Христос се роди – Данас је Божић

Мир Божји, Христос се роди. Ваистину се роди!

Настави са читањем Христос се роди – Данас је Божић

ТВ драме студената ФДУ: Пролеће у јануару

Драма Пролеће у јануару је прича о породицама које су почеле да се скривају у подземним одајама за време нацистичке окупације Београда.

Настави са читањем ТВ драме студената ФДУ: Пролеће у јануару

Инфлуенсер: Нови краткометражни филм

Kо су то инфлуенсери, чиме се баве, чему теже?

Настави са читањем Инфлуенсер: Нови краткометражни филм

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“: Kултурно благо Србије у дигиталној форми

Фото: Приватна архива

Дигитализација културног блага Србије спроводи се организовано већ дуже од једне деценије у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.

Настави са читањем Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“: Kултурно благо Србије у дигиталној форми

Тајна срца маленог: Роман о Београду и Београђанима осамдесетих и данас

Љубавни троугао, журке у Београду осамдесетих година прошлог века, путовања од Вардара до Триглава, родитељи који деци намећу своје мишљење… Живот осамдесетих и данас.

Настави са читањем Тајна срца маленог: Роман о Београду и Београђанима осамдесетих и данас

Јана Шуштершич: Песма „Викторија“ је наша мала чудна рапсодија

Јану Шуштершич упознали смо у такмичењу „3К дур“, потом имали прилике да је слушамо као чланицу групе Неверне бебе, а ове године Јана ће бити један од такмичара Беовизије.

Настави са читањем Јана Шуштершич: Песма „Викторија“ је наша мала чудна рапсодија

Данас почиње продаја карата за 47. ФЕСТ

Продаја карата за 47. ФЕСТ почиње данас. Цене се крећу од 250 динара до 400 динара, сем за свечано отварање и затварање (500 дин).

Карте за пројекције у Сава центру, Комбанк дворани и Дому омладине могу се набавити и онлине, путем Ticket vision-a (бивши Евентим) преко сајта www.tickets.rs, као и на свим Ticket vision продајним местима. Појединачне улазнице купљене преко Ticket vision-a, за пројекције у Сава центру и Комбанк дворани, су скупље за 40 динара.

У првих седам дана продаје, на комплете карата по терминским линијама у свим дворанама одобрава се 10% попуста (на пример, сви филмови у Сава центру од 19 часова чине комплет).

По први пут на 47. ФЕСТ-у биће могуће и онлајн креирање сопственог комплета карата по избору.

Комплет чини било којих десет карата за пројекције у Сава центру, Комбанк дворани и Дому омладине. Могуће је комбиновати дворане и пројекције, на пример две карте за исти филм у Сава центру, плус три појединачне карте за три различита филма у Комбанк дворани, плус пет карата за исти филм у Дому омладине.

Ови персонализовани комплети могу се купити искључиво онлине, и за њих такође важи 10% попуста у току првих седам дана продаје.

 

Српски сајт
Фото: Цебеф

На данашњи дан рођена је легендарна Радмила Савићевић

Радмила Савићевић (8. фебруар 1926 — 8. новембар 2001) је била српска и југословенска позоришна, филмска и телевизијска глумица. Уживала је велику популарност и наклоност публике и сматрана је једним од симбола југословенског глумишта.

Каријеру је почела 1946, а први филм снимила 1961. године. Пажњу на себе је скренула 1968. у филму Вишња на Ташмајдану, где је играла разредног старешину. Популарност стиче као Виолета у Камионџијама, девојка заљубљена у Пају Чутуру (Павле Вуисић), и као бака Вука у Позоришту у кући. Године 1976. снима ТВ серију Бабино унуче, да би потом играла у серији Врућ ветар. Крајем осамдесетих тумачи лик секретарице Жарке у Бољем животу, а године 1995. њена каријера долази до врџунца улогом Риске Голубовић у Срећним људима. Њена последња улога била је Достана у Породичном благу.

Награду Добричин прстен никада није добила, будући да јој, како је сама говорила, филмски критичари никада нису били наклоњени. Награду Жанка Стокић добила је 2003. постхумно. Остала је упамћена по улогама бака и добронамерних, простодушних жена са села.
Својим вансеријским талентом и величанственим, непролазним улогама, које је само она могла да игра, оставила је неизбрисив траг у уметничкој историји овог поднебља, док је својом непосредношћу, духовитошћу, топлином, добротом, енергијом и природношћу, освојила срце читаве нације и постала једна од највољенијих глумица икада.

Српски сајт

Весна Законовић-Арежина – Нова збирка прича „Љубав је (с)лепа“

Весна Законовић-Арежина је писац, радијски водитељ, блогер. Након књига „Иде мацан око тебе“, „(Не)верујем у љубав“, „Мама ипак зна најбоље“ и збирке прича „Савршен кад не треба“, почетком 2019. године издала је и збирку прича “Љубав је (с)лепа”.

Настави са читањем Весна Законовић-Арежина – Нова збирка прича „Љубав је (с)лепа“

На данашњи дан рођен Сава Шумановић

Сава Шумановић је рођен 22. јануара 1896  у Винковцима.   је био један од најзначајнијих сликара српске уметности 20. века. Убројен је и у 100 најзнаменитијих Срба.

Рођен је у Винковцима, a када је имао четири године породица се преселила у Шид. Гимназију похађа у Земуну, где почиње да се интересује за уметност. Касније ће се успротивити очевој жељи да постане адвокат и 1914. у Загребу уписати Вишу школу за умјетност и обрт. Ову школу завршава са најбољим оценама 1918. Тада почиње да јавно излаже своја дела.

У својим раним делима, Сава инсистира на атмосфери и спретно користи бојене сенке и танке слојеве боје. Поред сликарства, бави се илустрацијом, графиком и сценографијом. Сликарство Саве Шумановића у овом периоду показује утицаје сецесије и симболизма.

Јесени 1920. Сава је отишао у Париз и изнајмио атеље на Монпарнасу. Учитељ му је био Андре Лот, истакнути ликовни педагог правца аналитичког кубизма. У Паризу се дружио са Растком Петровићем, Модиљанијем, Макс Жакобом и другим уметницима. Утицаји кубизма су видљиви у овој али и у каснијим фазама сликаревог рада. Може се оправдано рећи да је овај сликарски језик Сава Шумановић донео у Србију и да његова дела остају најрепрезентативнији пример домаћег кубистичког сликарства.

Наредних година живи и слика у Загребу. Јавност и критика не прихватају његова дела, па се из протеста потписује француском транскрипцијом на сликама. Године 1924. пише студије „Сликар о сликарству“ и „Зашто волим Пусеново сликарство“, дела која су полазиште за разумевање његове естетике. Поново борави у Паризу 1925, где прихвата утицаје Матисовог сликарства.

Године 1927. Сава Шумановић је насликао „Доручак на трави“ који је наишао на одличне критике у Француској. Нешто касније је за 7 дана и ноћи интензивног рада насликао слику „Пијана лађа“ коју је изложио на салону независних. Инспирација за слику је била истоимена песма Артура Рембоа која је до њега дошла преко Растка Петровића који му ју је рецитовао. Друга инспирација је била слика Теодор Жерикоа „Сплав Медуза“. Критичари су ово дело дочекали са подељеним критикама, а Сава је исцрпљен радом тешко поднео оне негативне.


Пијана лађа

Враћа се у Шид 1928, уморан од тешких услова живота, рада и лоших критика. У Шиду слика сремске пејзаже. Његову самосталну изложбу у Београду критичари су веома позитивно оценили. Новац од продаје слика омогућио му је да поново оде у Париз. Ту настају значајне слике: „Луксембуршки парк“, „Црвени ћилим“, „Мост на Сени“. Ова дела карактерише поетски реализам и умерени колористички експресионизам.

Шумановићева дела из познијег периода се одликују светлим бојама, и лирском атмосфером. Свој стил, који сам назива како знам и умем, прилагођава мотиву.

По повратку у Шид, 1930, слика локалне пејзаже и актове. Три године ради на циклусу великих платана „Шиђанке“, а касније на циклусу „Берачице“, посвећеном берби грожђа.

За време Другог светског рата Шид улази у састав Независне Државе Хрватске и ћирилица је забрањено писмо, па се Сава из протеста не потписује већ само означава годину настанка слике.

На Велику Госпојину, 28. августа 1942. годин, Саву су, заједно са још 150 Срба из Шида, око 6 сати ујутру, ухапсиле усташе и одвеле у Сремску Митровицу. Сви они су после мучења стрељани, вероватно 30. августа, после чега су сахрањени у заједничку масовну гробницу.

Њему у част установљена је сликарска награда Сава Шумановић. Сачувано је више његових писама упућених Растку Петровић.

Највећи број његових дела се чува у Галерији слика „Сава Шумановић“ у Шиду. У њој се налази више од 400 дела, од којих 350 уља на платну, цртежи, пастели и документација.

Једна његова слика „Купачица“ од 1927. године се налази у музеју „Ежен Буден“ у Француској и културној јавности у Србији је била непозната 85 година. Седамнаест његових дела насталих у Паризу 1920-1929 изложено је у Спомен-збирци Павла Бељанског 2013. године.

 

Српски сајт
Фото: Википедиа