Сретење Господње: Дан државности Србије

Српска православна црква и верници данас славе празник Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица новорођеног Христа увела у храм да га посвети Богу.

Настави са читањем Сретење Господње: Дан државности Србије

Отворено ,,Удружење Срба у Аустрији“

У Бечу је 11. октобра 2019. године отворено ,,Удружење Срба у Аустрији“ (Thaliastrasse 87), које има за циљ уједињење српске дијаспоре како би се појачали напори за очување српског идентитета у Аустрији.

Присутнима су се обратили градеоначелник Новог Сада, Милош Вучевић, епископ аустријско-швајцарски Андреј, амбасадор Републике Србије у Аустрији, Небојша Родић, као и председници друштава ,,Просвејта“, ,,Мокрањац“ и ,,Бамби“, који ће у будућности деловати под кровном организацијом ,,Удружење Срба у Аустрији“. У њиховим обраћањима, истакнут је значај заједничнког деловања српске дијаспоре, те указано да удружења Срба у Аустрији могу да рачунају на велику подршку Владе и институција Републике Србије.

Епископ аустријско-швајцарски Андреј рекао је да по први пут наша отаџбина иде путем економског раста, што показује да се доста мења. Амбасадор Родић рекао је смо живели у земљи из које су њени грађани већ 1965. године могли да путују и долазе у Аустрију без виза, а да су први наши клубови у Аустрији почели да се оснивају од 1970.године. Родић је истакао да се дижемо под једном управом, дижу се институције и устројство државе која има озбиљан респект и подсетио да никада није било више контаката са светским државницима и гостију највишег ранга у Београду. Градоначелник Новог Сада, пренео је поздраве Председника и Владе Републике Србије, истакавши да они подржавају овај пројекат са циљем да се коначно добије обједињена Српска кућа. Нагласио је да је жеља да се Срби, пореклом из свих крајева, из целе Аустрије уједине под овим кровом, како би по први пут могли видети у делу „Само слога Србина спасава“ и да нас више не дели као раније ко је када и где стигао, већ да учимо нашу децу српском језику и ћирилицу. Вучевић је најавио широм Европе отварање оваквих канцеларија.

Отварању је присуствовао велики број српских грађана који живе и раде у Бечу, а за присутне је приређен и богат културно-уметнички програм. Са надом да ће Удружење постати препознатљив центар окупљања и очувања српске културе у Бечу, Амбасадор Републике Србије у Бечу Небојша Родић је Удружењу поклонио део приватне колекције књига и нове полице за будућу библиотеку.

Извор: http://www.dijaspora.gov.rs

Српски културни идентитет: Пројекат намењен српској деци и омладини у дијаспори

Пројекат „Српски културни идентитет“ намењен је српској деци и омладини одраслој у дијаспори.

Настави са читањем Српски културни идентитет: Пројекат намењен српској деци и омладини у дијаспори

Ово није Јапан, ово је Србија (ФОТО)

Сигурно уживате у лепим сликама далеких предела, непрегледним равницама, сликама мора, језера, океана, врхова планина. На насловној слици се не налази нека планина у Јапану, ово су предели наше земље.

Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша. У саставу је општине Штрпце, а налази се на југу Косова и Метохије, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке.

Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су дошли преци садашњих становника Готовуше. Са 1300 становника српске националности.

Више о овом прелепом месту на Косову и Метохији можете сазнати на сајту gotovusa.net.

Фотографије преузете са сајта Готовуша.нет

CNN TRAVEL: Десет најбољих места које би требало обићи у Београду

Српска престоница константно оживљава своје историјске квартове, и попут Будимпеште преокреће запуштене просторе у шик барове.

Настави са читањем CNN TRAVEL: Десет најбољих места које би требало обићи у Београду

PISMO ARČIBALDA RAJSA ŽIVOJINU MIŠIĆU: Za mene nema mesta u Srbiji…

Ne želimo da dajemo stav u vezi sa ovim pismom. Pročitajte ga sami i sami donesite zaključak.

“Pariz 28. maja 1919.

Gospodine Maršale,

Biće skoro pet godina kako smo se prvi put sreli u valjevskim ulicama. Tada nismo mi mislili da će rat trajati tako dugo niti smo mogli misliti da ću ja ostati veran pratilac vaše vojske i vašeg naroda. Sada je kucnuo čas rastanka, rat je svršen i Velika Srbija za koju smo se tukli postoji. Ja sam svoj posao svršio i sada se vraćam natrag u redove.

Zacelo da Vas ne mogu ostaviti, a da mi se pri toj pomisli srce ne stegne.

Sanjao sam da ostanem u sredini svih onih svojih prijatelja sa kojima sam delio teške časove. Sanjao sam o kakvoj maloj seljačkoj kućici nedaleko od Beograda gde bih provodio večeri sa drugovima sa kojima sa se upoznao na Miletinoj Kosi, na Rovovskoj Kosi, na Mačkovom Kamenu, na Čukama i drugim mestima. Sudbina to nije htela. Za mene nema mesta u Srbiji. Ja vas ostavljam.

Ali Vas ne mogu ostaviti, a da Vam ne zahvalim iskreno na svoj ljubavi koju ste mi ukazali. Vi ste spram mene bili uvek dobri. To neću zaboraviti. Ja ne mogu pisati svima svojim prijateljima koje imam u Vašoj vojsci. Ja Vas dakle molim, kao njihovog starešinu, da im kad bude prilike kažete da onaj, koji je bio njihov drug u iskušenju, zahvaljuje na svem prijateljstvu koje su mu ukazali i na svem što su oni učinili za njega.

Godine koje sam proveo sa srspkom vojskom ostaće najlepše u mome životu i uspomena na njih ispuniće i ukrasiće ostatak mojih dana. Nemojte misliti,

Gospodine maršale, da su ovo samo prazne reči. Tako je u istini. Ja sam vama toliko dao i od svega toga ostaje mi samo uspomena, ali ta uspomena vredi koliko i sve moje žrtve. Ja ne znam šta ću preduzeti kad svršim posao koji mi je poverila francuska vlada ali znajte, u svakom slučaju, da onaj, čiji ste grudi okitili medaljom hrabrih, neće nikada ništa učiniti što neće služiti na čast vojsci sa kojom je delio radost i žalost.

Zbogom, dragi Gospodine Maršale, čuvajte se još dugo za svoju zemlju koju ja volim i kojoj ste Vi potrebni. Pomislite poneki put i na namernika koji vam je došao iz Švajcarske i pokušao da ispuni svoju dužnosti.

Vaš srdačno odani

R. A. Rajs“

Izvor: Opanak

Foto: Vikipedija

Политика данас слави 115. рођендан

Политика је најстарији дневни лист у овом делу Европе, који излази у Србији више од једног века. Први пут се појавила на београдским улицама око 14 часова 25. јануара 1904. године.

 „Политика“ излази свакодневно, без прекида, осим:

У Првом светском рату од 14. новембра до 21. децембра 1914. и
од 23. септембра 1915. до 1. децембра 1919. као и
у Другом светском рату од 6. априла 1941. до 28. октобра 1944.

Политика још једном није изашла пред читаоце због штрајка у лето 1992. године када су се новинари успротивили намери државе да Политику претвори у јавно предузеће .

Први број „Политике” штампан је у тиражу од 2.450 примерака, на четири стране, по цени од пет пара. Највећи забележени тираж „Политике“ је био 25. децембра 1973. год – 634.000 примерака. Данас је „Политика“ информативни дневни лист, политички дневник, са три издања а окренута је актуелним темама свакодневице у областима политике, економије, културе, спорта и забаве.

Владислав Рибникар, оснивач и одговорни уредник, када је подносио пријаву властима навео је да ће новине бити политичке и независне. Политика је дневник са дугом и богатом традицијом, која се због свог угледа и утицаја сматра и једном од националних институција у Србији. Читалачку публику листа Политика чине углавном средње ситуирани и високообразовани грађани.

У својој дугогодишњој историји Политика је сарађивала са бројним значајним културним и научном ствараоцима. Најпознатији међу сарадницима Политике били су нобеловац Иво Андрић, српски писци и песници Милош Црњански, Бранко Ћопић, Јован Дучић, Бранислав Нушић, Десанка Максимовић и други. Своје текстове на страницама Политике имали су и сер Винстон Черчил, Томас Ман, Едуард Ерио и други.

По профилу, данас Политика, спада у дневно-политичке новине које се држе високо-професионалних новинарских стандарда, лист који негује културу дијалога и слободу изражавања. Лист има више специјализованих редовних додатака, а међу њима посебно се издваја Културни додатак који излази од 1957. године. Политика излази у три издања, са штампаним тиражом већим од сто хиљада. Продаје се у Србији и земљама бивше Југославије.

У угледној европској породици штампе Политика има још једну карактеристичну особину: не излази пред читаоце у условима окупације земље. Политика није излазила за време Првог и Другог светског рата. „Политикино” име колпортери су поново почели да узвикују на престоничким улицама 1. децембра 1919. године, у слободи, али у новој држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Прва четворогодишња пауза у излажењу листа због окупације тако је била окончана.

За „Политику” се често каже да је постала институција. То је признање новинама које су, у специфичној, тешкој и изузетно одговорној улози „сведока епохе”, прошле кроз многа искушења, надживеле неколико држава, уздржавале се од излажења током два велика светска рата, промениле много режима, биле прва читанка многим генерацијама, а великом броју људи често и једина литература.

Српски сајт/Википедиа
Фото: Википедиа

На данашњи дан рођен Сава Шумановић

Сава Шумановић је рођен 22. јануара 1896  у Винковцима.   је био један од најзначајнијих сликара српске уметности 20. века. Убројен је и у 100 најзнаменитијих Срба.

Рођен је у Винковцима, a када је имао четири године породица се преселила у Шид. Гимназију похађа у Земуну, где почиње да се интересује за уметност. Касније ће се успротивити очевој жељи да постане адвокат и 1914. у Загребу уписати Вишу школу за умјетност и обрт. Ову школу завршава са најбољим оценама 1918. Тада почиње да јавно излаже своја дела.

У својим раним делима, Сава инсистира на атмосфери и спретно користи бојене сенке и танке слојеве боје. Поред сликарства, бави се илустрацијом, графиком и сценографијом. Сликарство Саве Шумановића у овом периоду показује утицаје сецесије и симболизма.

Јесени 1920. Сава је отишао у Париз и изнајмио атеље на Монпарнасу. Учитељ му је био Андре Лот, истакнути ликовни педагог правца аналитичког кубизма. У Паризу се дружио са Растком Петровићем, Модиљанијем, Макс Жакобом и другим уметницима. Утицаји кубизма су видљиви у овој али и у каснијим фазама сликаревог рада. Може се оправдано рећи да је овај сликарски језик Сава Шумановић донео у Србију и да његова дела остају најрепрезентативнији пример домаћег кубистичког сликарства.

Наредних година живи и слика у Загребу. Јавност и критика не прихватају његова дела, па се из протеста потписује француском транскрипцијом на сликама. Године 1924. пише студије „Сликар о сликарству“ и „Зашто волим Пусеново сликарство“, дела која су полазиште за разумевање његове естетике. Поново борави у Паризу 1925, где прихвата утицаје Матисовог сликарства.

Године 1927. Сава Шумановић је насликао „Доручак на трави“ који је наишао на одличне критике у Француској. Нешто касније је за 7 дана и ноћи интензивног рада насликао слику „Пијана лађа“ коју је изложио на салону независних. Инспирација за слику је била истоимена песма Артура Рембоа која је до њега дошла преко Растка Петровића који му ју је рецитовао. Друга инспирација је била слика Теодор Жерикоа „Сплав Медуза“. Критичари су ово дело дочекали са подељеним критикама, а Сава је исцрпљен радом тешко поднео оне негативне.


Пијана лађа

Враћа се у Шид 1928, уморан од тешких услова живота, рада и лоших критика. У Шиду слика сремске пејзаже. Његову самосталну изложбу у Београду критичари су веома позитивно оценили. Новац од продаје слика омогућио му је да поново оде у Париз. Ту настају значајне слике: „Луксембуршки парк“, „Црвени ћилим“, „Мост на Сени“. Ова дела карактерише поетски реализам и умерени колористички експресионизам.

Шумановићева дела из познијег периода се одликују светлим бојама, и лирском атмосфером. Свој стил, који сам назива како знам и умем, прилагођава мотиву.

По повратку у Шид, 1930, слика локалне пејзаже и актове. Три године ради на циклусу великих платана „Шиђанке“, а касније на циклусу „Берачице“, посвећеном берби грожђа.

За време Другог светског рата Шид улази у састав Независне Државе Хрватске и ћирилица је забрањено писмо, па се Сава из протеста не потписује већ само означава годину настанка слике.

На Велику Госпојину, 28. августа 1942. годин, Саву су, заједно са још 150 Срба из Шида, око 6 сати ујутру, ухапсиле усташе и одвеле у Сремску Митровицу. Сви они су после мучења стрељани, вероватно 30. августа, после чега су сахрањени у заједничку масовну гробницу.

Њему у част установљена је сликарска награда Сава Шумановић. Сачувано је више његових писама упућених Растку Петровић.

Највећи број његових дела се чува у Галерији слика „Сава Шумановић“ у Шиду. У њој се налази више од 400 дела, од којих 350 уља на платну, цртежи, пастели и документација.

Једна његова слика „Купачица“ од 1927. године се налази у музеју „Ежен Буден“ у Француској и културној јавности у Србији је била непозната 85 година. Седамнаест његових дела насталих у Паризу 1920-1929 изложено је у Спомен-збирци Павла Бељанског 2013. године.

 

Српски сајт
Фото: Википедиа

Тек сваки десети грађанин зна целу химну ,,Боже правде“

Истраживање, које су спровели студенти Факултета политичких наука, показало је да свега 12 одсто држављана Србије зна комплетан текст званичне химне Србије ,,Боже правде.

Резултати овог истраживања, које је објавило удружење ,,Побуна“ на својој Инстаграм страници, указују и да 36 одсто, од 5.023 испитаника, зна скраћену верзију химне, а 40 одсто само прва два стиха.

Чак 12 одсто држављана не зна ни назив химне Републике Србије.

,,Резултат је поражавајућ из разлога што велики број младих до 30 година у проценту већем од 50 одсто зна само прва два стиха химне“, наводи су овог удружења.

Скраћена верзија химне ,,Боже Правде“, додају, изводи се на спортским приредбама, али и приликом државних манифестација. Цела химна се скоро никада не интонира.

,,Химна се врло често мења тако што се избацују речи ‘српске земље и српски род’ и мењају речима ‘наше земље и наш род’. Ове измене представљају преседан јер представљају непоштовање националне части“, истиче ово удружење.

 

Српски сајт/021.rs
Фото: Пиксабеј

АЛАРМНТНО: У Црној Трави 2018. године није рођено ниједно дете

Од 1948. године број становника смањен 5,3 пута

Настави са читањем АЛАРМНТНО: У Црној Трави 2018. године није рођено ниједно дете