Зимница: Печена паприка и ајвар на који мирише читав град

Зимница је на територији Балкана незаобилазни део јесени. Београд, као и већина градова у Србији, већ данима уназад мирише на печену паприку. Мирис ајвара и данас ме увек сети на детињство.

Као мала често сам гледала како моје баке са рођакама и пријатељицама пеку паприку за ајвар. Заложиле би у дворишту велики шпорет на дрва, поседале око њега и пекле паприку за све. Ја бих се онако мала стално мотала ту негде и била веома поносна што и ја учествујем у припреми зимнице. Данас ми све то изгледа као увод у неку приповетку, али ме ипак повремено ухвати носталгија за тим данима.

Пореклом сам са истока Србије. Паприка се најчешће пекла у бакином селу, у близини Књажевца.

Моје ујне и тетке би се разлетеле по дворишту, доносиле дрва, велике шерпе и све остало што је потребно. Кувало се у великим лонцима, на два велика шпорета, али сам их замолила да ми дају рецепт који је за неку мању количину. Зато, даме моје, заврните рукаве ако мислите да вам зима буде укусна и фина.

Састојци:

  • 3 килограма паприке
  • 200 грама зејтина
  • 2 јеловне кашике шећера
  • 2 равне кашике соли
  • 2 кашике сирћета
  • шака млевеног рена

Зимница некад и сад

Уз печење паприке се пије кафа, а уз кафу, иде и прича. Најстарија међу нама била је бака Злата, доброжећа старица која има више од 80 година. Док смо љуштили паприку, причала нам је како се некада правила зимница.

Када сам се ја удала стављали смо парадајз у флаше. То су стављали сви. И богати и сиромашни. Ако се добро сећам богатији су стављали парадајз у флаше, њих ређали у велики казан, онда наливали водом скоро до врха и полако загревали док парадајз не проври, а потом остављали да се охлади. И туршију смо такође стављали. Сада је све то другачије”.

Ја и иначе волим да слушам приче старијих, па ми је и ово било занимљиво. Наравно, некада те приче нису баш занимљиве, али мислим да се од старијих стварно могу чути паметне ствари.

Рецепт за ајвар

Паприка је очишћена и самлевена на машинама за месо. Додајемо зејтин, затим шећер, со и сирће. Све то се промеша и пржи 40 мин на тихој ватри. Пред крај се дода млевени рен (који ја обожавам па га ставим бар три пута више него што пише у рецепту) и пржи јос мало. Ајвар се ставља у тегле док је још топао.

Знам да је ово само један од начина припреме ајвара у Србији. Данас, из перспективе некога ко има пуно пријатеља који су се одселили у иностранство, знам да нема бољег поклона од теглице ајвара или домаће ракије који, изгледа, све нас сећају на детињство.

ДОМАЋИ ЏЕМ ОД КАЈСИЈА: Омиљени додатак свим посластицама! (ВИДЕО)

Лето је коначно почело! Поред тога што се у овом периоду углавном иде на одморе, неке лепе дестинације, лето волимо и због воћа које је у овом периоду најразноврсније! Тренутно је и сезона кајсија и штета би било не искористити их за овај преукусни џем…сачувајте део лета у теглама, на зиму ћете сами себи бити захвални. Џем од кајсија омиљен је у палачинкама, колачима, посластицама, али и као само додатак неком лепом пециву или хлебу…

И ове недеље је замирисао управо са канала Бакине кухиње! Уживајте!

 

Српски сајт
Фото: Пиксабеј