саопштио је данас Цебеф.

У Главном такмичарском програму, који је међународног карактера, ове године биће приказано 15 остварења из 12 земаља.

Филмови у овом програму такмичиће се за престижну награду „Београдски победник“. Фест се одржава од 24. фебруара до 5. марта.

Извор:
Српски сајт/Б92 | Фото: Пиксабеј

НА ДАНАШЊИ ДАН: Основано прво позориште у Србији

Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.

На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић…

Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833. године), Књажеско-србски театар (1835. године), Књажеско-србска банда коју оснива Јожеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског (1838. године), музеј, библиотека, галерија слика, Суд крагујевачки (1820. године), болница, прва апотека (1822. године).

У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу још 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. Он је дошао на позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године и постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.

Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије.

Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања.

На Сретење Господње, петнаестог фебруара 1835. године (2. фебруара, по старом календару), у адаптираним просторијама крагујевачке Тиографије, приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.

На репертоару Књажевско-српског театра налазе се представе по текстивима домаћих и страних класика: Николај Кољада Бајка о мртвој царевој кћери у режији Бошка Димитријевића, Јован Стерија Поповић Лажа и паралажа у режији Драгана Јаковљевића, Николај Васиљевич Гогољ Дневник једног лудака у ршији Душана Станикића, Милош Црњански Сеобе у режији Пјер Валтер Полица, Милош Јаноушек Гусари редитељ Јан Чањи, Бранислав Нушић Госпођа министарка у режији Јована Грујића, Едвард Олби Yahoo у режији Милоша Крстовића, Небојша БрадићНоћ у кафани Титаник у режији Небојше Брадића, Мартин Макдона Лепотица Линејна у режији Милића Јовановића, Ричард Бин Један човек, двојица газда у режији Небојше Брадића, Реџиналд Роуз Дванаесторица гневних људи у редитељ Нил Флекман, Пјер Валтер Полиц До голе коже редитељ Пјер Валтер Полиц, Д. Ц. Џексон Моје бивше моји бивши у режији Слађане Килибарде, Ружица Васић Хладњача за сладолед у режији Приможа Беблера, Луиђи Пирандело Човек, звер и врлина у режији Марка Мисираче, Харпер Ли Убити птицу ругалицу у режији Небојше Брадића, Горан Марковић Зелени зраци у режији Милице Краљ, Кен Лудвиг Преваранти у сукњи у режији Милића Јовановића, Бранко Ћопић Башта сљезове боје, драматизација и режија Марко Мисирача, , Вилијем Шекспир Сан летње ноћи, режија Пјер Валтер Полиц.

 

Признате возачке дозволе у Аустрији

Грађани Републике Србије са боравком у Републици Аустрији, по новом закону од 7. фебруара 2017. године не морају полагати практични део испита, већ само превести дозволу. Ова уредба ступа одмах на снагу и важи са све категорије возила. За грађане из других земаља бивше Југославије, тј. БиХ и Македоније признаје се само „Б“ категорија.

До сада су власници возачке дозволе из Србије, БиХ и Македоније који живе у Аустрији, морали да полажу практични испит вожње како би преписали дозволу. Након што је ступила на снагу нова Уредба тај испит више није потребан.

Уз велико ангажовање Републике Србије и Амбасаде Републике Србије у Аустрији, постигнуто је да возачке дозволе из Србије, свих категорија буду признате, док се из других земаља бивше Југославије, БиХ и Македоније, признаје само „Б“ категорија.

Наиме, 7. фебрура 2017. године ступила је на снагу измена Уредбе о спровођењу закона о возачким дозволама Републике Аустрије, којом се у Републици Аустрији признају возачке дозволе издате у Републици Србији, што значи да се укида досадашња обавеза полагања возачког испита за све категорије возила.

За преписивање возачку дозволу потребни су:

– попуњени захтев,
– возачка дозвола (оригинал + копија)
– извод из регистра возачких дозвола (оригинал + копија)
– превод извода (оригинал + копија)
– једна фотографија
– пријава стана у оригиналу и копији.
– боравишну дозвола на увид

Уколико буде потребно, може бити затражена и додатна документација.

Трошкови издавање и превођење возачке дозволе износи око 60 евра, а детаљније информације можете сазнати на интернет страници аустријске полиције.

Осим у Аустрији правило важи и у Немачкој , а српске дозволе такође важе и могуће их је заменити и у Црној Гори, БиХ, Хрватској, Румунији, Бугарској, Мађарској, Француској, Белгији, Луксембургу, Чешкој, Пољској, Словачкој, на Кипру, у Турској, Казахстану, Португалији, Азербејџану, Монаку, Финској, Естонији, Русији, Данској, Катару, Шпанији, Италији, Македонији и Албанији. Како је најављено ускоро ће ово правило важити у Холандији, Норвешкој, Грчкој и Шведској.

Извор:
Српски сајт/Дијаспора тв | Фото: Пиксабеј

ЧУВАРКУЋА: Да ли знате све благодети овог старог народног лека?

Чуваркућа се на нашим просторима гаји више од хиљаду година, а потиче из Мексика. Расте по стенама, крововима, зидовима, а може бити узгајана и у саксијама. Не тражи много труда, а најважније је да јој се обезбеди довољно сунчеве светлости. Веома је отпорна на сушу и високе температуре. Име је добила, између осталог, због веровања да “чува кућу” од удара грома и ватре. У народној медицини користи се због антиупалних и диуретичких својстава. Примењује се у облику сока, облога, масти тинктуре и чаја.

Чуваркућа је стари народни лек за болести ува, оштећења бубне опне и губитак слуха. Њен сок раствара вишак церумена (маст у уву) и смањује бол. Да би се постигао жељени ефекат, довољно је из листа у уво укапати два до три милилитра сока, одлежати неколико минута, а затим пустити да сок исцури напоље. Њено меснато, сочно лишће бере се током лета, за време цветања. Као и код алоје, за лечење се користи свеже цеђен сок из листова који помаже код:

• нервног растројства
• падавице
• немирних снова и дечјих страхова.

Свеже здробљени листови или свеже исцеђен сок благотворно делују на брадавице, чиреве, ране и опекотине, курје очи, сунчеве пеге, те на болна места настала услед гихта. Облог од свеже цеђеног сока листова чуваркуће помаже у ублажавању болова и смањује оток од убода инсекта, било да је реч о пчели, оси или комарцу.

У дубљу посуду ставите шаку смрвљених листића чуваркуће, девет кашика воде и 200 грама ситно исецканог свињског сала, па кувајте на тихој ватри док не почне да се одваја маст. Кад се смеса уједначи, процедите је кроз сито и сипајте у порцеланске посуде. Сачекајте да се маст охлади и стегне, па посуде ставите у фрижидер или на неко друго хладно и мрачно место. Ова маст се користи за лечење рана, а добра је и за ублажавање пега од сунчања.

Поклоници алтернативне медицине тврде и да цели листови ове биљке у меду лече миоме и цисте на материци. Смеса се прави од 300 грама чуваркуће и 300 грама правог природног меда, по могућству кестеновог. Убрани листови се прво добро оперу, а затим самељу у блендеру или у неком другом апарату. Добијена каша се помеша са медом у стакленој тегли и остави да одстоји седам дана у фрижидеру, уз поновно повремено мешање. Након седам дана лек се узима три пута дневно, по једна супена кашика. Прва кашика узима се ујутру одмах након буђења, друга у току дана између оброка, а трећа пред спавање.

Лечење траје од неколико недеља до неколико месеци, а цисте углавном нестају, тврде народни лекари. Они инсистирају да се терапија све време спроводи у континуитету без прекидања.

Истичу и да је овако спремљена смеса делотворна за чишћење и јачање целокупног организма. Стимулише метаболиазм, поправља варење и побољшава уредност столице. Руски народни лекари тврде да помаже и као лек за јачање срца.

Димитров поразио Троицког у Софији

Српски тенисер Виктор Троицки није успео да се пласира у полуфинале турнира у Софији пошто је изгубио од Бугарина Григора Димитрова – 6:3, 6:3.

Дуел Троицког и Димитрова, 37. и 13. тенисера света, трајао је само сат и шест минута.

Димитров је већ у другом гему првог сета направио брејк, потом га је и потврдио за 3:0, а ту предност је без проблема одржао до краја за вођство.

У другом сету није било брејкова све до седмог гема када је Димитров одузео сервис српском тенисеру, да би победу потврдио новим брејком у деветом гему.

Димитров ће у полуфиналу играти против победника меча у којем се састају Николоз Басилашвили из Грузије и Словак Мартин Клижан.

Извор:
Српски сајт/Б92 | Фото: Википедиа

На данашњи дан је рођена Радмила Савићевић

Улоге Радмиле Савићевић у Врућем ветру, Позоришту у кући, Камионџијама, Бабином унучету, Причама из Непричаве, Бољем животу, Жикиној женидби…само су неке од њених најпознатијих.

Радмила Савићевић је рођена 8. фебруара 1926. у Крушевцу, као Радмила Миленковић. По завршетку школе постала је члан Крушевачког позоришта са којим је гостовала по целој Југославији. Године 1947. придружила се Нишком народном позоришту где је играла у представи Кола мудрости – двоја лудости Александра Островског, да би се потом вратила у Крушевац.

Радмила Савићевић је била једна од водећих звезда југословенског глумишта које нису награђене Добричиним прстеном. Награду Жанка Стокић добила је 2003. постхумно. Остала је упамћена по улогама бака и добронамерних, простодушних жена са села. Каријеру је започела 1946, а први филм снимила 1961. године када је у филму Вишња на Ташмајдану играла разредног старешину. Популарност стиче као Виолета у Камионџијама, девојка заљубљена у Пају Чутуру (Павле Вуисић), и као бака Вука у Позоришту у кући. Године 1976. снима ТВ серију Бабино унуче, да би потом играла у серији Врућ ветар. Крајем осамдесетих тумачи лик секретарице Жарке у Бољем животу, а године 1995. њена каријера долази до врxунца улогом Риске Голубовић у Срећним људима. Њена последња улога била је Достана у Породичном благу.

Била је првакиња Београдског драмског позоришта, али је пре доласка у Београд играла у Крушевачком позоришту и Народном позоришту у Нишу. Запамћене су њене улоге у представама „Зона Замфирова“, „Ивкова слава“, „Госпођа министарка“, „Инспекторове сплетке“, „Сабирни центар“ и „Полтрон“. Телевизиској публици остаће упамћена по улогама у тв серијама: Камионџије, Позориште у кући, Бабино унуче, Врућ ветар, Бољи живот и Срећни људи.

Била је удата за глумца Божидара Савићевића.

Умрла је 8. новембра 2001. године.

ТРАДИЦИОНАЛНИ УКУС СРБИЈЕ: Богојављенске пихтије

Пихтије се традиционално у неким крајевима Србије кувају дан уочи Богојављења, 19. јануара, дакле на зимски Крстовдан, 18. јануара,када се иначе пости, а пихтије се спремају за сутрадан. Неизоставне су уочи сутрашње славе и сабора светог Јована.У народу су познате и као питије. У пихтије се не ставља никакво поврће, осим белог лука, оне су саме по себи украс трпезе.

Потребно је:

3 суве свињске ноге
3 свеже свињске ноге
1 телећа нога
1 кесица бибера у зрну
по укусу соли
3 главице белог лука
по жељи пар свињских ушију и репова, и ко воли богатије, једна свињска коленица

Све састојке очистити и савити у већи лонац, налити водом и додати све зачине. На тихој ватри све састојке кувати 4-5 сати, све зависи од количине и старости меса. Повремено скупљати пену и скидати масноћу која се скупила на површини. Месо је кувано када почне да се одваја од кости. У том тренутку и течност која се кува је лепљива. Лонац скинути са ватре и ставити да се таложи. Када се прохлади, поново скупити маст са површине. Процедити кроз густо сито, месо и кости оставити са стране, и искидати их на мае комаде. месо распоредити у дубље тепсије, по жељи насецкати бели лук и налити процеђеном течношћу.

За неколико сати пихтије ће се стегнути. Исећи их на коцке, а по жели их можете посути и млевеном паприком.

Служити као хладно предјело.

Пријатно!